ranko pivljanin
Ranko Pivljanin, Foto: Promo

Služba za praćenje pranja novca, tajne račune i zanimljivu geografiju sa posebnim osvrtom na problematiku ostrvskih poreskih rajeva Srpske napredne stranke ubola je bingo. Na dalekom Mauricijusu su našli štek onog tajkuna Dragana Đilasa sa 5.741.025 evra. Ostalo je samo da mu nađu još 613.258.975 evra pa da sklope mozaik njegovog epohalnog lopovluka i da prva postava naprednjačkih đilasoida – specijalizovana jedinica "finansista" sa ratnim rasporedom u Narodnoj skupštini plus ešalon tabloidnih megafona – pobedonosno i u jedan glas uzvikne: jesmo li rekli da je ukrao 619 miliona evra.

Nemam pojma da li je Dragan Đilas ukrao, zaradio, oprao, izneo, sakrio milione , ili šta se već danas sa ogromnim parama radi, niti imam nameru da ga branim – želim samo da detektujem način, kontekst, mehanizam i svrhu ovih „istražnih radnji“ koje su dovele do ovog najnovijeg otkrića.

Otprilike, išlo je ovako. Prvo je Vrhovni Istražitelj, nakon što je u Bahreinu degustirao kamilje meso, izašao iz šatora i otposlao instagramsku fatvu u kojoj je najavio zanimljivu nedelju „sa mnogo papira i neverovatnih dokaza“. I svi smo očekivali jednu od njegovih „hard talk“ konferencija na kojima će zamahati tim papirima i neverovatnim dokazima, uz uobičajenu prethodnu tabloidnu predigru, kad ono – jok. Redosled događaja je ovaj put bio obrnut i sa ubacivanjem u igru novog igrača. Ekskluzivitet pripade, gle čuda, „Večernjim novostima“ iz kojih vaskrsnuše pritajeni KRIK i skriveni CINS, pa na tri strane obznaniše priču, objaviše dokazne faksimile, skovaše krst, pripremiše čavle, nasadiše čekić i još jedna epizoda razapinjanja Dragana Đilasa mogla je da počne. Ostaće nepoznanica da li su „Novosti“ predanim istraživačkim radom došli do inkriminišućih papira, ili im ih je,pak, karavanom kamila poslao Vučić iz Persijskog zaliva.

Potom je stvar pod svoje uzeo Siniša Mali – istina, čovek sa dobrim iskustvom iz te oblasti i stručno obrazložio šta kako i gde, a tek onda su se po adekvatnim studijima razmileli još adekvatniji stručnjaci opšte prakse, dok su se tabloidi dokopali mrvica sa uredničkog deska „Novosti“ i krenuli da razrađaju priču u skladu sa živopisnom maštom svojih urednika. Tako su došli do saznanja da zli tajkun pare krije u još 17 zemalja i na više od 50 tajnih računa.

Ako je to tako, kontam da Eliotu Vučiću i njegovom timu trebaju još najmanje dva – tri mandata da uđu u trag tom strašnom kriminalu ne bi li povatali gde je ovaj besprizornik sve pohranio opljačkane pare i tu negde i dolazimo do glavnog motiva ali i planske doziranosti ove dugometražne istrage kojoj se kraj ne vidi. Naime, sve su prilike da je cela operacija i osmišljena u cilju produžavanja vlasti ovih poštenjačina koji, jelte, niti imaju of šor firme i tajne račune, niti se za njima vuku afere i namešteni tenderi, niti su gde šta ukrali, niti bi im tako nešto palo na pamet – tpu, tpu daleko bilo, nego izgaraju i ginu u opštem javnom interesu.

U tom smislu za očekivati je da se u potragu za Đilasovim skrivenim blagom u karipska i pacifička ostrva uputi Aleksandar Martinović . Marjan Rističević bi mogao u Američku Samou, Vladimir Orlić u Trinidad i Tobago, Luka Kebara na Kajmanska ostrva, a Sandra Božić na Bahame. Pošto su odskora u „poreski dženet“ ubrojani i Ujedinjeni arapski emirati po njima bi mogao da istražuje lično Vučić pošto je tamo češće nego u Jajincima.

Suštinski, ne jure oni Dragana Đilasa da ga zaista privedu pravdi. Đilasu je namenjena uloga „idealnog lopova“ i poželjne žrtve koja može da se ganja i lovi do beskonačnosti sa idejom da se nikad ne uhvati i čija će „nedela“ biti upotrebljavana u skladu sa trenutnim potrebama kriminalaca na vlasti: bilo da se maskira neka bezočna pljačka ( Telekom, Krušik), očinstvo vlasti nad kriminalnim gangom ( Belivuk), prećutana smrt partijskog kamarada (Cvijan), građevinsko orgijanje po prestonici (Beograd na vodi)…
Đilas je sinonim za „držte lopova“ i idealna dimna zavesa koju uvek možeš aktivirati sa sigurnošću da će da ti završi posao: bogat je a narod takve ne voli, politički nemoćan da uzvrati udarac.

Dakle, neprijatelj kakav se samo poželeti može. Ne radi se ovde o stručnoj, već politički upotrebljivoj istrazi koja se u svakom trenutku može propagandno kapitalizovati. On je brendiran kao zaštitno lice „lopovluka žutih“, uz pomoć njega se održava iluzija da je vlast demokrata harala koliko do juče kako se slučajno neko ne bi setio da su ovi na vlasti gotovo deceniju i da je na tasu odavno isključivo njihova odgovornost, a stalno vađenje na prethodnike truo i neubedljiv argument.

Inače, da su Đilasove biznis transakcije stvar odgovarajuće struke a ne političke (zlo)upotrebe, njima bi se bavili neki vunderkindi iz, primera radi, Uprave za spečavanje pranja novca, revizorski organi Narodne banke i slične institucije sa finalom u pravosuđu, a ne Vučići, Vučićevići, Vučelići, Marići, Krstići, Bakareci i ini, koji ga i ganjaju i ispituju i presuđuju mu po naslovnim stranama opskurne štampe i po jutarnjim programima gebelsovskih televizija. Oni do neslućenih visina razvijaju sadističku patološku hajku u kojoj Đilasa pretvaraju u neku vrstu političkog Goluže, strogo pazeći da im slučajno ne skoči sa onog mosta, jer im takav više ne bi bio ni od kakve koristi. I zato je pravi izraz ove afere Mauricinus, jer ona za svoj krajnji rezultat ima samo još jedno teško proseravanje.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Komentari

Svi komentari (15)