Nedelja odluke za Evropu: Može li EU bez Amerike i šta će biti sa Ukrajinom

Njihov zadatak je ambiciozan: pronaći način da Evropa postane snažan globalni akter u sve nemilosrdnijem svetu. To podrazumeva jačanje ekonomske konkurentnosti EU, smanjenje zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država i nastavak podrške Ukrajini u otporu ruskoj invaziji koja traje već četiri godine.

„Naredni dani će pokazati da li Evropa može da se preokrene i postane zaista ujedinjena, potpuno zrela i nezavisna“, rekao je za Politiko bivši italijanski premijer Enriko Leta. On je podsetio da je potpisivanje Mastrihtskog ugovora 1992. godine „oblikovalo Evropu kakvu poznajemo poslednjih 35 godina“, dodavši da je „sada vreme da se taj proces ponovi“.

Lideri EU će tokom ove nedelje voditi intenzivnu kriznu diplomatiju na više lokacija, od Brisela, do Minhena, gde se održava najveća svetska bezbednosna konferencija. U isto vreme, poslanici Evropskog parlamenta u Strazburu raspravljaće o odmrzavanju trgovinskog sporazuma sa SAD i o dugoročnom budžetu EU za period od 2028. do 2034. godine, dok će ambasadori svih država članica održati konsultacije u Briselu.

Sreda: Sastanak ministara odbrane EU

Na dnevnom redu sastanka ministara odbrane EU u Briselu nalazi se samo jedna tema, a to je pomoć Ukrajini.

Očekuje se da će sastanku prisustvovati ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov, koji će evropskim kolegama izneti najurgentnije potrebe svoje zemlje u trenutku kada se približava četvrta godišnjica ruske invazije. Prema navodima evropskih zvaničnika, Fedorov će zatražiti dodatne sisteme protivvazdušne odbrane, uključujući „Patriot“ i „NASAMS“, koji su godinama na vrhu liste zahteva Kijeva.

Razgovaraće se i o „saradnji u oblasti odbrambenih inovacija“, što u praksi znači razvoj i upotrebu dronova i savremenih vojnih tehnologija.

„Evropa mora hitno da počne ozbiljno da razmišlja o sopstvenom planu B za bezbednost“, izjavio je Fabris Potje, direktor konsultantske kuće Rasmussen Global, ukazujući na sve veće povlačenje SAD iz transatlantskog bezbednosnog okvira. „Evropa mora biti sposobna da stoji na sopstvenim nogama ukoliko ostane sama“, upozorio je on.

Sastanak će biti završen neformalnom večerom i konferencijom za novinare koju će održati visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas.

Četvrtak: Ekonomski samit evropskih lidera

Ukrajina će tog dana pasti u drugi plan, jer će se lideri 27 država članica EU okupiti u malom belgijskom selu Rijkhoven kako bi raspravljali o ekonomskim problemima Unije.

Sastanak će biti održan u zamku Alden Bisen iz 16. veka, gde će lideri razgovarati o načinima da EU postane bogatija i konkurentnija, od pojednostavljenja propisa, jačanja jedinstvenog tržišta, do smanjenja zavisnosti od kritičnih sirovina iz drugih delova sveta.

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola obratiće se učesnicima, informišući ih o procesu odobravanja trgovinskog sporazuma između EU i SAD, o kojem bi se moglo glasati već u martu.

Bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi i Enriko Leta takođe će izneti svoje vizije jačanja evropske konkurentnosti. Obojica su nedavno objavili izveštaje posvećene toj temi.

U pozivnom pismu predsednika Evropskog saveta Antonija Košte istaknuto je da se EU danas nalazi u svetu „pojačane, i ne uvek fer, ekonomske konkurencije i trgovinskih neravnoteža“. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je nedavno u Davosu upozorila da se „svet trajno promenio i da Evropa mora da se promeni zajedno s njim“.

Od petka do nedelje: Minhenska bezbednosna konferencija

Kraj nedelje obeležiće povratak bezbednosnim temama na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, gde će prisustvovati brojni svetski lideri, uključujući Ursulu fon der Lajen, nemačkog kancelara Fridriha Merca, generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, američkog državnog sekretara Marka Rubija i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Zvanične teme biće evropska bezbednost i budućnost transatlantskih odnosa, ali nezvanično će dominirati jedno pitanje — može li Evropska unija da opstane bez bezbednosnog oslonca na Vašington.

Mark Rute je nedavno poručio evropskim poslanicima da „nastave da sanjaju“ ako veruju da je to moguće bez SAD. „Ne možete“, rekao je otvoreno.

Fabrice Potje upozorava da evropske obaveštajne službe sve češće procenjuju da bi Rusija mogla da napadne neku od evropskih zemalja dok je Donald Tramp još predsednik SAD, naglašavajući da Evropa mora biti spremna da deluje samostalno i sprovodi složene vojne operacije.

Iako do kraja nedelje verovatno neće biti konačnih odgovora na ova ključna pitanja, lideri EU nadaju se da će barem zacrtati pravac u kojem će se Evropa kretati u godinama koje dolaze.