0
Pet dana posle tragedije u makedonskom gradu Kočani, kad je u požaru u noćnom klubu “Puls” stradalo 59, a povređeno više od 150 osoba, u zemlji Srbiji, ako ne računamo još jedan otaljani dan žalosti, daleko je najvažnije što je predsednik svega i svačega, zadnja pošta Pionirski park, izigravao šefa vizite, sve sa desetak kamermana i fotoreporera.
Sve to u intenzivnoj nezi, kraj ljudi sa otvorenim ranama, bez ikakve zaštite i još manje skrupula. Sveopšte zgražavanje ovog puta bilo je ravnopravno raspoređeno na “nenadležnu instituciju” i na nadležne lekare koji nisu sprečili takav atak na zdravlje pacijenata i zdrav razum.
Mnogi su, kao primer lekarskog integriteta i zaštite pacijenata, objavili snimak iz 2011. godine, kad se na odeljenju jedne bolnice u Velikoj Britaniji pojavio tadašnji premijer Dejvid Kameron. Iako se sve događalo u delu bolnice koji nije tako kompleksan kao intenzivna nega u Beogradu, gde su smešteni povređeni iz Kočana, reagovao je šef odeljenja tako što je premijera i prateću bulumentu isterao iz te prostorije.
By the way, nije izostalo ni podsećanje da su sve posete u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije zabranjene još od januara, te da pacijenti sa teškim opekotinama imaju izuzetno slab imunitet, tako da je svaki kontakt sa licima bez odgovarajućih zaštitnih sredstava veoma rizičan za njih.
* * *
U takvom društvenom ambijentu teško da će iko imati sluha za predlog diplomiranog inženjera Branislava Novakovića iz Beograda, čoveka sa višegodišnjim iskustvom u vodećim svetskim kompanijama, da se posle tragedije u Kočanima dozovemo pameti i sprečimo da se nešto slično dogodi u Srbiji.
“Dovoljno smo imali nesreća i neke buduće, poput ove u Kočanima, možemo da predupredimo tako što ćemo istražiti kakva je realna situacija u objektima u kojima se okuplja mnogo mladog sveta. Državni organi bi morali da urade vanredne preglede svih diskoteka, noćnih klubova i igraonica, od građevinskih uslova do mera bezbednosti, uključujući i sve potrebne dozvole u kojima je tačno naveden maksimalan broj posetilaca”, smatra ing. Novaković.
Nije tajna da većina tih objekata ne ispunjava minimum tehničkih uslova, posebno kad je reč o izlazima za slučaj opasnosti, da je na malom prostoru previše “elektrike” (produžni kablovi, pojačala, rasveta, lajtšou…) i dekora od lako zapaljivih materijala, da je osoblje uglavnom priučeno i na povremenim angažmanima, da malo ko tačno zna šta treba da se radi u vanrednim situacijama, prvenstveno kad negde izbije vatra…
To se uostalom pokazalo tokom požara u diskoteci “Kontrast” u Novom Sadu 2012. godine, kad su nastradali Marina Aničić iz Čuruga, Tamara Miladinović iz Novog Sada, Milena Dalmacija iz Futoga, Zoran Ignjatović iz Novog Sada, Marko Pavlović iz Kragujevca i Renato Vuković iz Kikinde. Svi su tada bili u trećoj deceniji života…
Za njihovu pogibiju osuđene su četiri osobe – vlasnik diskoteke Alojz Ganić na pet godina prvostepeno (drugostepenom odlukom suda je preinačena na četiri godine i nakon izdržane dve trećine kazne, pušten je na slobodu), zakupci Slaviša Staničić na deset i Dejan Ratković na sedam, kao i električar Miroslav Papuka na devet godina zatvora. Svi su već uveliko na slobodi…
“Pretpostavljam da je javnosti poznato da kod nas takve objekte najčešće drže vlasnici sumnjivih biografija. Ako se desila tragedija na železničkoj stanici gde je ipak bilo građevinskog nadzora (druga je stvar što on nije radio svoj posao kako treba), šta se može tek očekivati u ovoj situaciji gde gde imate kriminalce spremne na sve zbog novca i profita a s druge strane veoma mali broj inspektora koji nemaju baš nikakvu zaštitu”, upozorava ing. Novaković, uz konstataciju da je “bolje sprečiti nego oplakivati mrtve, uglavnom mlade ljude”.
Pročitajte još:
U tom smislu pominjan je i poznati klub u Zaječaru, smešten u dubokom suterenu stambene zgrade, koji ima samo jedan ulaz/izlaz, širok manje od dva metra. U napomeni da je vlasnik vatrogasac sa vezama u policiji i opštini, krije se i odgovor na logično pitanje kako je dobijena licenca za prostor koji ne zadovoljava ni minimum uslova za diskoteku?
* * *
Nisam baš siguran koliko mogu da podržim ovaj poduhvat, jer za ozbiljne tekstove i upozorenja u Srbiji nema puno ni sagovornika, ni podrške, pa ni čitalaca. Oni koji ne smeju, neće i ne žele da se zameraju toj novoj klasi “gazda” nabediće nas da prizivamo zlo i žrtve, oni koji su uslovno rečeno sa “naše strane” slegnuće ramenima i reći “ma, pusti sad to, vidiš šta se dešava”… Pa onda, kako sam već jednom napisao – Vučić, od Vučića, ka Vučiču, vidi Vučića, hej Vučiću, sa Vučićem, samo i isključivo o Vučiću…
Trinaest godina glođemo njegove bačene koske, još kad je bio PPV i “spašavao” dete iz zavejanog automobila. Evo i sada, posle 15. marta, umesto da slavimo snagu koja je bar malo prizvala pameti narod Srbije, mi se bavimo “Ćacilendom”, “zvučnim topom” i ostalim njegovim umobolijama, uključujući i pomenutu posetu stradalima iz Kočana.
* * *
A kako je to bilo u onoj britanskoj bolnici, možete pogledati na linku:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
