Sve oči uprte u Bajdena uoči NATO samita, sprema se "paklena diplomatska ofanziva": Drži li SAD u svojim rukama ključ za članstvo Švedske i Ukrajine?

Bajden se zaustavlja u Londonu uoči svog učešća na samitu NATO-a u Viljnusu, u Litvaniji, nakon čega slede sastanci sa nordijskim liderima u Helsinkiju, u Finskoj. Pozadina je, naravno, tekući rat Rusije u Ukrajini i prošlomesečni neuspeli pokušaj državnog udara u Rusiji, koji predstavlja najveću pretnju globalnoj stabilnosti za alijansu u novijoj istoriji.Bajden će biti ključni igrač u nizu kritičnih pitanja za alijansu dok se okupljaju u Viljnusu, gradu na istočnoj granici NATO-a koji se nalazi u blizini beloruske granice. Samit će predstavljati ključni test za kontinuirani izuzetan nivo jedinstva alijanse nakon ruske invazije na Ukrajinu – i njen kredibilitet, prenosi CNN.Biće pitanja o putu Ukrajine ka pridruživanju NATO-u i da li su članice u stanju da se dogovore o kandidaturi Švedske za pristupanje. Takođe su u pitanju naredni koraci za rat u ukrajinskoj kontraofanzivi, pitanja o potencijalnoj završnici i kakvu dugoročnu bezbednosnu pomoć lideri mogu da ponude Ukrajini.

Rat na granicama NATO-aPut Ukrajine ka članstvu u NATO-u postaje sve hitniji i verovatno će biti jedna od najvećih žarišta za ovu grupu kako se rat odugovlači – posebno nakon neuspešne pobune šefa Vagnera Jevgenija Prigožina, koja je otkrila pukotine u ruskom vojnom vrhu i predstavljao je potencijalnu egzistencijalnu pretnju za režim Vladimir Putina.NATO je prvi put pozdravio aspiracije Ukrajine za članstvo tokom sastanka 2008. u Bukureštu, Rumunija, ali je postignut mali napredak i vremenski okvir ostaje neizvestan. I dok su SAD rekle da se Ukrajina neće pridružiti NATO-u kao članica nakon ovog sastanka, samit u Viljnusu predstavlja kritičnu priliku da se preduzmu opipljivi koraci ka tom cilju u značajnoj demonstraciji jedinstva.„Ukrajina i mnogi saveznici u NATO-u pozivaju na jasniji put, mapu puta, neku vrstu izjave u Viljnusu koja će Ukrajini pokazati šta treba da uradi da bi ušla u alijansu. I mislim da je to veoma važno da se desi da bi savez bio kredibilan. S obzirom na ulog rata, ... s obzirom na to šta su Ukrajinci pretrpeli, ako odemo iz Vilnjusa bez čvršćeg osećaja šta će biti potrebno da bi Ukrajina ušla u alijansu, brinem za kredibilitet alijanse“, rekao je Kris Skaluba, direktor Transatlantske bezbednosne inicijative u Scovcroft centru za strategiju i bezbednost Atlantskog saveta.Ali Bajden će biti ključni igrač u određivanju konkretnih, merljivih kriterijuma ili vremenskih rokova, ako ih ima, koji će biti ponuđeni Ukrajini za članstvo u NATO-u tokom ovog samita.Bajden i članovi njegove administracije ostali su privrženi sadašnjem stavu alijanse. Međutim, zemlje NATO-a u istočnoj Evropi koje se graniče sa Ukrajinom ili Rusijom učinile su snažniji pritisak na obavezu proširenja članstva na Ukrajinu, uključujući pružanje konkretnijeg rasporeda, što je stvorilo napetost unutar alijanse koja je dovela do zalaska sunca. A pismo početkom juna u kojem se poziva na jasniji put koji treba da bude postavljen na samitu potpisali su predsedavajući odbora za spoljne poslove iz 22 zemlje, uključujući i republičkog predsedavajućeg Predstavničkog doma Kongresa SAD Majkla Mekola.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je novinarima da će Vilnjus „biti važan trenutak na tom putu ka članstvu“, pružajući priliku članicama „da razgovaraju o reformama koje su još uvek neophodne Ukrajini da bi dostigla standarde NATO“.Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je za CNN u ekskluzivnom intervjuu da bi poziv Ukrajini u NATO bio važan motiv za ukrajinske vojnike.„Ovaj signal je zaista veoma važan i zavisi od Bajdenove odluke“, rekao je Zelenski za CNN ranije ovog meseca.Podela je podstakla hitne rasprave uoči samita, a rezultat razgovora mogao bi da utvrdi da li će Zelenski prisustvovati.„Ako nas ne priznaju i ne daju signal u Viljnusu, verujem da nema smisla da Ukrajina bude na ovom samitu“, rekao je Zelenski za Vol Strit Žurnal u junu.

Pristupanje ŠvedskePosmatrači će takođe pažljivo pratiti kako lideri komuniciraju sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom dok on nastavlja da blokira pokušaj Švedske da se pridruži alijansi. Finska i Švedska su se zvanično prijavile da budu deo bezbednosnog saveza u maju 2022. godine, podstaknute ruskom invazijom na Ukrajinu, a Finska je primljena ovog aprila. Ali prigovori Turske na napore Švedske se nastavljaju, što bi moglo da bude velika sramota i izvor slabosti za alijansu.Članstvo Švedske u NATO-u je „na dohvat ruke“, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na brifingu nakon sastanka visokih zvaničnika Turske, Švedske i Finske u četvrtak. Stoltenberg je izrazio optimizam za "pozitivnu odluku" i rekao da će se sledećeg ponedeljka sastati sa turskim i švedskim liderima u Viljnusu.U značajnoj meri podrške SAD, Bajden je u sredu poželeo dobrodošlicu svom švedskom kolegu, premijeru Ulfu Kristersonu, u Belu kuću.„Suština je jednostavna: Švedska će našu alijansu učiniti jačom i ima istu vrednost koju imamo u NATO-u. I zaista tražim – sa nestrpljenjem se radujem vašem članstvu“, rekao je Bajden Kristersonu tokom sastanka u Ovalnom kabinetu.Dok švedsko rukovodstvo igra vodeću ulogu u pregovorima, lideri će takođe tražiti od Bajdena šta SAD mogu da ponude Turskoj da podmaže točkove. Turska želi da Kongres SAD odobri kupovinu američkih borbenih aviona F-16. Dok američki zvaničnici ne žele da otvoreno povežu pitanje Švedske i F-16, zvaničnici kažu da iza kulisa postoji očigledan dogovor koji treba uraditi.Ne očekuje se da će pitanje članstva Švedske biti u potpunosti rešeno tokom samita – za formalno odobrenje biće potrebna parlamentarna procedura – a lideri će tražiti od Erdogana svaki signal da je spreman da ukloni zadržavanje i eliminiše sva pitanja o savezu.„Bio bi pravi neuspeh za alijansu ako ne uspe da prevede Švedsku preko gol-linije ovde, a to je neuspeh jer je zadržava jedna članica, Turska“, rekao je Maks Bergman, direktor za Evropu, Rusija, i Evroazijski program i Stjuart centar pri Centru za strateške i međunarodne studije.

Pomoć UkrajiniDok se lideri okupljaju, stručnjaci gledaju da li alijansa može ponuditi bilo kakvu dodatnu dugoročnu bezbednosnu pomoć Ukrajini, uključujući mogućnost dodatnih borbenih aviona F-16 i drugih dugoročnih investicija kao ključnog signala Rusiji za dugoročnu podršku Ukrajini.U velikom koraku tokom samita G7 u maju, Bajden je obavestio lidere G7 da će SAD podržati zajedničke napore sa saveznicima i partnerima na obuci ukrajinskih pilota na avionima četvrte generacije, uključujući F-16, proces koji može da potraje nekoliko meseci.„Trenutno se Ukrajina podržava na veoma kratkoročni način, da mi prisvajamo novac i taj novac izvlačimo što je brže moguće kako bismo zadovoljili potrebe Ukrajine za odbranu za trenutnu kontraofanzivu“, rekao je Bergman.Međutim, dodao je, „Od ključne je važnosti da se ovde izvrši dugoročna finansijska obaveza kako bismo zaista poslali poruku Rusima da neće pobediti u dugom ratu i da će naša posvećenost Ukrajini trajati“, ističući važnost takvu posvećenost uz element neizvesnosti oko predsedničkih izbora u SAD 2024. godine.Bajden je takođe spreman da održi ono što je Salivan opisao kao „značajno obraćanje“ u Viljnusu „o svojoj viziji jake, samouverene Amerike, okružene snažnim, samouverenim saveznicima i partnerima, koja će se suočiti sa značajnim izazovima našeg vremena, od ruske agresije u Ukrajini do klimatske krize".London zovePre nego što počne samit u Vilnjusu, Bajden će prvo posetiti Ujedinjeno Kraljevstvo, gde će se sastati sa kraljem Čarlsom III na njihovom prvom angažmanu jedan na jedan od kada je stupio na presto. U skladu sa tradicijom, Bajden nije otputovao u London na krunisanje, ali su prva dama dr Džil Bajden i unuka Finegan Bajden prisustvovale ceremoniji.Bajden je ranije rekao da se nada da će razgovarati o pitanjima životne sredine tokom posete zamku Vindzor. Biće to trenutak koji se pažljivo prati kako monarh balansira svoju tradicionalno apolitičnu ulogu sa ciljem za koji je strastven.Bajden i kralj, rekao je Salivan, „sarađivaće na forumu koji će se fokusirati na mobilizaciju finansiranja klimatskih promena, posebno izbacivanje privatnih finansija sa margine za primenu čiste energije i prilagođavanje u zemljama u razvoju“.A predsednik SAD-a će se sastati i sa premijerom Rišijem Sunakom, koga je prošlog meseca ugostio u Beloj kući i sa kojim se blisko konsultovao o Ukrajini i drugim spoljnopolitičkim pitanjima.

Nordijski skupBajden će takođe ponuditi zapaženu podršku nordijskim zemljama nakon samita u Viljnusu, putujući u Helsinki, u Finskoj, na samit sa liderima Finske, Švedske, Norveške, Islanda i Danske, obeležavajući treći takav samit.S obzirom da je članstvo Švedske u NATO-u još uvek u ravnoteži, ton ovog sastanka mogao bi biti veoma zavisan od toga kakav napredak može biti postignut u Vilnjusu, ako uopšte postoji.Ali postoje i druge zrele oblasti za diskusiju, rekao je nordijski zvaničnik za Si-En-En, uključujući bezbednosnu saradnju, posebno na Arktiku, gde postoji prisustvo i Kine i Rusije.Takođe se očekuje da će razgovarati o oblastima saradnje u oblasti tehnologije, uključujući 5G i tehnologiju veštačke inteligencije. A angažovanje na klimi i čistoj energiji takođe će biti ključne teme tokom posete Helsinkiju.BONUS VIDEO:Bajden će ponovo u trku za predsednika SAD: Stiže li ga Tramp ovog puta?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=gostiuglomerreprizasadizboravladanalimpijeviantonijekovaevi-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5909506"]