“Tužilaštvo mora da reaguje, ali kad i do njega samo dopre glas o učinjenom krivičnom delu, pa makar to bilo iz izjava političara. Ali sigurno je da se tužilaštvo neće rukovoditi njihovim izjavama ili komentarima rada tužilaštva”, kazala je Zagorka Dolovac, decembra 2009. godine, samo dva dana nakon što je položila zakletvu i postala republička javna tužiteljka. A onda je svaku svoju reč – pogazila.
Zavesa iza koje se krije Zagorka Dolovac, deli Srbiju na dva suprotstavljena dela, od kojih jedan traži, moli i vapi za poštovanjem prava i zadovoljenjem pravde, dok drugi čini sve da isto to pogazi, uništi, razori. Da je ovaj drugi moćniji, bilo je jasno samo nekoliko meseci nakon što je Dolovac dobila šansu da još šest godina ne radi u javnom interesu.
U noći 25. aprila 2016. godine, dok su prebrojavani glasački listići vanredno održanih parlamentarnih izbora, tri bagera srušila su dvanaest objekata u Savamali – u blizini gradilišta „Beograd na vodi“. Ko je, po čijem nalogu i zašto bez dozvola, u toj noći rušio objekte, a zgazio pravnu državu, ni sedam godine kasnije – nismo saznali.
– Ja nemam osnova da optužim gospođu Dolovac da je ona ona koja je zataškavala, ali očigledno da ona kao prva u hijerarhiji nije smatrala da je potrebno uraditi nešto više od onoga sto nisu radili, da budemo precizni, što nisu radili u Beogradskom tužilaštvu i očigledno je da tu tužilastvo, nije omanulo, nego je tužilastvo zloupotrebilo sopstvene ingerencije i sopstveni posao – smatra Jelka Jovanović, novinarka dnevnog lista „Danas.“
Dok su bageri rušili, nekoliko desetina crno uniformisanih lica pod fantomkama, naoružanih palicama, preuzelo je faktičku vlast u jednom delu Beograda. Uklonili su video nadzor sa okolnih zgrada. Izrazitu brutalnost pokazali su prema građanima koji su se tu zatekli. Čuvara, Slobodana Tanaskovića, koji je obezbeđivao nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici, vezali su i oduzeli mu mobilni telefon. Oko tri sata iza ponoći, odvezali su ga, rekavši mu da ne poziva nikog u narednih deset minuta.
– Taj čovek je mesec dana posle tog događaja umro, rečeno je da je primljen u bolnicu sa srčanim tegobama, a da je umro od nekog gastroitestinalnog poremećaja, nikad nismo dobili neprotivrečnu i verodostojnu tvrdnju o tome šta se sa tim čovekom desilo – kaže profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić.
PROČITAJTE JOŠ:
Osobe pod fantomkama zadržavale su i slučajne prolaznike, oduzimali im mobilne telefone, primorali ih da stave ruke na zid i gledaju ispred sebe ili u pod. Čim su dobili telefone, građani su, ipak, pozvali policiju, koja je odbila da izađe na teren i uputila ih na – komunalnu.
Zaštitnik građana, Saša Janković, u svojoj istrazi, tražio je na uvid razgovore između dežurnih policijskih službenika i njihovih nadređenih. Rečeno mu je da se oni – ne snimaju. Na disku koji je, ipak, završio u kancelariji Zaštitnika, našli su se, međutim, i tonski zapisi.
„Šefe, imamo još jedan poziv iz Hercegovačke 4, ovo je nešto novo. Poziva Đ.Đ. i kaže da su njegovog radnika vezali jedno sat vremena i oduzeli mu telefon da nikoga ne poziva… Isto da postupim kao što je bilo i sa onim?“, dok joj nadređeni odgovara: „Tako je.“ Opasna igra skrivanja počinilaca krivičnih dela, međutim, počela je odmah.
Tužilaštvo, koje je od uvođenja tužilačke istrage 2012. godine glavni istražni organ, punih deset dana nije uradilo – ništa, a onda je, umesto da samostalno prikuplja podatke i istraži slučaj, takav nalog izdalo policiji: dakle, organu za koji je postojala osnovana sumnja da je učestvovalo u ovom krivičnom delu. Drugo, bilo je to sasvim dovoljno vremena, da se uklone svi dokazi.
– To što je izrekao kompletnim idiotima Vučić je bilo optužujuće samo u smislu da nisu na najbolji način to izveli, ali ne da je to bilo krivično delo. I očigledno da je i tužilastvo postupalo u skladu sa tim – smatra Jovanović.
– On je pravnik znate, i mora da zna da ništa ne može da se ruši bez rešenja nadležnog organa, kao što ništa ne bi i smelo da se gradi bez takve odluke. Drugo, nije istina da su porušeni samo bespravno podignuti objekti, porušena je jedna zgrada koju je koristila Železnica Srbije, To je bila drzavna svojina – priseća se Rakić Vodinelić. Potom je, ni mesec dana kasnije, premijer sam sebe demantovao. Ako ne pre, tužilac je makar nakon ovih reči, trebalo da ispita i Aleksandra Vučića, u svojstvu građanina koji, očigledno, raspolaže informacijama.
Kao i gradonačelnika Beograda, Sinišu Malog, nakon što je njegova tadašnja supruga, Marija Mali, u intervjuu za „KRIK“, rekla da joj se muž pohvalio kako je sve – sam organizovao.
– Naknadno je u nekoj izjavi bilo rečeno da Siniša Mali više neće biti gradonačelnik, on nije više bio gradonačelnik ali je otišao na mnogo višu funkciju. Dakle, da li je Zagorka Dolovac trebala da reaguje? Trebalo je da reaguje nadležni javni tužilac, dakle trebalo je da reaguje Više javno tužilastvo a ako je Više javno tužilastvo bilo u nekoj nedoumici u vezi sa politikom gonjenja, moglo je pitati Zagorku Dolovac – kaže Rakić Vodinelić.
PROČITAJE JOŠ:
Loptica odgovornosti za neuspešnu istragu u ovom slučaju, prebacivana je između tužilaštva i policije. Odgovornost koju nosi Zagorka Dolovac ogleda se i u činjenici da, u slučaju nepostupanja policije, tužilac može da se obrati Vladi Srbije, MUPu ili nadležnom odboru Narodne Skupštine. Posle 14 meseci od rušenja, MUP je poslao tužilaštvu izveštaj o Savamali. Više javno tužilaštvo proglasilo se nenadležnim. I tako su predmet predali nižem, Prvom javnom tužilaštvu, koje je zaduženo za rešavanje lakših krivičnih dela, a time i manje kazne.
I pored svih propusta, izveštaj MUP-a je potvrdio prethodna saznanja, čak i u delu odgovornosti gradskih vlasti, ukazujući na činjenicu da su “fantomi” te noći imali podršku javnih preduzeća: Gradska čistoća te noći nije čistila Hercegovačku (iako je to radila svake noći); nekako se baš tad “desio” i prekid struje, što je dovelo do isključivanja ulične rasvete u tom delu grada; a Parking servis je uklonio automobil koji se našao na putu bagera.
– Imamo Belivuka i Miljkovića, koji možda ne govore istinu ali optužuju sebe. Ako neko sam sebe optuži, pa Tužilaštvo je dužno da ga sasluša. Zašto nisu pitali Zvonka Veselinovića? “Da li si bio tamo sa ljudima” kako Tužilaštvo odustaje od istrage kada se pojavljuje svedok koji daje iskaz drugom Tužilaštvu, gde da su po nagovoru vlasti učestvovao u tome. Govorim o policajcu. To nju ne isteresuje – zaključuje Cvijić.
Dve godine od rušenja, prvi osumnjičeni u slučaju Savamala, za krivično delo nesavestan rad u službi, za koje je zaprećena kazna zatvora do pet godina, bio je Goran Stamenković, šef smene dežurne službe beogradske policije. Policajac je priznao krivicu i zaključio sporazum za uslovnu kaznu, saopštilo je Tužilaštvo.
PROČITAJTE JOŠ:
– I na kraju su nasli onog onog nesretnika iz SUP-a koji je pristao, da bi legalizovao nelegalnu imovinu, da da preuzme na sebe čitavu krivicu – priseća se Jovavnović.
Prebacivanje krivice samo na policijskog službenika, koji svakako nije sam mogao da donese odluku o nepostupanju, cinično je bagatelisanje prava i pravde, način da se istraga zataška, formalno pokrije pravni proces, a tužilaštvo oslobodi tereta dolaska do istine, a time i političke odgovornosti. Tako je „slučaj Savamala“ postao primer pravnog nasillja, suspendovanja države i zakona, te pokušaja vlasti da od građana naprave „kompletne idiote“.
– Mislim da je Sava mala ta prekretnica gde je država potpuno nestala i gde je bezvlašće pobedilo, e to je ono gde je Zagorka Dolovac takođe klecnula i doprinela da jedan eklatantan primer urušavanja zakona, države, institucija prođe nekažnjeno – zaključuje Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a.
– Ništa od svega toga, ni ćutanje policije, ni taj sramni sporazum koji je zaključen sa šefom smene, ni rušenje objekata koji su u svojini Republike Srbije, nije navelo Zagorku Dolovac da jednu jedinu reč o tome progovori – kaže Jovanović.
U oktobru 2017.godine, zbog prikrivanja informacija od javnosti, prvenstveno vezanih za slučaj „Savamala“, Poverenik za informacije od javnog značaja Višem javnom tužilaštvu u Beogradu naložio je da uplati million dinara u republički budžet.
– Ako vi uporno ćutite, godinama, ako ćutite tako da stvarate sliku da se branite ćutanjem, onda moramo reci da je odbrana ćutanjem privilegija okrivljenog, a ne onog koji treba tog okrivljenog da goni. I to je za mene nepojamno ponasanje – zaključuje Rakić Vodinelić.
Činjenjem i ne činjenjem Zagorke Dolovac, prekršeni su zakoni i propisi, relativizovan značaj prava i pravnog poretka, izbrisane granice između anarhije i uređenog društva. Pregažena su i zatrpana osnovna ljudska prava. Dogodilo nam se – suspendovanje pravne države!
PROČITAJTE JOŠ:
Pogledajte u prilogu devetu epizodu trećeg serijala „Junaci doba zlog: Zagorka Dolovac – umetnica je odsutna (prvi deo)“:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar