Piše Luna Lu: Razglednica

Zvala me drugarica iz Njujorka kaže - Au, alaj se kod vas zakuvalo.Rekoh ništa me ne pitaj.Davnih dana proključalo na hladnoj ringli.*Čini mi se da mi je biće iscrpljeno.Kao kada mnogo jašeš po telefonu, zaigraš se, zatupiš, pa se iznenada zabezekneš jer si ostao bez baterije.Ovo društvo i cela ova konfuzija isisava energiju jer nikako da se nešto razreši.Ovde nema završenog poglavlja.Samo se nagomilava niz.I isključim se iz svega i živim neki svoj život i kada se uključim opet - niti jedna otvorena tema se nije u međuvremenu završila nego je dodat još jedan nov scenario - još jedna muka - ovo je maratonski rijaliti šou od države.Kakva ekipa ljudoždera vegeterijanaca upravlja ovim feudom - teško je za prepričati nekom ko živi u bilo kakvom uređenom iako nimalo idealnom društvu.*Onda zamolim drugaricu da mi priča malo o Njujorku.Da mi opiše nebo.Kakvo je proleće u Central parku.Kakvi su izlozi.Šta je od hrane u modi?Kaže - spanać, ovog proleća u Njujorku su svi ludi za špinatom.*I priča mi.I zatvorim oči i slušam je.I putujem.*Mora maštom jer ko zna kada ću u stvarnosti stvarno sesti na avion i zaputiti se na svoje omiljeno ostrvo.Jeste da Menhetn mrvi, ali ti daje neku teško opisivu pokretačku energiju.Deset dana je dovoljno da budeš na tom napajanju i doneseš kući pun kofer ozarenja i nadahnuća.Mada, toliko sam bila luda za tim gradom da sam se i po tri dana akala po aerodromima na nemogućim letovima da bih provela vikend u NY.Znači, šest dana u putu zarad tri svitanja iznad Hadsona.Eto toliko luda sam bila za tim gradom.*Završavam razgovor sa drugaricom pozdravom - "Vidimo se uskoro."Realno nemam pojma da li će se to desiti tako skoro, ali znate kako kažu - Nikad ne zatvaraj vrata šansi pred nosom.Ostavi vrata širom otvorena da navrate mogućnosti.Abrakadabra.Nemoguće jeste moguće.Jebeni medžik.*Izlazim na terasu.Volela bih da je balkon.Lepše zvuči.Ali nije.*Pun je Mesec čini se kao oko.Tiltuje mi u slepoočnicama.Osećam kako neću moći da spavam.Pomalo se osećam kao talac - klaustofobija neka mi prođe kroz sistem - kada ćemo izaći iz ovog ćorsokaka?Ima li kraja ovoj dušegupki?Meseče, znaš li ti?*Umesto odgovora naišao je zvuk poznate pesme.Pomislih u prvom trenutku da haluciniram da čujem:"Devojko mala, pesmo moga gradaŠto si mi dala, srce puno sna..."Ali, ubrzo sam shvatila da u ulicu skreće kabriolet.I iz njega peva Đuza - pojačan do daske.U trenutku mi je bilo žao što nemam mogućnost da snimim ovu potpuno nadrealnu scenu.Bilo je filmski.I tako beogradsko njujorški.Shvatila sam ovo kao znak Kosmosa da će sve biti OK.I da će i ova faza proći.I da ću se još jednom provozati Petom avenijom u kabrioletu i sa odvrnutim "Kanda, Kodžom i Nebojšom" da se ori.Kad tad.*Ima nekoliko scena kojih ću se zauvek sećati, a to je bila ta noć - kada sam se iz pravca Avenije A kretala ka "Alex" hotelu.U kabrioletu smo se vozali, njujorčanin beogradskog porekla i ja i slušali na ripit "Danas nebo silazi u grad".Bilo je nezaboravno.Sa sve vetrom u kosi.Ujutru smo išli da posmatramo kako Marina Abramović gleda ljude u oči.*Nadam se da ću opet imati taj osećaj u pleksusu da sam na pravom mestu u pravo vreme.Samo sa boljom frizurom.Friz mi je bio očajan jer u Njujorku je obično tako - frizeri su papreno skupi.Tako da savet zlata vredan - ako planirate posetu Jabuci - neka kosa bude spremna za NE-friziranje.*Trenutno, imam osećaj da sam u pogrešno vreme na pogrešnom mestu,  stoga neću dužiti.Obično vam pišem pismo, ali evo jedne razglednice krasnopisom ispisane.*Danas je nedelja i Mesec se puni.U ovoj fazi voli srebrno i plave nijanse.Očekuju nas praznici valja akumulirati svu moguću lepu i pozitivnu misao, pa je pakovati u male doze i deliti naokolo pažljivo kao dragulje.Provešću dan slušajući šlagere, skočiću do pijace po neki spanać i istražiti neke nove recepte.Trudiću se da ne mislim o Tamnom vilajetu - tiho ću kreirati neki bolji svet gde su palme blagorodno drveće koje rađa urme kojima se slade najlepše poslastice na svetu.*I #BeSafe i pišite - kako ste vi ovih dana?Šta vam prolazi kroz sistem?Gde nalazite izvor napajanja svog bića?I gde vam se putuje na keca - kom gradu biste se ponovo vratili?Jel znate neki dobar recept za spanać?I da, da li verujete u "happy end"?Da li će nam ovde i jedna muka biti skinuta sa dnevnog reda - da li će ikada institucije početi da rade svoj posao, a ne da građani moraju da preuzimaju pravdu u svoje ruke?Pitam se, pitam.Ako znate odgovor podelite - "sharing" je "caring".Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram