Zgazila ih je, ali s ljubavlju i iz nehata

Problem nije ni u tome što se izmenom optužnice minimizira činjenica da je neko svesno odlučio da upotrebi svoje vozilo kao oružje: toliko ljudi gine u saobraćaju svakog dana, pa niko ne viče "ubistvo, ubistvo".

Problem nije ni u tome što tužilac koji je preuzeo predmet i promenio optužnicu nije u elementima i posledicama krivičnog dela video razlog za predlaganje pritvora: pucanje lobanje oštećenom nije svima podjednako potresno i uznemirujuće.

Problem nije ni u tome što je pritvor osumnjičenoj zbog toga ukinut: pritvor je mera obezbeđivanja prisustva okrivljenog procesu/istrazi i mera kojom se štiti integritet postupka od potencijalnih uticaja okrivljenog.

Problem nije ni u tome što je prethodni postupajući tužilac promenjen kad je kompletirao optužnicu: prioriteti postupajućeg tužilaštva variraju, šef tužilaštva mora kao "menadžer" da proceni gde je potrebno povećati kapacitete i u kom trenutku.

Problem nije ni u tome što je ta defakto "smenjena" tužiteljka podržala studentske zahteve jednim dosta laganim (i zakonom dozvoljenim) činom protesta ispred svog radnog mesta: tužioci su i građani i imaju pravo da iznose svoje stavove, pod određenim okolnostima.

Problem nije ni u tome što je predmet preuzeo tužilac koji je zamenik "šefu tužilaštva": s obzirom na osetljivost predmeta, logično je da ga radi jedan od najodgovornijih u hijerarhiji te organizacije.

Problem nije ni u tome što novi tužilac, zbog svoje zameničke funkcije, nema redovan broj predmeta u radu: tim bolje, moći će snažnije da se koncentriše na ovaj.

Problem nije ni u tome što je njegov kolega veoma sličan slučaj - gaženje studentkinje Sonje Ponjavić na raskrsnici kod Vukovog spomenika - kvalifikovao kao ubistvo u pokušaju: različiti tužioci daju različita viđenja predmeta, na kraju sud odlučuje.

Problem nije ni u tome što je taj kolega tužilac, koji nije pristao na ublažavanje optužnice, prebačen u odeljenje za visokotehnološki kriminal: ponavljam, tužilac najbolje vidi ko gde treba da pripomogne.

Problem nije ni u tome što je okrivljena navodno pokušala samoubistvo u pritvorskoj jedinici a da za to niko u sistemu kazneno-popravnih institucija u Srbiji nije odgovarao: u pritvorima smo imali i ubistva, pa nikom ništa.

Problem nije ni u tome što ovakva odluka šalje poruku nekažnjivosti teških i učestalih krivičnih dela kojih je - tako je prebrojao CINS - bilo više od 90 od decembra 2024. godine: tužilaštvo ne šalje poruke, tužilaštvo je organ istrage...

Problem je, aman, što vam niko više ništa ne veruje.

Građani ne veruju ni tužiocu Stefanoviću, kojeg je zadesilo to da bude šef centralnog srpskog tužilaštva u poznim danima diktatorskog režima koji tone u kolektivni zločin, sastavljen od mora manjih zločina koje gledamo svakodnevno. Građani ne veruju ni tužiocima Višeg tužilaštva, među kojima - kao i među novinarima, lekarima, pa čak i političarima - ima i onih koji dobro i savesno rade svoj posao. Sukcesivno, građani ne veruju ni sudovima, koji su za njih deo istog korumpiranog pravosuđa. Ne veruju ni veštacima, ni advokatima, uskoro neće verovati ni svedocima. Kad na kraju prestane da se veruje žrtvama - tu je kraj razumu, tu počinje zverinjak.

Meni se ponekad čini da tužioci i sudije (čast izuzecima) ne razumeju prostu činjenicu: pravosuđe nije samo sebi svrha, ono je integralni deo društva kojeg nema bez prava i pravde. Zato je ovakva, izmenjena optužnica i posledice koje promenjena tužiteljka trpi, opomena svima nama, a njima je - poziv na pobunu. Ako se ona ne desi uskoro - neće biti više šta da se odbrani.