Jedno ostrvo može promeniti tok rata: Zbog njega je Tramp u velikoj dilemi

Malo koralno ostrvo u Persijskom zalivu postalo je jedno od najvažnijih strateških mesta u ratu na Bliskom istoku u kojem učestvuju Iran, Sjedinjene Američke Države i Izrael. Ostrvo Harg obrađuje najveći deo iranskog izvoza sirove nafte i do sada nije bilo meta napada, uprkos sve širim vojnim operacijama usmerenim na iransku vojnu i nuklearnu infrastrukturu. Analitičari upozoravaju da bi svaka odluka američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa ovim ostrvom mogla da utiče i na dalji tok sukoba i na globalno tržište nafte.

Iranska naftna arterija u Persijskom zalivu

Ostrvo Harg nalazi se oko 25 kilometara od iranske obale i još od šezdesetih godina prošlog veka predstavlja glavni terminal za izvoz iranske nafte. Razvijen je uz pomoć američke naftne kompanije Amoko. Prema pisanju Financial Timesa, terminal može da utovari do sedam miliona barela nafte dnevno i preko njega prolazi oko 90 odsto iranskog izvoza sirove nafte.

Podmorski naftovodi povezuju ostrvo sa velikim naftnim poljima na jugu Irana. Dugački dokovi izlaze u duboko more kako bi supertankeri mogli da utovaraju naftu, dok veliki rezervoari i stambeni objekti za radnike zauzimaju veliki deo južnog dela ostrva.

Značaj terminala za iransku ekonomiju je ogroman. Ričard Nefju, bivši zamenik specijalnog američkog izaslanika za Iran, rekao je za Financial Times: „Ekonomija bi bez njega praktično stala.“

Zašto ostrvo još nije napadnuto

Uprkos snažnim udarima na iranske vojne objekte i skladišta goriva poslednjih dana, ostrvo Harg nije bilo meta napada. Prema izveštaju agencije Bloomberg, koji se poziva na satelitske snimke, Iran je nastavio da utovaruje sirovu naftu na ovom terminalu i dva dana nakon što su SAD i Izrael pokrenuli vazdušne napade.

Na satelitskim snimcima iz sistema Kopernikus Evropske unije vidi se kako je 2. marta na istočnoj strani ostrva bio usidren veliki tanker koji može da preveze oko dva miliona barela nafte.

Utovar je obavljen tokom vojne operacije pod nazivom „Epic Fury“, (Epski bes) koju su pokrenule SAD i Izrael. Nije poznato da li su aktivnosti nastavljene i kasnije, jer od tog dana nisu objavljeni novi satelitski snimci ostrva.

Tankerima koji su bili usidreni u blizini ostrva naređeno je da se raziđu, slično kao u ranijim sukobima.

Vašington je dugo smatrao ostrvo Harg svojevrsnom „crvenom linijom“, zbog rizika koje bi napad nosio. Uništavanje ili zauzimanje ostrva ozbiljno bi pogodilo iransku ekonomiju, ali bi moglo i da izazove odmazdu protiv energetske infrastrukture širom Persijskog zaliva.

Takva eskalacija mogla bi naglo da podigne cene nafte i poremeti globalne lance snabdevanja energijom. U blizini se nalazi i Ormuški moreuz, kroz koji prolazi oko petine svetske trgovine naftom, što region čini jednim od ključnih energetskih „uskih grla“ na svetu.

Trampova strateška dilema

Predsednik Donald Tramp nagovestio je da bi američka vojna kampanja mogla da se proširi i izvan vojnih i nuklearnih ciljeva, što je otvorilo pitanje da li bi energetska infrastruktura Irana mogla da postane nova meta.

Neki zvaničnici i analitičari razmatraju mogućnost zauzimanja ostrva Harg kako bi se ograničili prihodi Irana od izvoza nafte. Kontrola nad tim terminalom mogla bi dramatično da smanji prihode Teherana, koji i dalje u velikoj meri zavise od prodaje sirove nafte.

Energetski savetnik Bele kuće Džarod Ejgen izjavio je u intervjuu za Fox Business da bi dugoročni cilj mogao da bude uklanjanje iranskih naftnih resursa iz ruku onih koje je nazvao „teroristima“.

Međutim, pojedini stručnjaci upozoravaju da bi napad na ostrvo mogao da oslabi i eventualnu buduću vlast u Iranu, ukoliko posle rata dođe do političkih promena.

Meta sa globalnim posledicama

Ostrvo Harg decenijama predstavlja stratešku slabost Irana. Tokom iransko-iračkog rata osamdesetih godina često je bombardovano upravo zbog svoje ključne uloge u izvozu nafte.

Danas je njegov značaj još veći. Gotovo sav iranski izvoz sirove nafte prolazi kroz ovo ostrvo, odakle tankeri preko Ormuškog moreuza nastavljaju ka azijskim tržištima, pre svega ka Kini.

Zbog koncentracije infrastrukture, svako ozbiljno oštećenje ili prekid rada terminala na Hargu mogao bi veoma brzo da utiče na globalno tržište energije i cene nafte.

Ostrvo u centru ekonomskih uloga rata

Za sada ostrvo Harg nastavlja da radi uprkos sukobu. Tankeri i dalje utovaraju naftu, a pomorske rute se pažljivo nadziru.

Ali kako vojni pritisak na Iran raste, sudbina ostrva mogla bi da zavisi od odluka donetih u Vašingtonu. Hoće li Sjedinjene Države ostaviti Harg po strani, napasti ga ili pokušati da ga zauzmu – odluka o tome mogla bi da odredi i tok rata i stabilnost svetskog snabdevanja naftom.