Prvi odgovor JTOK-a za Nova.rs o odlasku četvoro tužilaca: “Poslata nam je jasna poruka da se neće dozvoliti nesmetan rad na predmetu "Nadstrešnica" i da postoji namerna institucionalna opstrukcija”

Tužioci Irena Bjeloš, Aleksandar Isailović, Aleksandar Barac i Dragoljub Miladinović nisu ponovo upućeni u JTOK prošle nedelje, kada je održana sednica Visokog saveta tužilaštva na kojoj je o tome odlučivano.

Nedostajao im je po jedan glas, a njihovim neupućivanjem direktno su ugrožene neke od najznačajnih istraga koje vodi ovo tužilaštvo.

Portal Nova.rs uputio je pitanja JTOK, kojim rukovodi tužilac Mladen Nenadić, kako bismo proverili koji je njihov stav povodom toga što četvoro tužilaca nije upućeno, kao i koliko će se to odraziti na dalje funkcionisanje tog tužilaštva.

“Javno tužilaštvo za organizovani kriminal već duži vremenski period funkcioniše sa značajnim kadrovskim deficitom i institut upućivanja predstavljao je ključni zakonom predviđeni mehanizam za održavanje operativnih kapaciteta ovog tužilaštva. Odluka Visokog saveta tužilaštva na sednici održanoj 6. marta 2026. godine da se ne upute četiri javna tužioca predstavlja jedan od najozbiljnijih institucionalnih udara na efikasnost rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u poslednjih nekoliko meseci. Umesto da otkloni posledice izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu, kojima je propisano da upućivanje pojedinih javnih tužilaca prestaje u roku od 30 dana od stupanja zakona na snagu, Visoki savet tužilaštva je svojim postupanjem dodatno produbio institucionalnu krizu i doveo u pitanje kontinuitet rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal na najsloženijim predmetima organizovanog kriminala”, ističu iz JTOK-a za Nova.rs.

Govoreći o sednici VST, istakli su da je stručna javnost bila svedok mučne rasprave koja je pokazala koliki je uticaj izvršne vlasti na rad tužilaštva.

“Tokom sednice koja je bezmalo trajala devet sati, a kojoj su prethodile dve sednice na kojima Savet nije uspeo ni dnevni red da usvoji, bili smo svedoci jedne mučne rasprave članova saveta koja je pokazala koliki je uticaj izvršne vlasti na rad javnog tužilaštva i koliko je duboka razjedinjenost članova saveta, ne samo po pitanju upućivanja koje je bilo na dnevnom redu, već i po svim drugim pitanjima. Iako je raznolikost u mišljenjima dobra i poželjna ona je bila sve samo ne konstruktivna i utemeljena na zakonskim rešenjima. Posledice ovakve odluke su više nego izvesne i svakako su usporavanje istraga, prolongiranje krivičnih postupaka i dodatno opterećenje preostalih tužilaca. Predmeti organizovanog kriminala, a posebno oni koji podrazumevaju sprovođenje kompleksnih finansijskih istraga, karakterišu se izuzetnim obimom dokumentacije, koja se često meri hiljadama strana ili dokumenata, složenom strukturom finansijskih transakcija i velikim brojem povezanih subjekata kako fizičkih tako i pravnih lica i njihovo procesuiranje zahteva visok stepen specijalizacije, iskustva, strateškog planiranja i kontinuiteta u vođenju istrage. Promena postupajućih tužilaca u ovim predmetima sigurno dovodi do odlaganja procesnih radnji i gubitka „institucionalne memorije“, kontinuiteta u postupanju i povećava rizik od kršenja načela suđenja u razumnom roku jer vodi usporavanju postupka”, navode za Nova.rs iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal.

Navode da, upravo u trenutku kada je kontinuitet rada na ovakvim predmetima od presudnog značaja, Visoki savet tužilaštva nedonošenjem odluke o upućivanju četiri javna tužioca taj kontinuitet direktno prekida.

“Ovakva odluka sigurno predstavlja dodatno urušavanje kadrovskih kapaciteta za rad na predmetima organizovanog kriminala, složenih i kompleksnih finansijskih istraga, borbe protiv terorizma i finansiranja terorizma, imajući u vidu specijalizacije neupućenih tužilaca u ovim oblastima”, ističu.

Tužioci koji nisu upućeni vode neke od ključnih istraga - tužiteljka Bjeloš je radila na predmetu zaplene pet tona marihuane u Konjuhu, tužioci Barac i Miladinović su radili na finansijskoj istrazi za pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.

Njihovo neupućivanje je direktan udar na istrage.

“Posebno je zabrinjavajuća činjenica da su javni tužioci koji nisu upućeni Irena Bjeloš, koja je bila zadužena najozbiljnijim i najkompleksnijim predmetima transnacionalnih organizovanih kriminalnih grupa kao što su postupak protiv pripadnika tzv. Balkanskog kartela i najveće zaplene opojne droge marihuane u selu Konjuh sa međunarodnim elementima koji zahtevaju i istraživanje složenih finansijskih tokova i Aleksandar Isailović, jedini javni tužilac koji je bio zadužen predmetima koji se odnose na borbu protiv terorizma i finansiranja terorizma”, navode iz JTOK-a i dodaju:

“Nadalje, ova odluka Visokog saveta tužilaštva, dolazi nakon što su u septembru 2025. godine direktor policije, direktor Poreske uprave i direktor Uprave za sprečavanje pranja novca povukli saglasnost za učešće u Udarnoj grupi koja je radila na predmetu istraživanja finansijskih tokova novca projekta „Modernizacija i rekonstrukcija mađarsko srpske železničke veze na teritoriji RS deonica Novi Sad – Subotica- državna granica (Kelebija)“, a rad na ovom predmetu nastavljen isključivo u okviru tužilačkog tima. Visoki savet tužilaštva nije doneo odluku o upućivanju i dva tužioca koji su bili ključni članovi tužilačkog tima Aleksandra Barca i Dragoljuba Miladinovića. Aleksandar Barac je od samog početka bio član Udarne grupe i jedan od ključnih nosilac predmeta zadužen za praćenje novčanih tokova, analizu bankarskih transakcija i proveru podizvođača i povezanosti pravnih lica angažovanih na radovima železničke stanice u Novom Sadu, dok je Dragoljub Miladinović, imajući u vidu obim i strukturu predmeta, odmah po upućivanju uključen u rad na predmetu zbog svog iskustva i specijalizovanih znanja u oblasti praćenja novčanih tokova i procesuiranja predmeta privredno-finansijskog kriminala i pranja novca”.

Iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal ističu za Nova.rs da javnost mora znati da je “ovakvim odlukama nadležnih institucija, pa i Visokog saveta tužilaštva, kao garanta samostalnosti tužilaštva i javnih tužilaca, JTOK-u poslata jasna poruka da se neće dozvoliti nesmetan rad na ovom predmetu i da postoji namerna institucionalna opstrukcija”.

“Posebno je poražavajuće što tokom rasprave na sednici Visokog saveta tužilaca nije iznet nijedan argument koji bi doveo u pitanje stručnost, rezultate rada ili profesionalni integritet, navedenih kolega. Umesto toga, rasprava je svedena na paušalne i ničim potkrepljene insinuacije koje nisu relevantne za odlučivanje o upućivanju, već predstavljaju lične stavove pojedinih članova saveta koji su, i pored izrečenih kritika, na kraju ostali uzdržani prilikom glasanja”, ističu i dodaju:

“Dakle, u ovim ali i svim drugim predmetima u kojima su postupali javni tužioci koji nisu upućeni neminovno će doći do ozbiljnih zastoja u istražnom postupku u sprovođenju dokaznih radnji ili do odlaganja suđenja u predmetima koji su u fazi glavnog pretresa. Posledice odluke Saveta biće vidljive već u prvim danima po prestanku upućivanja ovih tužilaca. Tako će, usled nemogućnosti učešća postupajućeg tužioca, najverovatnije biti neophodno odlaganje prvog u nizu glavnih pretresa i to u predmetu KTO 7/24 (OKG ubijenog Živka Bakića), koji je zakazan za 12. mart 2026. godine, imajući u vidu da je javni tužilac Aleksandar Isailović od početka radio na ovom predmetu, a da je za adekvatnu pripremu drugog tužioca za učešće na suđenju neophodan značajan vremenski period”.

Portal Nova.rs upitao je Tužilaštvo i da li postoje ikakvi mehanizmi koje mogu preduzeti povodom nedavne odluke koja se odnosi na neupućivanje tužilaca.

“Važno je ukazati i na činjenicu da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, prema važećim zakonskim rešenjima, nema pravne mehanizme kojima bi moglo da ospori ili preispita ovakvu odluku Visokog saveta tužilaštva”, ističu iz JTOK-a.

Šta su rekli tužioci koji nisu upućeni?

TužiocioIrena Bjeloš i Aleksandar Isailović izdali su u subotu saopštenja povodom odluke o njihovoj sudbini, nakon sednice VST.

„Predmet koji je trenutno u fokusu interesovanja javnosti izuzetno je složen i osetljiv. Reč je o slučaju koji se odnosi na organizovani kriminal velikog obima. U ovakvim predmetima, pored samog transporta narkotika, od ključnog značaja su logistički i finansijski tokovi koji prate organizovane kriminalne strukture. Analiza tih tokova često otvara prostor za otkrivanje šire mreže učesnika i mehanizama koji omogućavaju funkcionisanje takvih aktivnosti, zbog čega je istraga od samog početka usmerena i u tom pravcu.

Želim takođe da istaknem da promena obrađivača ili postupajućeg tužioca u ovako složenim predmetima po pravilu predstavlja dodatni izazov i potencijalno može uticati na kontinuitet rada na predmetu. Predmeti organizovanog kriminala zahtevaju dugotrajan i temeljit rad, detaljno poznavanje prikupljenih dokaza, kao i razumevanje kompleksnih logističkih i finansijskih tokova koji prate delovanje organizovanih kriminalnih grupa“, kazala je između ostalog ona.

Takođe, saopštenje je uputio i Aleksandar Isailović.

„Ne iznenađuje način glasanja ministra pravde i istaknutog pravnika Simića, takvo glasanje sa njihove strane sam očekivao. Veoma sam iznenađen, i blago je reći razočaran načinom glasanja kolega tužilaca Pavlovića i Milovanovića. Cenim da će se vrlo brzo utvrditi zbog čega moja cenjena koleginica Irena Bjeloš i ja nismo upućeni u JTOK“, napisao je, između ostalog, tužilac Isailović.

Pritisci na JTOK

Podsećamo, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal već mesecima trpi pritiske zbog rada na predmetima koji slove za najvažnije istrage u ovoj zemlji. Među njima su slučaj “Nadstrešnica”, odnosno ispitivanje tokova novca koji je utrošen na projekat rekonstrukcije srpske pruge i Železničke stanice u Novom Sadu, na kojoj se 1. novembra 2024. urušila nadstrešnica, kao i predmet “Generalštab”.

U ova predmeta, kraci vode ka državnim funkcionerima - u prvom su osumnjičeni bivši ministri Tomislav Momirović i Goran Vesić, u drugom se sudi aktuelnom ministru Nikoli Selakoviću.

Šef JTOK-a, tužilac Mladen Nenadić, mesecima je meta konstantnih napada u režimskim tabloidima, kao i od strane najviših državnih funkcionera.