Vlast postavlja sudije pre promene Ustava da prevari EU

Politika 20. maj. 202107:34 > 12:04
Podeli:
Vučić, Jasmina Vasović i Zagorka Dolovac
Foto:Arhiva, BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIC

Srpske vlasti najmanje četiri godine kasne sa promenom Ustava koja se odnosi na pravosuđe. U taj proces su krenule sada u trenutku kada se biraju nosioci nekih od najviših sudskih i tužilačkih funkcija, poput predsednice Vrhovnog kasacionog suda ili republičkog javnog tužioca. Njihov mandat je šest godina. Na taj način vlast na ključne pozicije u pravosuđu dovodi svoje ljude, pre nego što ih u tome potencijalno ograniči novi Ustav i zahtevi EU.

Svega nedelju dana pre nego što je Skupština Srbija zvanično započela proces izmene Ustava, u najvišem zakonodavnom telu izabrana je nova predsednica Vrhovnog kasacionog suda. Reč je o Jasmini Vasović, koja je, kako je portal Nova.rs već pisao, drugarica sa fakulteta predsednika Srbija Aleksandra Vučića, ali i ministarke pravde Maje Popović. Ona je na ovom konkursu bila jedini kandidat.

Nedavno je raspisan konkurs i za izbor novog republičkog javnog tužioca, a tu funkciju trenutno obavlja Zagorka Dolovac, za koju važi da je bliska aktuelnoj vlasti. Očekuje se da će ona i po treći put biti izabrana na istu poziciju.

Do kraja godine trebalo bi da budu izabrani novi tužilac za organizovani kriminal, kao i viši javni tužilac u Beogradu i Novom Sadu.

Sve se to dešava neposredno u trenutku kada se radi na promeni Ustava, što bi trebalo da bude okončana do kraja godine, ili početkom 2022. Prema najavama, upravo bi ustavni amandmani trebalo da ograniče uticaj politike na izbor sudija i tužilaca, pa se čini da trenutak izmene najvišeg pravnog akta nije izabran slučajno.

Naime, Srbija se u pregovorima sa EU obavezala da će Ustav promeniti još krajem 2017, ali je sve prolongirano, kako ispada, za trenutak kada se biraju nosioci sudskih i tužilačkih funkcija.

Vodinelić: Imenovanje čelnih ljudi nikad nije slučajno

Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić navodi za Nova.rs da vlast želi da obezbedi da ljudi u koje imaju poverenja budu tužioci ili da budu na važnim pravsudnim mestima.

Profesorka u penziji Vesna Rakić Vodinelić Foto: N1; Vesna Rakić Vodinelić

“To je uvek tako bilo. Imenovanje čelnih ljudi nikad nije slučajno, ni u pogledu lica ni u pogledu vremena. Ono što je suština jeste sadržina ustavnih promena, jer mi ne znamo kako će izgledati Visoki savet sudstva i državno veće tužilaca i da li će na njihovom čelu i dalje biti ljudi koji su vrhu sudijske i tužilačke piramider. Ja ne znam koliko je taj njihov korak proračunat”, kaže Vodinelić i ističe da mi i dalje ne znamo kako će novi amandmani izgledati.

Dragana Boljević, sudija Apelacionog suda u Beogradu i član Društva sudija Srbije, kaže za Nova.rs da da više toliko ne verujemo institucijama da onda dopuštamo sve mogućnosti.

Foto: N1/Dragana Boljević

“Ja stvarno nisam uočila bilo kakvu povezanost. Jednostavno ovim ljudima ističe mandat sada, a koliko vidim EU traži konkretne dokaze od naše države da ozbiljno shvata princip vladavine prava i to počev od promene Ustava. Ustavne promene su nešto što EU hoće prvo da vidi kao dokaz i koliko mi se čini, naša vlast je u stvari rešila da sve to jako ubrza i da te promene Ustava sprovede do kraja. Mislim da stvarno nemaju nikakve veze sa izborom nosica pravosudnih funkcija, već da se sve to samo poklopilo”, smatra ona.

Škero: Dolovac obavlja posao koji odgovara vlasti

Ni predsednica Centra za pravosudna istraživanja i bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero ne misli da je promena Ustava prolongirana zbog izbora tužilaca i nosioca sudijskih funkcija.

“Sadašnji republički javni tužilac (Zagorka Dolovac) svoj posao obavlja na način koji evidentno odgovara vlasti. Ona je osoba koja je već duži niz godina obavljala posao tako da je bila odgovarajuća za sve vlasti. Očigledno je odgovarala s obzirom na to da je uvek bila birana. Ne bih mogla da povežem da se baš zbog izbora tužilaca prolongirala izmena Ustava”, kaže Škero za Nova.rs.

Vida Petrović Škero Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Ona navodi da promena Ustava prvo nije ni pokrenuta, a kada je to učinjeno urađeno je na način koji nije bio u skladu sa Ustavom i zakonom.

“To se sve radi zato da se na neki način napravi simulacija pred građanima koji ne znaju da se menja Ustav i zbog čega se menja. Stalno se daje informacija da se Ustav ne menja zbog Kosova. Cela procedura je tako pravljena da se dobije predlog Ustava koji odgovara političkoj vlasti, na mala vrata uvodi veću mogućnost političkog uticaja. To uopšte više nisu mala vrata, jer ako se usvoji ono što nam je u nekoliko navrata već rečeno iz Skupštine, a to je da će se prihvatiti predlog koji je bio napravljen od strane neovlašćenog lica Ministarstva pravde, a ne od strane Skupštine, onda smo mi u velikoj mogućnosti da se predlože ustavne promene na način koji neće obezbediti one zahteve zbog kojih smo i krenuli u njihovu izmenu”, zaključuje Škero.

U Skupštini Srbije danas je počelo drugo javno slušanje o izmenama Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe. Iako te promene kasne najmanje četiri godine, predsednik parlamenta Ivica Dačić rekao je da od početka “ove procedure zastupa uverenje da ona ne mora da traje dugo već možemo da budemo efikasne”.

“Sve etape moraju da se obave u demokratskoj propisanoj proceduru“, naveo je Dačić i dodao da će 8. juna Skupština Srbije doneti odluku o pokretanju procedure promene, te da nakon toga nadležni Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo treba da utvrdi tekst promena.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar