21
Često me pitaju kako šest puta nedeljno pišem komentare a stalno ponavljam da ne čitam novine i ne gledam televiziju? Kad me mrzi da šire objašnjavam kažem da mi mnogo pomažu društvene mreže, gde pratim šta ljudi komentarišu, tvituju, lajkuju...
Odgovor pod „b“, međutim, ma koliko u početku izazvao čuđenje, veoma brzo naiđe na razumevanje i odobravanje. To je ono kad kažem da se o svemu što se događa najbolje informišem u – supermarketu!
Nije samo reč o svakodnevnim poskupljenjima, posebno namirnica i artikala koje svi kupujemo, ili o tome da su isti proizvodi kod nas, izraženo u evrima, skuplji nego u Nemačkoj, Danskoj, Grčkoj… Zato su cene suhomesnatog i sireva istaknute za sto grama, i da ih mušterije lakše prihvate i da se ne postide kad zatraže tu količinu…
Pregršt informacija o državi i ekonomiji daju i sve uočljiviji prazni rafovi, koji neodoljivo podsećaju na godine kad smo bili svetski rekorderi inflacije. Novo je, međutim, što u nekim supermarketima kažu da robe ima, ali nema ko da je razvrsta po rafovima.
Zato sad mnogi zapošljavaju penzionere, pa na svakom koraku vidite ljude u poodmaklim godinama na poslovima koje u svetu radi mlađarija po sistemu „half time job“. A kad vidite red na kasi, budite sigurni da se „nova radnica“ u pedesetinekoj obučava za rad na tom neuralgičnom mestu.
Ne bih šire ni o čikicama koji iz kutija sa keksićima odvade nešto poslastica za svoje ljubimce, o dovitljivim domaćicama koje izmere tri limuna, uzmu nalepnicu, pa posle dodaju još dva, ne bih ni o „informerbirovcima“ koji po policama sa dnevnom štampom sakrivaju naše novine i „Danas“…
Ima toga još, treba samo gledati. Ne bih olako dodao i „slušati“, jer je prava informacija to što zbog svega toga niko čak ni ne gunđa!
****
BONUS VIDEO: Cene otišle u nebo, krompir i riba na vrhu crne liste Zavoda za statistiku