Trese se fotelja Sergeja Šojgua: Nekada drugi najmoćniji čovek Rusije gubi Putinovo poverenje, posledice mogu biti strašne

Timur Ivanov je osumnjičen da je primio mito od milion rubalja, prvi je izvestio ruski državni medij Tass. On se u sredu pojavio u moskovskom sudu, obučen u vojnu uniformu i optužen je da je primio mito kao deo organizovane grupe, dok je obavljao ugovorene poslove za Ministarstvo odbrane. Ako bude proglašen krivim, preti mu 15 godina zatvora.

Korupcija ili izdaja

Ivanov će biti zadržan u pritvoru u istražnom zatvoru najmanje do 23. juna, napisao je moskovski sud na Telegramu. Njegov advokat Denis Balujev rekao je da će uložiti žalbu i zatražio je da se Ivanov stavi u kućni pritvor, preneli su ruski državni mediji kao što je RIA Novosti.

Neočekivano hapšenje Šojguovog saveznika moglo bi ponovo da izvrši pritisak na ministra odbrane, koji je kritikovan zbog vođenja rata u Ukrajini, a najoštrije kritike stigle su od šefa Vagnera Jevgenija Prigožina u mesecima pre njegove smrti prošle godine. Uprkos neuspesima, Putin je zadržao Šojgua na poziciji ministra odbrane.

Iako je zvaničan razlog hapšenja Ivanova primanje mita i korupcije, u Rusiji se spekuliše o tome da je zapravo uhapšen zbog izdaje. Ruski zvaničnici ovo nisu želeli da komentarišu, a njegova porodica nije upoznata sa tačnim optužbama.

"Sada postoji mnogo različitih tumačenja o svemu ovome. Morate se fokusirati na zvanične informacije“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima, napominjući da je ruski predsednik Vladimir Putin bio obavešten unapred o hapšenju Ivanova.

Poruka nekada bliskom saradniku

Pored pravog razloga hapšenja Ivanova, uveliko se pominje i da je ovo samo upozorenje za ministra odbrane Sergeja Šojgua.

Ivanov je pre hapšenja bio zadužen za ruske vojne infrastrukturne projekte. On je bio odgovoran za upravljanje imovinom, raspoređivanje vojnih snaga i medicinsku podršku ruskom Ministarstvu odbrane od 2016. godine, a "Forbs" ga je rangirao kao jednog od najbogatijih ljudi u ruskom bezbednosnom sistemu. Možda je još važnije, mnogi su ga smatrali jednim od Šojguovih najbližih saveznika. Njih dvojica su radili zajedno dugi niz godina, uključujući i vreme kada je Ivanov bio zamenik premijera Moskovskog regiona, dok je Šojgu bio guverner tog regiona. Ruske vlasti su takođe uhapsile navodnog poslovnog partnera Ivanova Sergeja Borodina zbog umešanosti u koruptivne radnje.

„Pošto je korupcija među najvišim ruskim zvaničnicima endemska, teško je poverovati da je Šojguov zamenik uhapšen samo zbog korupcije. Ili je uradio nešto drugo čemu se neko protivio, ili je to potez koji ima za cilj da oslabi Šojgua – ili oba", rekao je Mark N. Kac, stručnjak za ruska pitanja Univerziteta Džordž Mejson.

Šojgu je često bio optuživan za loše vođenje rata na bojnom polju u Ukrajini, posebno od proratnih vojnih blogera, kao i od strane pokojnog vođe Vagner grupe Jevgenija Prigožina, koji je poginuo u avionskoj nesreći pod misterioznim okolnostima nakon što je predvodio pobunu te plaćeničke grupe protiv Moskve i vojnog vrha. Kac kaže da ga je ovaj incident podsetio na javnu prepirku između Šojgua i Prigožina, kada je šef Vagnera otvoreno kritikovao vojni vrh.

Posebnu pažnju hapšenju Ivanova posvetio je Institut za proučavanje rata (ISW), koji pomno prati sva dešavanja u vezi sa Rusijom. Ruski mediji su, prema istraživanju ISW-a, javili da je ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) prikupljala materijale o korupciji Ivanova najmanje mesec dana, a moguće i pet godina. FSB je saopštio da je vojno kontraobaveštajno odeljenje službe bilo uključeno u istragu o Ivanovu, a ruski opozicioni političari su primetili da je neobično da se vojna kontraobaveštajna služba bavi pitanjima korupcije.

Naime, ruski nezavisni mediji mesecima bruje o tome da je ruski ministar odbrane postao marginalna figura u ruskom rukovodstvu zbog problema na frontu u Ukrajini, zbog čega predsednik Vladimir Putin preskače komunikaciju sa njim i o ratnim dešavanjima direktno razgovara sa operativnim komandantima. To potvrđuju i brojne „iznenadne smene“ vojnih generala, koji su važili za ljude u koje Šojgu ima poverenja.

Potresi u Kremlju

Iz tog razloga, ruski oficiri i vojnici koji se nalaze na frontu, često su ismevali Šojgua.

Vojni analitičari su takođe više puta navodili da ministra odbrane ismevaju zbog neefikasnog rukovođenja i da se dugo se bori sa lošom reputacijom zbog značajnog nedostatka vojnog iskustva, pošto je većinu svoje karijere proveo u građevinskom sektoru i Ministarstvu za vanredne situacije.

Njegove nedostatke, čini se, i te kako primećuje i ruski predsednik, koji ga stavio "na tanak led", kada je reč o užem krugu ljudi u Kremlju. Neformalna potvrda toga stigla je kada je primećeno da Šojgu često izostaje sa sednica Saveta za bezbednost koje Putin saziva.

Takođe, prema nezvaničnim informacijama, ministar odbrane već nekoliko meseci, možda čak i duže od godinu dana, nema dobar status kod Putina. Prema pojedinim informacijama, razlog je činjenica da je prvi čovek Kremlja izgubio poverenje u neke saradnike, naročito od početka rata u Ukrajini. Jedan od njih je i Šojgu, inače pripadnik grupe Putinu najbližih ljudi, koja je u Moskvi poznata kao "siloviki", u prevodu silni.

BONUS VIDEO Ko je bio Putin, a ko je sada