Haos u Silicijumskoj Dolini ne jenjava, pljušte otkazi na sve strane: Tehnološki mehur na ivici pucanja

Piše: Milan SrdićNiko nije ostao imun na krizu: na spisku se nalaze sva najzvučnija imena Silikonske Doline poput Epla, Gugla i Mete ali i manje tehnološke kompanije u razvoju.Ovi masovni talasi otpuštanja potvrđuju sumnje i nagoveštaje da je tehnološki mehur pred pucanjem i da je vreme vrtoglavog rasta ove grane industrije, koje je obeležilo prethodnu deceniju, definitivno završeno.Razlozi za ovakav splet događaja su brojni. Pandemija Korona virusa je u drastičnoj meri uticala na povećanje opšte upotrebe tehnologije. Tokom perioda zaključavanja, ljudi su sve više koristili društvene mreže, kupovali i poručivali preko e-commerce sajtova.Kako bi iskoristili ogromnu posećenost, kompanija Meta u martu 2020. godine odlučuje da unajmi oko 40 hiljada zaposlenih, čime su gotovo duplirali broj radnika. Želeli su da se maksimalno posvete svojoj ambicioznoj ideji zvanoj Metaverzum koja bi predstavljala novu futurističku verziju interneta. Međutim, epilog cele priče je najveće otpuštanje u istoriji kompanije gde je 11 hiljada ljudi ostalo bez posla u novembru 2022.

“Na početku Kovid pandemije, svet se vrtoglavom brzinom preselio na internet. Velika potreba ljudi da koriste e-commerce je dovela do ogromog rasta prihoda.”, navodi Zakerberg.Ono gde su mnogi pogrešili u proceni je da će se ovaj rast nastaviti i nakon završetka pandemije, što nije bio slučaj.“Pogrešio sam i preuzimam odgovornost za to.”, napisao je Mark Zakerberg.Što se tiče investitora, niske kamatne stope tokom prethodne decenije su im omogućavale da lako prikupe novac i ulože ga u nove tehnološke startapove, iako nisu imali konkretne planove i biznis ideje. Tokom pandemije je ovo naročito došlo do izražaja. Tehnološke kompanije su masovno krenule da se šire kako bi iskoristili sve veću potražnju za softverom dok su cene akcija zajedno sa platama rasle.Nažalost, borba protiv trenutne inflacije i monetarna politika koja se ogleda u povećanju kamatnih stopa kako bi novac bio što skuplji, čini investitore obazrivijim i uzdržljivijim od ulaganja. Takvim ponašanjem forsiraju preduzeća da se orjentišu ka poboljšanju produktivnosti rada umesto na privredni rast.

Tu dolazimo do glavnog problema, inflacija povećava cene proizvoda, samim tim se potražnja za istim smanjuje, a posledično i ukupni prihod kompanije. Ostaje jedino da se troškovi svedu na minimum, a to između ostalog obuhvata i otpuštanje radnika.Kompanija Tviter, pod svojim novim vlasnikom Elon Maskom, otpustila je 3.700 ljudi, što je približno polovina njenih zaposlenih. Nakon toga, Mask je postavio zaposlenima ultimatum – mogu da prihvate i da se obavežu na novu „hardkor“ kulturu koja bi znažila duže radno vreme sa još većim intenzitetom, ili dobijaju otkaz. Kao posledica ovakvog poteza, još oko 1.200 ljudi je napustilo kompaniju.“Nažalost, nemamo drugog izbora u trenutku kada kompanija gubi četiri miliona dnevno.”, objavio je Mask.Iako je očigledno da Mask namerava da uvede tektonske promene u Tviteru, veliko je pitanje koliko će u tome uspeti, a da pritom ne nanese dugoročne probleme kompaniji.Amazon je takođe primenio radikalne korake u cilju smanjenja troškova i borbe protiv nadolazeće ekonomske recesije. To uključuje otpuštanje preko deset hiljada zaposlenih kao i obustavljanje zapošljavanja novih radnika. Ono što je posebno interesantno je da su se odlučili na ovaj potez na svega par nedelja pre novogodišnjih i božićnih praznika koji važi za njihov najprometniji period.Ni Majkrosoft nije uspeo da zaobiđe talas otpuštanja, nešto manje od hiljadu ljudi dobilo je otkaze na različitim hijerarhijskim nivoima i pozicijama zbog sve manjih prihoda u skorije vreme.***

BONUS VIDEO: Silicijumska dolina

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortisilicijumskadolina2-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2315724"]