0
Nekadašnja voditeljka Grand televizije svojevremeno je otkrila da je za njen profesionalni uspeh najviše zaslužan Saša Popović koji joj je pomogao da uspe u svetu medija.
Bivša voditeljka Jovana Pešić godinama je bila poznato lice Grand televizije, a onda je odlučila da je vreme da stavi tačku i posveti se porodičnom životu. Ipak, ona i danas pamti one koji su joj pomogli kada je kao mlada devojka kročila u svet medija.
PROČITAJTE JOŠ:
Igrom slučaja, živela je u istoj zgradi na Novom Beogradu gde je nekada stanovao Saša Popović, te je njena majka odavno imala priliku da upozna budućeg direktora Granda.
„Tačno je da u životu ništa nije slučajno. Kada sam bila detence, živela sam s majkom, pokojnim tatom i bratom u stanu. Tada su se roditelji borili s troškovima života. Nažalost, tata i mama su se razboleli. Hvala bogu, mama je preživela, a kada je tata preminuo, preuzela je ulogu glave porodice. Družila se s teta Macom u bloku gde smo živeli i išla kod nje na kafu. U istoj zgradi je živeo Saša Popović. Desila se situacija da su se moja mama i Saša dva puta sreli u istom danu. On joj je rekao: „Treći put, ja častim“. Hvala bogu, što se zaista desio taj treći put“, priča Jovana.
Osim njoj, Saša se potrudio da pomogne celoj Jovaninoj porodici.
„Kada je čuo životnu priču moje mame, pošto je oduvek bio ljudina, predložio joj je da radi kod njega, da mu pegla i sređuje stan dok je on na putu. Kada su Lepa Brena i Saša odlučili da otvore svoju produkciju „Grand“, zaposlio je mamu. Tamo je radila do penzije. Pomogao nam je da budemo stabilna porodica. Recimo, kada sam doživela udes, želeo je da snosi troškove popravke“, otkriva Pešićeva i nastavlja:
„Ono što je istina 100 posto jeste da je Saša osoba čiju bismo sliku trebalo da držimo kao ikonu. Boljeg čoveka upoznala nisam, niti verujem da će se na svetu pojaviti neko kao on. Bratu i meni je pomogao i u školovanju, u našem dnevnom životu. Studirala sam menadžment. Imali smo obaveznu praksu. Nisam znala gde ću i šta ću, a na fakultetu su nam preporučili da to budu mediji. Saša je zvao prijatelje i zamolio da odradim sate prakse na Pinku. Opravdala sam poverenje i, kada se završila praksa, zvali su me da se vratim na Pink. Dobila sam ponudu da posao koju sam prihvatila.“
Zbog velike zahvalnosti koju je osećala prema Saši, Jovana je odlučila da je on krsti.
„Tačno 1998. godine sam odlučila da se krstim i imala sam želju iz poštovanja i zahvalnosti da me Saša krsti, i to se desilo u Crkvi Svete Petke. Nekoliko godina kasnije, pre odlaska u vojsku, i moj brat je želeo da ga Saša krsti. Mi smo mu i više nego zahvalni na svemu“, zaključuje Jovana.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
