0
Vodeći nemački istraživači mira i konflikata upozoravaju: Evropa, a posebno Nemačka, mora da se pripremi za svet bez NATO saveza.
U godišnjem Izveštaju o miru za 2025. godinu, oni pozivaju nemačku vladu da prekine isporuku oružja Izraelu i da ne ugošćava izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Njihova procena globalne situacije je pesimistična: „Ko još može spasiti mir?“ – pitaju autori, ističući ratove u Ukrajini, Gazi i Sudanu, više od 122 miliona izbeglica i brojne oružane sukobe širom sveta.
PROČITAJTE JOŠ:
Od 1987. godine, istraživači iz četiri nemačka instituta redovno analiziraju međunarodne krize i daju preporuke nemačkoj vladi. Retko kada je, kažu, izveštaj bio ovako sumoran.
„Godinama je ruski napad na Ukrajinu bio u središtu naših analiza – to je bio udarac na evropski mirovni i bezbednosni poredak“, rekao je Kristofer Daze iz Lajbnic instituta za istraživanje mira. Danas, međutim, kako ističe, dodatni izvor nestabilnosti postaju i same Sjedinjene Američke Države.
Ove godine izveštaj posebno oštro kritikuje političku situaciju u SAD, pre svega Donalda Trampa i njegov pokret MAGA. Autori tvrde da je Tramp uspeo da najstariju svetsku demokratiju pretvori u autoritarni režim – bez većeg otpora. Na međunarodnoj sceni, dodaju, SAD pod njegovim vođstvom podrivaju liberalne institucije i podstiču populističke i autoritarne pokrete, dok istovremeno pokazuju naklonost diktatorima.
U izveštaju se otvoreno dovodi u pitanje opstanak NATO saveza: „Transatlantsko partnerstvo, kakvo poznajemo, više ne postoji“, konstatuje se.
Zajednička bezbednosna garancija unutar NATO više se ne može uzeti zdravo za gotovo, a mogući politički zaokret u SAD ka Rusiji mogao bi da ugrozi ne samo Ukrajinu, već i šire evropske interese. Istraživači ocenjuju da je osnovna vrednosna platforma saveza već odavno urušena.
„Radimo na prevazilaženju NATO-a“, kaže Kristofer Daze, uz objašnjenje da saradnja sa savezom treba da traje dokle god je moguća, ali da Evropa mora paralelno razvijati sopstvene bezbednosne kapacitete.
Autori izveštaja preporučuju da Nemačka pokrene jasan i transparentan plan za izgradnju zajedničkih evropskih odbrambenih struktura. Međutim, to se za sada ne dešava. „Umesto jedinstvene evropske bezbednosne politike, svedoci smo nacionalnog jačanja pojedinačnih armija“, ocenjuje Ursula Šreder sa Instituta za bezbednosne studije iz Hamburga.
Bezbednost, ističe se, ne sme biti svedena samo na vojsku. Potrebni su i diplomatski napori, kontrola naoružanja, mere izgradnje poverenja i razvojna politika. Militarizacija ne sme postati opravdanje za neograničen izvoz oružja širom sveta.
Poseban deo izveštaja bavi se kršenjem međunarodnog prava i „dehumanizacijom ratovanja“. Autori navode da se sve češće gađaju civili, škole i bolnice, dok se humanitarna pomoć koristi u političke svrhe. Najdrastičniji primeri za to su rat u Ukrajini i izraelska ofanziva u Gazi, gde je, prema procenama, poginulo više od 53.000 ljudi, a teritorija gotovo potpuno uništena.
Zbog toga se zahteva hitna obustava svih isporuka nemačkog oružja koje bi moglo biti korišćeno u Gazi i na Zapadnoj obali. Prema podacima nemačke vlade, od oktobra 2023. do maja 2025. odobren je izvoz oružja Izraelu u vrednosti od skoro pola milijarde evra – uključujući vatreno oružje, municiju, elektronsku i specijalnu vojnu opremu.
Autori pozivaju nemačku vladu da se striktno drži međunarodnog prava. Neposredno se osvrću i na najavu lidera CDU-a Fridriha Merca da bi, ukoliko postane kancelar, pozvao Netanjahua u posetu Nemačkoj – uprkos nalogu za hapšenje koji je izdao Međunarodni krivični sud (MKS). Merc je čak najavio da bi Netanjahu mogao da dođe i ode „bez straha od hapšenja“.
Izveštaj kategorično poručuje: „Međunarodno pravo ima primat nad državnim interesima“ i zbog toga se „državna poseta izraelskog premijera u ovom trenutku mora isključiti“.
Takođe, autori se zalažu za to da Nemačka srednjoročno prizna Palestinu kao državu, uz napomenu da to ne ugrožava pravo Izraela da postoji kao jevrejska država unutar bezbednih granica.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
