Pronašli smo čuvenog Čarlija iz filma „Tri karte za Holivud“

Showbiz 04. maj. 202119:34 > 20:13
Podeli:
David Bojić
Foto: Printscreen/Promo, Facebook/Zen David Bojić

"Od '93. živim u Pragu. Tu sam završio geopolitiku na Karlovom univerzitetu (Međunarodni teritorijalni odnosi). Poslovno sam prošao mnoge zanimljive pozicije – konobar, menadžer restorana, menadžer kluba, stjuard u aviokompaniji, turistički vodič, rad u sportskoj produkciji jedne TV stanice… Momentalno vodim restoran u centru Praga i uspeo sam u međuvremenu da izgradim neke apartmane u Dalmaciji, koje usput iznajmljujem", priča za Nova.rs Zen David Bojić, Čarli iz kultnog filma "Tri karte za Holivud".

 

PROČITAJTE JOŠ

Čuveni film „Tri karte za Holivud“ prati živote trojice dečaka koji žele da pobegnu iz male provincije i presele se u Holivud. Pre gotovo tri decenije, kada je premijerno prikazan, film je osvojio srca publike na prostoru čitavog Balkana. Pored značajnih glumačkih imena domaće kinematografije, posebnu pažnju na sebe skrenula su i trojica dečaka koji se zovu Čarli, Kosta i Piter.

Iako su im tada, davne 1993. godine, mnogi predviđali blistave glumačke karijere, niko od njih nije krenuo tim stopama. Redakcija Nova.rs stupila je u kontakt sa Zen Davidom Bojićem, koji u filmu tumači lik Čarlija.

Na samom početku razgovora David je objasnio da je kao mali pohađao časove glume i otkrio zbog čega nije nastavio da gradi glumačku karijeru, iako je nakon filma bio veoma tražen za druge uloge.

Famous actor in my flat! Do you recognize Zen David Bojić? #trikartezaholivud 😀

Posted by Stanko Pavlovic on Friday, September 30, 2016

„Od svoje šeste godine pohađao sam časove glume u školi kod Bate Miladinovića i Živka Prokića. Kada sam imao devet godina, u školu je došla ekipa iz Centar filma. Tražili su još jednog dečaka, da bismo se kasnije nas trojica pojavili u filmu „Tri karte za Holivud“. Bilo nas je dosta koji smo prošli kroz audiciju. Nekako sam im se baš ja svideo, iako sam bio dosta mlađi. Istovremeno mi je ponuđena uloga u nekoj dečijoj edukativnoj emisiji. Bilo je na meni da izaberem. Međutim, film je film (što ja naravno tada nisam nešto puno razumeo), tako da su odluku doneli roditelji. Svakako ispravnu.

Nakon svečane premijere u Sava centru ’93, David je dobijao pregršt ponuda za nova kako filmska, tako i pozorišna ostvarenja. Međutim, zbog tadašnjeg stanja u zemlji, sa roditeljima se preselio u Prag, gde je otpočeo neki sasvim novi život.

PROČITAJTE JOŠ

„Nakon svečane premijere filma u Sava centru i crvenog tepiha, u Februaru ’93. buknulo je sa ponudama – od serija, preko filmova, do pozorišnih predstava. Nisam znao šta se oko mene dešava, ali bilo je to famozno razdoblje, iako veoma kratko. Bio sam na sedmom nebu i uživao u tom osećaju dečije ‘slave i popularnosti’. Međutim, sudbina je htela drugačije. Nakon samo dva i po meseca, napustili smo raspadajuću Jugu i završili u Pragu, u Češkoj. Tu sam život ponovo započeo i ostao da živim i dan-danas. Nisam se nešto gurao da nastavim u glumi. Bilo je previše novih izazova u životu moje porodice i mene da bismo samo tako nastavili tamo gde smo stali. Tako sam tek pukim slučajem šest godina kasnije otišao na kasting za ulogu u ‘Ratnicima’, što je bilo zahvaljujući Slobodanu Dedeiću, koji je radio na tom filmu (kao što je onomad radio ‘Tri karte za Holivud’, gde smo se tokom snimanja upoznali). I on živi u Pragu, tako da nas je sudbina na taj način ponovo povezala. Boban je jedan izuzetan čovek i do dan-danas se lepo družimo. Posle toga sam probao veoma kratko da se ‘ubacim’ negde, ali nisam istrajao. Nisam, dakle, mnogo energije uložio u povratak u film, ali ne bih se branio još nekoj takvoj avanturi“, priča David.

U posebno lepom sećanju su mu ostale uspomene sa snimanja filma i druženja sa Ljubišom Samardžićem, ali i ostalim glumačkim velikanima koji danas nažalost nisu živi.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Centar Film (@centarfilm)

„Celo snimanje je bilo za mene bio i ostao neopisiv i fantastičan doživljaj. Možda i zato što je do sada to i bilo jedino takvo iskustvo koje sam imao. Sve vreme snimanja smo živeli u selu gde je film i sniman. Svi glumci i ceo štab su nas, decu, pazili i mazili. Ja lično sam se najviše sprijateljio sa Ljubišom Samardžićem, koji je nama trojici bio nešto kao otac na placu, budući da smo s njim snimali najviše scena. Bili su tu i Leka i Bogdan Diklić, veoma zabavni i veseli ljudi, koji su uvek znali da se zaustave i pitaju – šta ima, kako smo, da li nešto treba… Ali i svi ostali su nam posvećivali veliku brigu i pažnju. Bez preterivanja. Tih mesec dana koje sam proveo na snimanju nikad neću i ne želim da zaboravim. Predivno iskustvo“, priseća se David i dodaje da honorar za ulogu u filmu nije bio veliki, ali se prisetio i jedne anegdote na samom kraju druženja, odnosno pri povratku u Beograd:

„A za anegdotu… Znate, ja za taj film nisam dobio bog zna kakve pare. Mislim da je to bilo oko nekih trista maraka. A i tih trista su mi roditelji uzeli i stavili u banku u ‘štednju’ (da me ne bi kvarile pare, naravno). Kad smo se vraćali posle zadnjeg dana snimanja (svi glumci zajedno autobusom iz Valjeva do Beograda) da bi nam brže vreme prošlo, ko je hteo, uzeo je u autobusu mikrofon i nešto otpevao, recitovao, zabavljao ostale, pričao viceve… Posle svakog nastupa putovao bi šešir i davao se sitniš kao bakšiš. Odlučio sam na kraju i ja da probam i recitovao scenu iz ‘Radovana III’. Kako sam bio najmlađi i time nezasluženo pokupio simpatije putnika, u šeširu se sakupilo, boga mi, više nego što sam za ceo film bio plaćen. Srećan, što ću ipak uspeti da si ostavim neku lovu i za sebe, izlazim iz autobusa i na stanici me čekaju i grle roditelji. Kad prilazi Neda Arnerić da se oprosti od mene i da pozdravi roditelje i kaže pred njima: ‘Pohvali se roditeljima koliko si dobio u šeširu’. ‘U kakvom šeširu?’, pita mama. I tako, ode i to u ‘štednju’…“

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Djenka (@djenkin_bioskop)

Kako kaže, nije u kontaktu ni sa Danilom, ni sa Milošem, svojim kolegama sa filma. No, ne krije da bi rado voleo da ih negde sretne ili da možda udruženim snagama rade na nekom novom ostvarenju, kao u stara dobra vremena.

Zen David Bojic
Foto:Facebook/Zen David Bojić

„Na žalost nisam. Mnoge kontakte sam izgubio kada smo se preselili u Prag. To je bilo vreme bez interneta, Fejsbuka i sl. Moj život je tada krenuo u nekom sasvim drugačijem smeru, budući da sam bio premešten u neki posve drugi svet. S vremenom sam ipak došao u poneki slučajni kontakt s nekim ljudima iz tog filma. Čuo sam da je Miloš postao veoma dobar i traženi snimatelj. Drago mi je zbog toga. O Danilu, na žalost, ništa ne znam. Ako mogu da iskoristim ovu priliku, pa da ih obojicu puno pozdravim. Možda bi bilo lepo da se ipak negde sretnemo zajedno. Možda ponovo u nekom filmu“, kaže Zen.

David već skoro tri decenije živi u Pragu, gde je završio fakultet i ozbiljno se ostvario na poslovnom planu. Iako mu je život lep, ne krije da mu pomalo nedostaje za domovinom, koja će zauvek biti u njegovom srcu.

Posted by Klasik TV on Saturday, October 29, 2011

„Kao što rekoh, od ’93. živim u Pragu. Tu sam završio geopolitiku na Karlovom univerzitetu (Međunarodni teritorijalni odnosi). Poslovno sam prošao mnoge zanimljive pozicije – konobar, menadžer restorana, menadžer kluba, stjuard u aviokompaniji, turistički vodič, rad u sportskoj produkciji jedne TV stanice… Momentalno vodim restoran u centru Praga i uspeo sam u međuvremenu da izgradim neke apartmane u Dalmaciji, koje usput iznajmljujem. Cilj mi je da to učinim mestom gde će dolaziti razni ljudi iz belog sveta, pozitivni i otvorenog srca, da bi se družili i rado se vraćali“, kaže David i dodaje:

„Nisam se još oženio jer izbegavam probleme u životu“, kaže u šali i dodaje:

“ Uglavnom u životu uživam i tad kad nije lako. A upravo sad mi je mnogo dobro. Tako da – ne žalim se – svejedno nemam kome“, završava.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.

Komentari

Vaš komentar