Situacija koja pokazuje koliko je srpski fudbal ne samo neozbiljan, već i opasan

Takav zaključak je bar moguće doneti na osnovu dešavanja u periodu od 9. do 23. minuta meča na stadionu "Karađorđe".

O čemu se radi?

Sve je počelo u 9. minutu, kada su dva Milana, Kolarević iz Vojvodine i Roganović iz Partizana, bili u vazdušnom duelu pred golom crno-belih, tokom kog je došlo do sudara glavama.

Iako su se i jedan i drugi uhvatili za glavu, sudija Srđan Jovanović je pokazao da meč bude nastavljen.

Tri minuta kasnije, Roganović je pao na travu.

Prekid je potrajao do 15. minuta, saigrači su tražili izmenu - ali...

Samo minut kasnije, reprezentativac Crne Gore je dobio "zeleno svetlo" od lekarskog tima da se vrati na teren.

No, u 22. minutu, mladi fudbaler je samo izašao sa terena, i videlo se da ne može više da izdrži.

Partizan je, naravno, dobio dodatnu izmenu (isto kao Crvena zvezda u Novom Pazaru kada je van igre u četvrtfinalu Kupa Srbije morao golman Mateus zbog povrede glave), što i jeste u pravilima FIFA.

I na prvi pogled, ništa nije drugačije u odnosu na desetine hiljada situacija, kada fudbaler nakon par minuta ipak shvati da je povreda takve prirode da ne može da nastavi meč.

Ali, tako je samo na prvi pogled. Na drugi je već jasno da ova situacija gotovo savršeno pokazuje koliko je srpski fudbal zapravo zaostao.

Zbog čega?

O posledicama udaraca u glavu pisali smo već ranije - kao posledica je moguća jedna od najstravičnijih i najtragičnijih bolesti koje mogu da pogode sportiste, poznata kao CTE ili hronična traumatska encefalopatija.

Ovo je, doduše, ekstreman primer i dešava se u sportovima poput američkog fudbala, boksa, hokeja na ledu, dok je u fudbalu, bar trenutno, ne toliko rasprostranjena (mada je bilo desetak potvrđenih slučajeva, od kojih je najzvučnije ime dvostruki osvajač Svetskog prvenstva, Brazilac Hideraldo Belini.

Da situacija sa povredama glave i potresima mozga pokazuje i odluka FIFA da uvede dodatnu, šestu izmenu, koja se neće računati, sve sa ciljem da bi maksimalno sprečila moguće forsiranje fudbalera.

Sa druge strane, formirane su i brojne komisije, i brojni (bar bi trebalo da budu) neutralni posmatrači, i sudije su dobile posebne napomene da igrači koji dobiju udarac u glavu moraju da napuste igru kako bi bili procenjeni.

To nas dovodi do nekoliko ozbiljnih propusta na ovom meču.

Naime, Jovanović je, nakon sudara glavama, na kratko prišao igračima i proverio kako su, a potom dao znak da meč bude nastavljen. Prvi prekid je usledio kada je Roganović pao na travu, dok se Kolarević i tada držao za glavu.

Tri minuta je Roganoviću ukazivana pomoć, tri minuta je proveravano u kakvom je stanju, a onda je u 16. Jovanović napravio drugi propust i dopustio mu da se vrati na teren, iako je bilo jasno da oseća ozbiljne posledice sudara.

Srećom po Roganovića, u 22. minutu je shvatio da ne može više i izašao iz igre.

Zašto srećom?

Razlog iz kog FIFA ovako oštro gleda na ove stvari jeste takozvani "second impact syndrome", iliti "sindrom drugog udarca", što je stanje koje nastaje kada osoba koja već ima potres mozga doživi isti po drugi put - a posledice su od teške glavobolje, povraćanja, gubitka svesti, dezorijentacije, do - retko, ali moguće - epileptičnih napada.

Takođe, na duže staze, ovo može da dovede do problema sa ravnotežom, slabljenja vremena reakcije, koordinacije pokreta, ali i da doprinese formiranju brojnih psihičkih stanja usled promena na mozgu, poput depresije, agresivnosti, impulsivnih reakcija, naglih promena raspoloženja...

Roganović je ovako, praktično, izbegao mogućnost da ne samo ostane van terena na duže, već i nešto što bi moglo u velikoj meri da utiče na kvalitet života po završetku fudbalske karijere.

Prema protokolu koji je FIFA propisala, fudbaler bi trebalo da prođe šest koraka pre nego što dobije dozvolu da se vrati, i to traje najmanje šest dana. Ako simptomi potraju, pauza tarje i duže.

Partizan svoj naredni meč igra 14. marta protiv TSC-a u Beogradu.

Ostaje nam da vidimo da li će se Roganović naći u sastavu.