Nova nenormalnost: Piše Nikola M. Jovanović

Samo sada umesto pravdanja u medijima bliskim režimu o „snalažljivosti“ države (oko respiratora recimo), uvedeno je zavereničko ćutanje institucija koje ignorišu da istraže bilo šta što bi moglo da takne SNS i predsednika Srbije.

Od Oskara, preko Velikog šefa do Edija i Markusa tužilaštvo ne pokreće postupak, jer nema dokaza iako policija procenjuje u svojoj prijavi da je reč o Nebojši Stefanoviću i Marku Parezanoviću. Iz komunikacija na „Skaj“ aplikaciji mnogi stiču utisak da je iza Oskara i Velikog šefa Vučić.

Nova nenormalnost se ogleda u činjenici da se prvo čekaju ocene vrhuške predvođene predsednikom da daju „željeni pravac“ istrazi, pa tek onda pravosuđe kad oseti kako vetar duva odlučuje da li će britko odbaciti bilo kakve sumnje ili će samo ostaviti slučaj u fioci bez ikakve reakcije, jer smatra da ne mora. Te „ocene sa vrha“ služe kao oslobađajuća presuda i pre bilo kakve istrage i postupka. Vučić navodi da je možda pominjan, ali to pravda tvrdnjama da su njega kriminalci napadali iznoseći podatke kojih nema u dostupnim podacima sa aplikacija.

Stefanović i Parezanović ćute uvijeni u ćebe neodgovornosti koje im je darovano onog trena kada su čuli narativ sa Andrićevog venca koji su ponavljali ljudi iz vrha SNS. Snimci razgovora bivšeg direktora Direkcije Nebojše Šurlana sa Sinišom Malim oko obezbeđivanja novca za potrebe FK Crvena zvezda i sa šefom kabineta doskorašnje premijerke Ane Brnabić o nameštanju tendera govore kako da do para može da dođe samo onaj ko zna pravi telefon na koji da pozove. Nije tu potreban projekat, dokumentacija, potrebno je samo znati pravi telefon. Onda sa tog telefona usledi poziv „izvršiocima“ naređenja. Oni su radi da novac odmah usmere gde je rečeno, samo hoće da znaju da je to aminovano sa „višeg mesta“. Kako primećuje Šurlan u jednom od tih razgovora, „nemoj posle da budem ja kriv“... Kad dobije od Malog potvrdu da bi šef uvek rekao pomozi to je dovoljno. Reč „pomozi“, po svemu sudeći, jača je od stavke u budžetu koja predviđa kako bi taj novac morao da se potroši , pa onda ostaje izvršiocu samo da bude kreativan u presipanju iz šupljeg u prazno, dok novac ide onom kome je „pomoć“ namenjena.

„Zeleno svetlo“ šefa znači „može“, sem ako u nekoj bližoj budućnosti „izvršilac“ ne bude proglašen nepodobnim, pa se institucije koje osluškuju vetrove sa Andrićevog venca možda „sete“ nenamenskog trošenja sredstava.

Međutim, ti snimci ukazuju da su razmere korupcije tolike da i izvršioci pokušavaju da se osiguraju tako što snimaju razgovore „da posle ne bude ko je rekao da se daju pare“. Kako opozicija postepeno jača, tako se njoj sve više okreću kao zaštiti, što govori o tome da se ceo sistem kruni i da je naprednjačka vladavina davno prošla svoj zenit.

Jasno im je da je rok trajanja pri kraju iako iz Evrope nema skorih najava o istrazi o krađi izbora prošle godine, te nije isključena ni nova krađa. Izvršioci se za taj novi ciklus obezbeđuju snimcima. To pogađa Vučića, koji shvata da je nepoverenje toliko da su svi snimljeni, a fioke pune dokaznog materijala za „zlu ne trebalo“.

Nova nenormalnost vidljiva je i u napadima na profesora i novinara Dinka Gruhonjića. Prvo je vrhuška kreirala narativ o izdajnicima kao signal batinaškim ekipama da je sasvim prihvatljivo upadati na fakultete i zahtevati izbacivanje Gruhonjića sa istog. Policija statira u kukuruzu, pravosuđe takođe, što takođe huligani čitaju kao odobrenje da sprovode svoju pravdu. Deluje kao da je reč o momcima kojima ovakav huliganski i nacionaloistički ispit predstavlja prijemni u grupu iz koje uvek ispliva najbezobzirniji kao novi kontroverzni biznismen kome ne smeju ništa policija i pravosuđe dok je „pravoveran“ u podršci režimu koji unapred dobija oproste svih grehova.

Institucije ne rade, režimska medijska mašinerija uveliko brekće opterećena novim zahtevima da budu što suroviji. Opstaju oni koji imaju pristup pravom telefonu. Svi ostali su u nečujnom režimu.

Život u novoj nenormalnosti.