Zašto se čekalo četiri godine sa usvajanjem zakona Roditelj-negovatelj i kako Vučić preko tog zakona diskriminiše decu s posebnim potrebama

Poslanica Stranke slobode i pravde Tatjana Pašić kaže u razgovoru za Nova.rs da je ova stranka još pre četiri godine predložila zakon roditelj-negovatelj u Skupštini Srbije.

“Da je tada prihvaćen, svaka porodica koja ime dete sa smetnjama u razvoju dobila bi od države preko 20.000 evra, na hiljade majki bi imale upisane četiri godine radnog staža i, što je najvažnije, četiri godine bi se sve porodice osećale sigurnije”, navela je ona.

Prema njenim rečima, hiljade roditelja–negovatelja živi bez sigurnih prihoda, bez adekvatne socijalne i zdravstvene zaštite i bez prava na dostojanstven život, dok su mnogi prinuđeni da napuste posao kako bi 24 sata dnevno brinuli o svom detetu.

"Šta je sa decom starijom od 18 godina?"

Zorica Marković, majka devojčice Milice (22) s cerebralnom paralizom, o kojoj se brine 24 sata sedam dana u nedelji jer ne pomera noge, a ruke vrlo malo, kaže za Nova.rs da je predsednik Vučić izjavom da će zakon biti usvojen, napravio "totalnu pometnju" među decom sa smetnjama u razvoju odnosno među njihovim roditeljima.

"Rekao je da će taj zakon izgledati ovako: kad roditelj dobije dete s posebnim potrebama, ima pravo bolovanja do njegove 18. godine. Da li je to u redu? Šta je s decom straijom od 18 godina? Zašto su ona skrajnuta? Mi smo već osetili kako to izgleda. Kad je Milica napunila 18 godina, rečeno nam je - nema više banje za nju, smanjili su joj vežbe, nema ništa što je imala kao mlađa. Ta deca mnogo gube kad napune 18 godina. Ali, ta deca su deca i kada napune 18-19-20 godina. Oni će za nas uvek biti deca jer zavise od nas, potrebni smo im", kaže naša sagovornica.

Naša sagovornica dodaje da će se 2. aprila ponovo okupiti roditelji dece sa posebnim potrebama zajendo sa njima i građanima, kako bi poručili da zakon mora da važi za sve.

"Želimo da naglasimo da deca ne smeju da se razdvajaju i da su sva deca ista. Ne sme da se vrši diskriminacija dece. Milica time ne bi imala nikakva prava, ne ona, nego ja ne bih imala nikakva prava, a ne mogu da radim. Vučić kaže - idite i radite. A kako da ostavim Milicu u krevetu na 10-12 sati? Kkao?", pita s eona.

Izuzetak - deca s retkim bolestima

Ovaj zakon će upotpunosti važiti za decu sa retkim bolestima, kaže ona.

"Nije pravedno što se sada deca dele na one sa lakim i težim dijagnozama. Šta ću ja da radim s mojim detetom koje je u kolicima, koje ništa ne može samo? Samo su dijagnoze u pitanju. S tim njihovim nacrtom, kad bi ga doneli, naša deca ne bi imala ništa”, kaže Zorica".

Ona sumnja da će do ovog zakona uopšte doći.

"Predsednik je lično obećao i nama, sećate se, pa se ništa od toga nije dogodilo. Sećate li se da je predsednik Vučić koji je tada bio premijer, držao Milicu u rukama i rekao nam da će zakon roditelj-negovatelj biti prva stavka koju će sprovesti u delo, ukoliko bude predsednik. Juče je bio sastanak Radne grupe formirane za izradu Nacrta zakona o statusu roditelja negovatelja. Članovi grupe su predstavnici institucija, ministarstava i udrženja koja su na sastanku iznela svoje stavove i argumente. Moram vam priznati da sam bila zatečena jer su pojedini rekli kako im ovaj zakon nije potreban. Zamislite to, a 90 odsto dece je u kolicima", kaže ona, pa dodaje:

"Oni će da odugovlače, pa će doći do raspuštanja Skupštine. I onda će se raspustiti Skupština. Meni ovo nije prvi put, ja sam u ovome jako dugo. Zamenila sam ministre i ministre, pričala sa njima, obećavali su svašta i opet ništa od toga”, navodi ona.

Kako je Vučić rekao, cilj uplate ovih doprinosa je da se roditeljima obezbedi puni radni staž, čime se rešava njihova budućnost i nakon perioda aktivne brige o detetu.

Ukupno izdvajanje države po svakoj osobi obuhvaćenoj ovim zakonom iznosiće 100.000 dinara mesečno.

Ko ostvaruje pravo na naknadu?

Pravo na ovu vrstu podrške može da ostvari jedan roditelj deteta koje je u teškom zdravstvenom stanju. Uslov je da roditelj živi sa detetom i da nije u stalnom radnom odnosu.

Vučić je naveo da se očekuje da bi broj korisnika, usled različitih pritisaka, mogao porasti i do 70.000, ali da je država odlučna da izađe u susret onima kojima je to zaista potrebno.