"Makron je dobio izbore. To je pobeda, ali nije trijumf. Francuzi su glasali za stabilnost i iz želje da naprave barijeru od Marin Le Pen, odnosno ekstremne desnice“, ocenjuje za „Novu“ Stanislav Sretenović, naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju i dodaje da borba nije gotova i da Francusku tek čeka „treći“ krug izbora.
Ako se gledaju procenti, Makron je u nedelju zabeležio ubedljiv trijumf uz visoku stopu apsinencije birača – čak 28 odsto u odnosu na izbore od pre pet godina. Novi-stari predsednik Francuske dobio je 58,5 odsto glasova, dok je njegova protivkandidatkinja Marin Le Pen dobila 17 odsto glasova manje, odnosno 41,5 odsto.
Pročitajte još:
Međutim, kada se pogleda broj apsolutnih glasova, Makron je osvojio manje nego na izborima na kojima je postao predsednik 2017. godine kada se takođe takmičio protiv Le Pen. Ona je, sa druge strane, osvojila više.
„Makron je ostvario dobar rezultat, oko 58 odsto, ali u poređenju sa prethodnim duelom izgubio je dva miliona glasača. Sa druge strane, Le Pen je dobila oko tri miliona novih glasova. Stoga, sa novom borbom Makron će se suočiti već u junu, na parlamentarnim izborima. Tada će se praktično održati treći krug predsedničkih izbora“, kaže Sretenović.
Ipak, Sretenović ne veruje da će Le Pen ugroziti Makrona na izbora za parlament, jer kako kaže, trenutno je više nego upitno da li će doći do jedinstva desnice.
„Desnica u Francuskoj podeljena je u nekoliko frakcija – od Republikanaca na čelu sa Valeri Pekres, koja je izgubila veliki broj glasova, do ekstremnog desničara Erika Zemura i na kraju Marin Le Pen. Ove tri grupacije veoma teško će stvoriti jedan blok. Pitanje je da li će i kako naći zajednički jezik za parlamentarne izbore“, objašnjava naš sagovornik.
Predstojeći parlamentarni izbori su prvi veći izazov za Makrona, ali ne i jedini sa kojim će se novi-stari predsednik susresti. Drugi petogodišnji mandat biće značajno teži od prvog, smatra naša sagovornik.
Makron: Znam da nisu glasali za mene
U svom pobedničkom govoru u podnožju Ajfelove kule u nedelju uveče Emanuel Makron priznao je da je svestan da glasači nisu glasali za njega, već protiv Le Pen.
„Znam da mnogi nisu glasali za mene kako bi podržali moje ideje, već da bi zaustavili krajnju desnicu. Želim da se zahvalim i njima, i da im kažem da mi njihovi glasovi daju odgovornost“, rekao je i dodao je da on više „nije kandidat jednog tabora, već predsednik svih“.
„Pre svega mora da ostvari obećanja iz 2017. godine, koje do sada nije uspeo da ostvari, pre svega zbog protesta Žutih prsluka, pandemije i na kraju rata u Ukrajini. Posebno će biti potrebno da uloži napore u domenu životnog standarda građana, ekonomije, zdravstva, penzionog sistema“, kaže Sretenović.
Ništa lakše mu neće biti ni po pitanju spoljne politike.
„Svakako će nastaviti da funkcioniše snažan francusko-nemački par, insistiraće na tom prijateljstvu kao okosnici EU, koja će takođe ostati jedan od prioriteta Francuske. Makron će to pokazati i prvim putovanjem na početku novog mandata kada će se zaputiti u Berlin. Uz to, sigurno će pokušati da se nametne unutar Evrope, da zauzme mesto koje je imala Angela Merkel. Da li će uspeti zavisiće od snage Francuske, ali i njegove mogućnosti da se prikaže kao jedini lider koji je u stanju da zainteresuje Evropljane da ga prihvate kao ključnog čoveka porodice evropskih naroda“, zaključuje Sretenović.
BONUS VIDEO: Ana Otašević: Francuzi glasali za manje zlo
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar