1
Nemačka savezna vlada namerava da uspostavi 19 skladišta sa zaštitnom opremom, maskama i aparatima. Time želi da bude spremnija za buduće pandemije. Stručnjaci upozoravaju da se mora paziti na kvalitet proizvoda.
Ne bi smeli ponovo da dospemo u tešku situaciju sa zaštitnom opremom, smatra savezni ministar zdravstva Jens Špan (CDU). Projetos kad je postalo jasno da Nemačka mora da se pripremi za veliki broj infekcija i intenzivnog lečenja najednom se ispostavilo da nedostaje zaštitnih maski, zaštitne opreme i respiratora: u lekarskim ordinacijama, u bolnicama, u domovima za negu starijih i nemoćnih osoba.
Nekoliko nedelja su se i najobičnije zaštitne maske za jednokratnu upotrebu mogle, ako uopšte, dobiti samo preko interneta i to po paprenim cenama. Onda se savezna vlada uključila u nabavu zaštitnih maski i donela odluku o podsticajima za domaće proizvođače. Nakon nekog vremena je potražnja bila zadovoljena. Ipak, savezna vlada želi da ubuduće načelno bude spremnija za takve izazove.
Zato je ove sedmice donela odluku da će do kraja iduće godine biti uspostavljene državne zalihe. Najpre će biti uskladištene već kupljene maske. Zatim će zalihe biti dopunjene domaćom proizvodnjom. Zalihe bi trebalo da budu dovoljne za mesec dana.
Pročitajte još:
„U slučaju nužde ćemo tako pomagati onima koji rade u bolnicama, domovima za starije i nemoćne i lekarskim ordinacijama. Dobra zdravstvena zaštita ne bi trebalo da propadne zbog nedostatka nekog materijala“, rekao je ministar.
Razmišljanja stara 19 godina
Odluka o stvaranju „Nacionalnih zaliha za zdravstvenu zaštitu“ doneta je već u junu. Ali, dosad se na tom polju nije mnogo učinilo, kako pokazuje vladin odgovor na pitanje Zastupničkog kluba FDP-a u Bundestagu: „Razmatranja o vrsti i obimu materijala koje treba imati na zalihama u budućnosti još traju, još su otvorena pitanja o troškovima, načinu upravljanja i nabavci“, rečeno je lapidarno u vladinom odgovoru pre nekoliko dana.
Stručnjak Zelenih merodavna za zaštitu od zaraza Kordula Šulc-Aše načelno pozdravlja inicijativu ali podseća da već dugo postgoje planovi o stvaranju takvih zaliha za slučaj nužde, još od pandemije SARS-a.
„Od tada je prošlo 19 godina, dakle krajnje je vreme da se ti planove konačno ostvarw“, rekla je ona. „Skladišta su upravo puna, zato je ministru zdravstva sad jako lako da donese odluku o stvaranju strateških zaliha“, dodala je.
Sad je važno, kaže Šulc-Aše da se vodi računa pre svega o kvalitetu. „Moraju biti određeni parametri za koju vrstu opasnosti ili zdravstvenih rizika su ti materijali prikladni. Trenutno se nalazimo u korona-pandemiji. Ali, štite li maske i od drugih virusa, recimo ebole? Ili je stvaranje zaliha prikladno samo za upotrebu za vreme gripa ili korona-pandemije?“, dodala je ona.
„Nisu sve maske prikladne za skladištenje“
Kvalitet materijala koji treba da budu uskladišeni su važni, kažu stručnjaci lekarske organizacije „Marburger Bund“. Portparol Hans-Jorg Frese kaže da nisu sve maske prikladne za dugoročno skladištenje.
„Odavno znamo da kod tih velikih količina nisu sve zaštitne maske stvarno prikladne za zaštitu od virusne infekcije“, rekao je on.
Postoje specijalne maske za radnike koje pre svega štite od sitne prašine, ali su se ako slabo pokazale kod zaštite od virusnih infekcija. I Frese smatra da je nužno stvaranje zaliha. „Bolje kasno nego nikad. Plan stvaranja zaliha je već odavno morao postojati. Proletos smo videli šta se događa ako čovek nije dobro pripremljen“, rekao je on.
Iz sveta i regiona čitajte i:
19 skladišta po celoj zemlji
Sad je plan ipak konkretizovan. Na 19 mesta raspoređenih po celoj zemlji trebalao bi da budu otvorena skladišta. Savezne zalihe bi trebalo da se koriste tek kad ustanove kao bolnice, ordinacije ili domovi za starije i nemoćne osobe ne budu mogle same da zadovolje svoje potrebe.
Kordula Šulc-Aše pozdravlja decentralizaciju zaliha ali dodaje da joj nije jasno zašto se u tu svrhu ne koriste več postojeće strukture.
„Bolnice ili mesta na kojima je stacioniran Bundesver prikladna su mesta za skladištenje i čuvanje zaštitne opreme. Godinama je u Bundesveru postojalo skladištenje medicinskih zaštitnih dobara“, rekla je ona.
Državne zalihe su već postojale
Narolito u zapadnom delu današnjega glavnoga grada Berlina takvo stvaranje zaliha podseća na vremena za koja se mislilo da su odavno prošla: nakon blokade Berlina 1948. i 1949. tri zapovednika zapadnih okupacionih sila su od Senata zatražili da se stvore zalihe osnovnih životnih potrepština, hrane, lekova, uglja, benzina i drugih stvari. Tako stvorene zalihe trebalo je da omoguće život stanovništva pola godine bez poteškoća u snabdevanju, ako bi taj deo grada po drugi put bio odsečen od mogućnosti snabdevanja.
U više od 700 skladišta spremljeni su milioni tona dobara, a samo su retki znali gde je to bilo. Vrednost te robe iznosila je oko 1,8 milijardi evra. Tek nakon pada Berlinskog zida i kraja DDR-a prestalo se sa stvaranjem takvih zaliha – četiri decenije nakon što su uspostavljena prva skladišta.
Skladišta s medicinskim potrepštinama trebalo bi da budu deo evropskih zaliha za koje su se Berlin i Pariz zauzeli u maju. Nemačka namerava za stvaranje zaliha da izdvoji milijardu evra. Tako bi trebalo biti zagarantovano da Nemačka bude bolje spremna za sledeću pandemiju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
