Treći svetski rat deluje bliže nego ikad: Zapadne zemlje u strahu od globalnog sukoba

Zapadne zemlje sve više veruju da svet ide ka globalnom ratu, pokazuju rezultati istraživanja POLITICO Poll, koji ukazuju na rastuću zabrinutost javnosti zbog rizika i troškova nove ere sukoba.

U svih pet anketiranih zemalja - SAD, Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Nemačkoj - velika većina ispitanika smatra da svet postaje opasniji. Američki, kanadski, francuski i britanski ispitanici veruju da je izbijanje Trećeg svetskog rata u narednih pet godina verovatnije nego da se neće dogoditi.
Udeo birača koji predviđaju novi globalni sukob naglo je porastao od kada je nezavisna agencija Public First postavila to pitanje u martu 2025. godine. „Promenjeni stavovi zapadne javnosti za manje od godinu dana odražavaju dramatičan pomak ka nesigurnijem svetu, u kojem se rat smatra verovatnim, a savezništva nestabilnim“, rekao je Seb Rajd, direktor istraživanja u agenciji Public First.

Vojna potrošnja

Međutim, istraživanje POLITICO Poll takođe je pokazalo ograničenu spremnost zapadne javnosti da podnese žrtve kako bi se finansirala veća vojna potrošnja. Iako postoji široka načelna podrška povećanju budžeta za odbranu u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Nemačkoj i Kanadi, ta podrška naglo opada kada se ispitanicima predoči da bi to moglo značiti veće zaduživanje države, smanjenje drugih javnih usluga ili povećanje poreza.

„Naše istraživanje pokazuje da rastuća zabrinutost zbog rata ne daje liderima blanko dozvolu za veliko trošenje na odbranu“, rekao je Rajd. „Ako išta, birači su sada manje spremni da prihvate kompromise potrebne za jačanje vojne bezbednosti. Tako su evropski lideri dovedeni u nezavidan položaj - ne mogu da se oslone na SAD, ne mogu to da iskoriste kao razlog za domaća ulaganja, a pod sve su većim pritiskom da hitno reše problem u svetu u kojem se sukob čini bližim nego ranije.“

Rezultati, zasnovani na anketama sprovedenim među više od 2.000 birača u svakoj zemlji između 6. i 9. februara, jasno pokazuju izazov sa kojim se suočavaju lideri NATO-a dok pokušavaju da ojačaju bezbednost u trenutku kada su javne finansije pod pritiskom.

Ta dilema oblikovaće razgovore političara iz celog sveta koji se ovog petka okupljaju u Nemačkoj na godišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Kako nema naznaka skorog završetka četvorogodišnjeg rata Rusije protiv Ukrajine, a SAD pod predsednikom Donaldom Trampom sprovode vojne akcije u Iranu, Siriji, Venecueli i Africi, mnogi birači vide rastući rizik od globalnog sukoba.

Obrazac je posebno izražen u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde 43 odsto ispitanika smatra da je novi svetski rat „verovatan“ ili „vrlo verovatan“ do 2031. godine - u odnosu na 30 odsto u martu 2025. Gotovo polovina Amerikanaca - 46 odsto - smatra da je novi svetski rat „verovatan“ ili „vrlo verovatan“ do 2031, što je porast u odnosu na 38 odsto prošle godine. Od pet zemalja, jedino građani Nemačke u većini smatraju da Treći svetski rat nije verovatan u narednih pet godina.

Kada je reč o pojedinačnim državama i njihovom mogućem ulasku u rat, američki ispitanici najčešće veruju da će njihova zemlja biti u ratu u narednih pet godina, a slede ih ispitanici iz Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske.

To ukazuje na to da su nuklearne sile unutar NATO-a spremnije na sukob od drugih država, kao i da Trampova slika „predsednika mira“ ne uverava birače u SAD.

Najmanje jedna trećina ispitanika u SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Kanadi veruje da je verovatno ili vrlo verovatno da će u narednih pet godina u nekom ratu biti upotrebljeno nuklearno oružje.

Rusija se smatra najvećom pretnjom miru u Evropi, dok Kanađani vide Trampovu Ameriku kao najveću opasnost po bezbednost. U Francuskoj, Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, kao druga najveća pretnja navode se SAD, koje ispitanici pominju daleko češće nego Kinu.

Koliko će to koštati?

Većina birača u Francuskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Kanadi smatra da njihova zemlja treba da troši više na odbranu, pri čemu je taj stav najizraženiji u Ujedinjenom Kraljevstvu i Kanadi.

Ali pitanje je kako to platiti. Istraživanje POLITICO Poll pokazalo je da podrška većim izdvajanjima za odbranu opada kada se ispitanicima postavi pitanje da li bi sredstva trebalo obezbediti smanjenjem drugih budžeta, dodatnim zaduživanjem države ili povećanjem poreza.

Prema rezultatima, javnost u Francuskoj i Nemačkoj sada je manje sklona da podrži veće budžete za odbranu ukoliko to podrazumeva budžetske kompromise, nego što je to bio slučaj prošle godine.

U Nemačkoj je potrošnja na odbranu među najmanje popularnim stavkama za ulaganje novca, ispred jedino strane pomoći.

Godine 2025, 40 odsto Francuza i 37 odsto Nemaca izjavilo je da bi podržalo povećanje izdvajanja za odbranu kada se pomenu budžetski kompromisi. Ove godine podrška je pala na svega 28 odsto u Francuskoj i 24 odsto u Nemačkoj.

Obe zemlje sada su sklonije protivljenju većoj potrošnji na odbranu kada moraju da razmotre način finansiranja.

Istraživanje je takođe pokazalo značajnu skepsu javnosti prema ideji formiranja stalne vojske EU pod jedinstvenom centralnom komandom, o čemu se govorilo u Evropskoj komisiji. Taj predlog podržava svega 22 odsto ispitanika u Nemačkoj i 17 odsto u Francuskoj.

Obavezno služenje vojnog roka najpopularnije je u Nemačkoj i Francuskoj, gde oko polovine ispitanika podržava tu ideju.