„Pet godina sam brinula o njemu, ali više nisam imala snage“: Potresna ispovest Maje Odžaklijevske o autističnom unuku, otkrila i zbog čega je napustila Beograd

Maja se posvetila porodici, žiri van gradske vreve mirno i povučeno, a glavni razlog zbog kog je promenila ceo život jeste njen unuk Luka kojem je pre sedam godina dijagnostikovan autizam.

„Moj životni san je bio da imam i ja jednu kućicu u cveću, bukvalno kućicu. Ja nisam grandoman, ne bih nikad volela da imam neku kućerinu, trospratnu vilu ili dvorac. Sada je u ovim godinama bolje i lakše čistiti malu kvadraturu. Prezadovoljna sam“, istakla je Maja u emisiji „Kao sav normalan svet“ koju godinama vodi Tanja Peternek.

Tako je Maja Vračar i zgrade zamenila cvrkutom ptica i zelenilom. Ona živi u selu, u okolini Velike Plane, ima baštu koju neguje, a ima i paradajz koji ne prska jer ga štiti kopriva koja tu raste.

Pevačica je pazila na svaki detalj, kuća je okružena biljkama, a njen najomiljeniji kutak je i terasa sa koje se pruža predivan pogled na prirodu i koja pevačici služi da prvi jutarnju kafu popije baš na tom mestu.

Maja je Tanji Peternek otvoreno pričala i o borbi za Lukino bolje sutra. Zbog njega je prva stvar koju je uradila kada se preselila u selo bila ta da okači ljuljasku.

„Prepoznala sam autizam kod njega kad je imao dve godine. Prvo se krio tamo gde je mračno, uglavnom ispod stola ili ispod jorgana, a na dodir bi vrištao. Često je imao histerične napade. Zapravo, ja sam ih tako doživljavala, da bih kasnije shvatila da se u njegovoj glavi dešava nešto što bi ga nagnalo da izgleda kao da je besan. Imao bi napade do zacenjivanja, na kraju bi dete pomodrelo. Strašne su to stvari, trebalo je izboriti se sa tim“, iskreno je priznala Maja Odžaklijevska.

„Pošto ćerka to više nije mogla da podnese, odlučila sam da preuzmem brigu o Luki. Činilo mi se da i dalje imam ogromnu količinu ljubavi koju mogu da dam i, eto, daću je njemu, jer mu je preko potrebna. Posle izvesnog vremena počeo je da se smiruje. Skoro pet godina sam bila sa njim. Tek sam ga prošle godine ‘prosledila’ mami, rekavši da jednostavno više nemam fizičke snage.“

Na pitanje kakva je veza između bake i unuka Maja je odgovorila:

„Savršena. Kad mu preko vibera kažem ‘gde je moj princ’, on razvuče osmeh, pa se raduje. Nažalost, neverbalan je, ali toliko toga kaže sa dva osmeha i tri pogleda, da se slatko ispričamo. Osećamo se i preko muzike. Nas dvoje najviše volimo da zajedno slušamo Mocarta. To je prelepo. Imam jedan snimak koji često puštam, a na njemu se vidi kao on peva uz tu muziku. Mnogo je sladak.“

Maja, „baka heroj“, koja ima i dvogodišnjeg unuka Konstantnina, istakla je da joj je srce puno tuge jer ne može više da pomogne Luki.

„Ponekad poželim da imam čarobni štapić koji će mu pomoći da krene u svoj život. A onda pomislim, a šta je u suštini život, pun je negativnosti, agresije, mržnje. Možda je bolje za njega što živi u svom svetu bajki i iluzija, koju mu mi kao porodica pružamo. Zaštićen je od svega što druga deca preživljavaju, jer mi kao roditelji nismo uspeli da našoj deci obezbedimo životnu sigurnost. Možda je i bolje što je Luka negde daleko, a opet blizu onih koji ga najviše vole“, poručila je tada Odžaklijevska.