Preti im deportacija: Stotine hiljada Ukrajinaca u SAD zaglavljeno u pravnom vakuumu zbog Trampove politike

Zbog toga je izgubila radnu dozvolu i bila primorana da napusti posao menadžerke u Ric-Karltonu u Fort Loderdejlu, gde je zarađivala više od 50.000 dolara godišnje. Takođe je izgubila zdravstveno osiguranje koje joj je omogućavalo redovne preglede zbog problema sa jetrom. Više ne može ni da šalje novac svojoj majci, koja je takođe izbegla iz Ukrajine i sada živi u Nemačkoj.

Kašnjenja u obradi zahteva za humanitarni program za Ukrajince, pokrenutog od strane bivšeg predsednika Džoa Bajdena, ostavila su gotovo 200.000 ljudi u opasnosti da izgube pravni status zaključno sa 31. martom, prema internim podacima američke vlade koje je pregledao Rojters. Do sada ovaj broj Ukrajinaca pogođenih kašnjenjima nije bio objavljen.

Humanitarni program, uveden u aprilu 2022, omogućio je oko 260.000 Ukrajinaca da uđu u SAD na početni period od dve godine. To je mali deo od ukupno 5,9 miliona ukrajinskih izbeglica širom sveta, od kojih se 5,3 miliona nalazi u Evropi, prema podacima UN.

Golizdra kaže da nema predstavu kada – ili da li – će joj biti obnovljena dozvola za boravak u SAD, što dovodi u pitanje njen kratko stečeni osećaj sigurnosti u Americi. Dok čeka odluku o svojoj prijavi, postoji rizik da bude uhapšena od strane američke imigracione službe, upozorili su bivši imigracioni zvaničnici.

„Stalni stres“

Poslednjih šest meseci Golizdra opisuje kao život na „točku za hrčka“. „To je stalni stres i anksioznost. Ako budem morala da napustim Sjedinjene Države, moraću sve ponovo da gradim“, kaže ona.

Rojters je razgovarao sa dvadesetak Ukrajinaca koji su zbog kašnjenja u obradi zahteva ostali bez radnih dozvola i poslova, uključujući IT radnike, vaspitačicu, finansijskog planera, dizajnerku enterijera i studenta. Mnogi su morali da troše ušteđevinu, oslanjaju se na pomoć zajednice i uzimaju dugove da bi preživeli dok čekaju odluku o svom statusu.

Neki su se plašili hapšenja od strane američke imigracione službe, dok su drugi ostajali u zatvorenom prostoru ili su napustili SAD i otišli u Kanadu, Evropu ili Južnu Ameriku. Povratak u Ukrajinu nije opcija – Golizdrin dom u Buči, predgrađu Kijeva, spaljen je kada su ruske trupe ušle u grad, a kasnije su ukrajinske snage pronašle stotine tela civila koji su postali žrtve vansudskih pogubljenja, prenosi N1.

Trampova promenjiva politika

Administracija Donalda Trampa pauzirala je obradu zahteva i obnove u okviru humanitarnog programa u januaru, navodeći bezbednosne razloge. Nakon sastanka u Ovalnom kabinetu sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, Tramp je u martu razmatrao mogućnost da potpuno ukine pravni status Ukrajinaca – plan koji je prvi objavio Rojters.

Ipak, program nije ukinut, a u maju je savezni sudija naredio zvaničnicima da ponovo počnu da obrađuju zahteve za obnovu. Od tada je obrađeno tek 1.900 zahteva, što je samo mali deo onih kojima status ističe.

U međuvremenu, zakon koji je Tramp potpisao u julu uveo je taksu od 1.000 dolara na takve humanitarne prijave, pored postojećih 1.325 dolara po osobi.

Kongresmen Majk Kvigli, demokrat iz Čikaga, rekao je da je njegov kabinet primio više od 200 zahteva za pomoć od Ukrajinaca zaglavljenih u pravnom vakuumu. „Postoji strah da, ako nisu završili svoju prijavu, postaju ranjivi na deportaciju“, rekao je on.

En Smit, izvršna direktorka i pravna savetnica Ukrajinske imigracione radne grupe, navela je da njena mreža advokata svakodnevno prima pozive Ukrajinaca koji tvrde da su članovi njihovih porodica zadržani od strane imigracionih vlasti. Ukrajinci su hapšeni na gradilištima, tokom dostave hrane, vozeći Uber ili kamione, kao i tokom šireg sprovođenja racija u Čikagu i okolini Klivlenda.

Samodeportacije i borba za opstanak

Šest od 24 Ukrajinaca sa kojima je Rojters razgovarao odlučilo je da napusti SAD kako ne bi rizikovali pritvor ili deportaciju u Latinsku Ameriku ili Afriku, kao što je Trampova administracija činila sa drugim teže deportabilnim imigrantima.

Jevgenij Padafa, 31-godišnji softverski inženjer koji se preselio u Bruklin, podneo je zahtev za obnovu statusa u martu, ali je čekao sve do isteka u septembru. Zabrinut da bi mogao biti trajno udaljen iz SAD, odlučio je da „sam ode“ koristeći vladinu aplikaciju CBP One.

Trampova administracija je obećala besplatan let i bonus od 1.000 dolara za one koji koriste aplikaciju. Padafa je izabrao Argentinu, koja nudi humanitarni program za Ukrajince i niže troškove života. Kada je stigao u Buenos Ajres sredinom novembra sa malo novca, morao je da proda laptop kako bi pokrio prvi mesečni zakup stana.

„Ako se vratim u Ukrajinu, samo ću ići na front. Radije bih bio beskućnik negde nego se vratio u Ukrajinu“, rekao je on.