0
U uskom pojasu drveća na južnom frontu Ukrajine, mladi ukrajinski vojnik sa američkom zastavom na rukavu govori o tome koliko je bilo zastrašujuće kada je po prvi put njegov tim napao teško minirane ruske položaje u ofanzivi pokrenutoj pre mesec dana. Ipak, kako kaže, od tada se mnogo šta promenilo, i ukrajinske trupe sada koriste novu taktiku - koja funkcioniše poptpuno drugarčije od svih dosadašnjih.
„Prvi dan je bio najteži“, kaže 19-godišnjak, kom na uniformi piše kratko „Kač“ i dodaje da nisu znali šta da očekuju, šta bi moglo da se dogodi, kako bi mogle da se odigraju stvari.
Naime, posle meseci iščekivanja, Ukrajina je konačno započela svoju „prolećnu ofanzivu“ početkom juna. Svi su znali da će Ukrajincima biti teško. Videli su kako Rusija kopa i gradi ogromne odbrambene sisteme poslednjih meseci.
Ali čak i bez ikakvog realnog očekivanja da će ofanziva izgledati kao ubrzano napredovanje Ukrajine oko Harkova prošlog septembra, zapadni zvaničnici su se nadali da će Ukrajina otići dalje i biti uspešniji nego što su sada.
Međutim, ofanziva se pokazala izazovnijom nego što su mnogi očekivali, čak i sa arsenalom novog zapadnog oružja. Među najiščekivanijim delovima opreme bilo je američko oklopno borbeno vozilo Bredli, ključni dodatak za pomoć pešadiji da pređe opasan i otvoren teren.
Dok je govorio za CNN, Kač je sedeo u svom Bredliju. Pre samo nekoliko meseci, Kač je prošao ubrzanu američku obuku u Nemačkoj, gde su on i drugi ukrajinski vojnici naučili američki, složeniji i agilniji način borbe.
Kačeva brigada, 47. mehanizovana brigada, jedina je primila Bredlija, kojih su SAD obećale 200. Borbena oklopna vozila su toliko popularna među ukrajinskim vojnicima da „Bredli“ – šestomesečni pas spasilac iz brigadnog oficira za odnose s javnošću – juri po Kačevom kampu i laja timu.
Značka američke zastave na Kačevim grudima bila je oproštajni poklon američkog vojnika koji ga je obučavao u Nemačkoj. Rekao mu je da će mu to doneti sreću. Međutim, debeli oklop, moćni mitraljezi, rakete i mogućnosti noćnog vida dali su Kaču mnogo veću dozu samopouzdanja, koja mu je bila potrebna kada mu je naređeno da napadne Ruse.
Kada je brigada to uradila, Rusi su bili spremni. Postavljena su gusta minska polja, iskopani su redovi krivudavih rovova. Ruska artiljerija je počela da pogađa vozila poslata da miniraju to područje. Pored toga, ovaj južni udar bio je možda najpredvidljiviji u ofanzivi: dizajniran da probije rusku liniju, krene na jug i podeli južni kopneni most koji povezuje Krim koji je okupirao Rusiju i Donbas pre nego što konačno stigne do Azovskog mora.
Brigada je brzo naišla na probleme pokušavajući da svojim novim oklopnim vozilima probije rusku liniju. Fotografije i video snimci prikazuju izgorela oklopna vozila, uključujući Bredli i nemački tenk Leopard. Oriks, veb-sajt za vojnu analizu zasnovan na informacijama otvorenog izvora, izveštava da je oko trideset Bredlija uništeno ili oštećeno.
„Nije teško očistiti minsko polje, ali je teško to učiniti dok pucaju na tebe“
„Nije teško očistiti minsko polje, ali je veoma teško očistiti minsko polje dok pucaju na tebe“, rekao je Rob Li, vojni analitičar i saradnik Instituta za spoljnu politiku koji je nedavno posetio Ukrajinu.
Kako kaže, od početka kontraofanzive, prilagodili su se i to je uglavnom postala pešačka borba.
Dodaje da nema nesuglasica među vojnicima i njihovim komandantima, koji priznaju da napreduje sporije nego što bi želeli.
U južnom gradu, udaljenom oko 10 kilometara od linije dodira – koja se često naziva „nulta linija“, 25. odvojeni jurišni bataljon brigade postavio je komandno mesto u podzemnom bunkeru. Pun je ogromnih mapa od poda do plafona koje označavaju ukrajinske i ruske borbene položaje. Veliki kompjuterski monitor prati borbu kroz dolazne izveštaje i desetine dronova.
Vojnik je CNN-u pokazao rusku mapu nedavno uzetu iz rova koji je očišćen, na kojoj su navedeni detalji o ruskoj odbrani u toj oblasti.
Dovod dronova pokazuje prazna polja prekrivena protivtenkovskim i protivpešadijskim minama, kraterima od artiljerije. Drveće na drugoj strani krije ruske snage smeštene u rovovima.
„Moramo da probijemo minske barijere kako bi oprema i pešadija mogli da prođu“, kaže Tral, komandant voda za razminiranje.
Malopre se upravo vratio na komandno mesto sa još jednog opasnog zadatka. Išli su peške da unište ili deaktiviraju mine koje su im blokirale put.
„Teško je. Rade sporo. Sve se radi postepeno. Naše snage ulaze tamo gde smo očistili prolaze. Ne dozvoljavamo Rusima da uđu tamo gde smo već razminirali teritoriju“, rekao je.
Tral deli snimak sa svog mobilnog telefona koji pokazuje veliku eksploziju koja baca zemlju i gelere u vazduh nakon detonacije. Ukrajinski vojnici traže da ih zovu samo jednim imenom ili svojim „pozivnim znakom“.
Drugi vojnik u podrumu, Stanislav, stalno gleda u veliki monitor. Dok posmatra kako ukrajinske artiljerijske granate padaju u blizini ruskih položaja, on pomaže u koordinaciji između artiljerijskih timova i drugih snaga bliže mestu gde granate padaju kako bi usmerile vatru.
Pročitajte još:
„U ovom ratu artiljerija je najvredniji resurs“, ravnodušno kaže Stanislav, gledajući u hranu.
Dodaje da ima mnogo Rusa.
„Ovde i uopšte. Oni imaju više oružja, imaju više granata i imaju više ljudi, tako da to moramo da nadoknadimo svojim profesionalizmom“, naglasio je on.
Ovih dana to znači sporo napredovanje izloženih vojnika koji se bore od rova do rova, napadaju drvored na drvored pod jakom vatrom.
