Vučićev Divlji zapad: Piše Nikola M. Jovanović

To bi tako izgledalo da su svi u ovoj zemlji jednaki pred zakonom. S obzirom na povlašćenost naprednjaka, koji mogu da rade šta hoće, teško da će se nešto slično dogoditi. Najave Vučića da hitno treba usvojiti preporuke ODIHR nikada nisu bile nešto što treba ozbiljno razmatrati, a poslednji događaji iz Male Krsne su samo potvrda procene da lider neće hteti ništa da menja pre izbora koje merači 28. aprila. Želi izbore u Beogradu odvojene od lokalnih, jer je svestan da je blizu gubitka vlasti u glavnom gradu, pa pokušava da na svaki način zadrži vlast u opštinama.

Novo dovođenje birača u glavni grad samo pokazuje da su naprednjaci spremni na iste „metode“ koje su koristili i na proteklim izborima, koji nisu bili fer i pošteni. Ovaj incident ukazuje da građani i opozicija na dobru volju vlasti ne treba da računaju i da će morati da, uz podršku institucija Evropske unije, sami izvojuju bolje izborne uslove.

Vučić je iz faze vraćanja političkim protivnicima zbog toga što je dugo sedeo na klupi za rezervne igrače, prešao u „inadžijsku fazu“, koju su preuzeli naprednjaci kao taktiku. Njihovi potezi pokazuju da veruju da su sva sredstva dozvoljena kako bi prigrabili budžet svih građana Srbije koji bi Vučić i njemu bliski trošili kako oni misle da treba.

Umesto odgovornosti za objavljivanje spiska maloletnika koje je maloletni dečak iz „Ribnikara“ nameravao da ubije, Veselinu Miliću dodeljen je orden. Mali Senta svedočiće u slučaju „Jovanjica“ kad im bude odgovaralo, a sigurno je da će gledati da to bude nakon ponovljenih izbora.

Međutim, balon nepobedivosti SNS je već pukao. To dokazuju informacije iz „Skaj“ aplikacije, koje govore da su bivši ministar policije Nebojša Stefanović i načelnik BIA Marko Parezanović pomagali narko-bosu Darku Šariću i da je do toga policija došla još 2022. Odgovor SNS vrhuške - ne radite ništa. Svesni su da naprednjački zid ćutanja plaćen novcem iz budžeta puca i još jednom se odlučuju za taktiku prst u oko ili, što predsednik voli da kaže, „pa šta“.

Stranka koja je potčinila celu državu svojim interesima za bogaćenjem, do te mere je obesmislila institucije, da više niko od njih i ne očekuje ništa, što atmosferu čini još opasnijom.

Vučić je od Srbije napravio Divlji zapad, gde vlada nasilje. Ono što mu je preostalo je da svaku aferu „potope“ režimska glasila uvredama i lažima na račun svakoga ko ne misli kao predsednik Srbije.

Zbog toga što sebe smatraju „jačim“, njegovi ljudi zloupotrebljavaju ljude na ivici egzistencije nudeći im 2.000 dinara da postanu fantomski glasači. Složiću se sa ocenom koleginice Jelene Obućine da je reč o moralnoj i ljudskoj bedi, uz dodatak – da je reč o slici bede SNS, koji će koristti sve samo da ostane na vlasti. Ljudi dovedeni iz Male Krsne bili su svesni da to što rade nije dobro, pa su očigledno počeli da lažu. Te laži odjekuju zapravo kao vapaj „morali smo“ i oni su poslednji na kojima treba da se slome kola odgovornosti.

Moraju da odgovaraju Vučićevi „revolveraši“ koji grabe državne pare, šenluče po kafanama i ulicama, sarađuju sa kriminalcima. U „novi obračun kod RIK-a“ Vučić dolazi na talasu režimskih medija koje koristi da zamaskiraju stvarnost, to ukazuje na metastazu vlasti naprednjaka i institucija koje će da rade samo za državu, ne i za građane.

Ali kao što su ljudi iz Male Krsne bili svesni da su radili nešto loše, tako ljudi koji su protiv izborne krađe znaju da rade nešto dobro. Oni nemaju razloga da pognu glavu i znaju da pred njima predstoji borba za fer izbornu trku, koja omogućava odgovornu i smenjivu vlast.