Stevan Filipović za Nova.rs o tome koliko se Srbija promenila od njegovog poslednjeg filma - do najnovije premijere

Prvi film "Pored tebe" bio je avangarda srpske kinemtagorafije, između ostalog i zbog toga što smo imali gej poljubac emitovan na Javnom servisu u Srbiji. Da li nastavak filma ima avangardne momente koji prate duh današnjeg vremena i mogu se smatrati takvim?"Za početak vreme se pun promenilo, ne mogu da zamislim da ni da gostujem na Javnom servisu, jer je to sve više i više privatni servis garniture na vlasti. Ovaj film ne da prati duh vremena, nego i jeste duh vremena. Pisan je iz unutrašnje ptrebe da se ostavi neki trag o nama koji smo svedočili svemu i kako smo ostali normalni i kako da pronađemo neku etiku koja je možda zaspala u nama. To se dešava glavnoj glumici Mini Nikolić, ona se bavi novinarstvom, otkriva moral u sebi, zanima me kako će reagovati ljudi na njeno buđenje i na tu sliku stvarnosti koja nike samo mrak, već ima sivila najviše. Napravili smo film koji nas široko zahvata."Glavna junakinja žarko želi pobeći od tabloidnog novinarstva. Koliko je u životu inače moguće pobeći od tabloidnog besmisla koji nas okružuje u svakom segmentu života, ne samo u novinarstvu, jer se čini da je sve postalo apsurdno?"Mislim da je deo koncepta populističke garniture svuda u svetu da obesmisli stvari. Ali, zapravo možem pobediti, potrebno je buđenje, prijatelji, ljubav i obrazvanje. Obrazovanje je jako važno, mi smo bombardovani informacijama, ali nemamo alate za analizu i interpretaciju tih analiza. Ni stariji koji dobijaju teorije teorije zavere ne mogu da razaznaju šta je istina. Ako se tu edukujemo, onda bežimo od tabloidnog, a šta je tabloidno? Sve što gađa najglupljeg i najneobrazovanijeg čitaoca. Oni ne gađaju ciljnu grupu, nego je stvaraju. Svako od nas zna da može da napravi nešto što će ljude učiniti boljima, to je dilema u koju glavna junakinja upada."

Jasno je da postoji kritika sistema i vlasti koja se proteže kroz ceo film. Na svojoj koži si više puta osetio koliko je opasno biti kritičar režima. Kakve reakcije očekuješ i da li ih se bojiš?"Razmere ludila u kojima živimo se vide po tome da neko smatra da nije normalno da umetnost priča o sadašnjosti i društvu u kojem živimo, to više nije demokratija, nego autokratija. To nije tabu tema, to bi trebalo da bude najnormalnija stvar, ali mi imamo podanike, a ne umetnike. Nemamo ni autocenzuru ni cenzuru u ovom filmu. Zato smo se tako dugo i borili da se film desi. Jedva čekam da vidim reakcije, nema mesta strahu, mi nismo inspektori koji su otkrili trgovinu drogom, pa se ti ljudi plaše toga - film nije ta kategorafija. Videćemo, jedva čekam."Na koji način film pravi poveznicu sa prvim i trećim delom, koji je već u post produkciji?"Drugi deo se bavi pet godina posle "Pored mene", a deset godina posle "Šišanja", on je ključan u razumevanju gde su ti ljudi i u kakvim su odnosima sada. Život koji sledi donosi burne promene, odrastanje i grublje suočavanje sa stvarnošću, gde me je život odveo? To su pitanja na koja dajemo odgovore ovim delom i pravimo ozbiljnu kopču za veliko finale gde vidimo gde su doveli te sudbine te likove koje smo videli kao decu u prvom delu."Fanovi prvog dela filma, a neki od njih su u vreme prikazavanja bili tinejdžeri, imaju velika očekivanja od nastavka. Misliš li da si ta očekivanja ispunio?"Sa nastavcima je to uvek problem. Ne treba se takmičiti, jer nastavici ne treba da rekreairaju emociju, nego da umetnički istraže novu teritoriju. Može se svideti nekome ili ne, ali ovo je odrastanje - u smislu kako su išli i nastavci Harija Potera. Tako da, kako su fanovi Harija Potera odrastali, eto i ovde šanse za fanove prvog dela da odrastu, a možda i neko postoji ko je prvi deo gledao juče, pa mu ovo bude šok. Ali, šok je uvek zanimljiv u umetnosti. Dali smo sve od sebe, filmom sam prezadovoljan. Ovo mi je najdraža ili najbolja stvar koju sam uradio u karijeri, ali to ništa ne znači, samo ćemo od publike videti reakcije."BONUS VIDEO: