Fridrih Merc je hteo da bude novi „gospodar Evrope“, a sada gubi kontrolu na svim frontovima

Američki predsednik sada javno poručuje da nemački kancelar „ne zna o čemu govori“, uz oštru opasku da „nije ni čudo što Nemačka loše stoji i ekonomski i na svaki drugi način“.

Za Fridriha Merca, koji ove nedelje obeležava prvu godinu na funkciji kancelara, to je možda najbolji simbol političkog pada koji je usledio mnogo brže nego što su očekivali čak i njegovi kritičari.

Kancelar koji je obećavao zaokret

Merc je na vlast došao kao čovek koji je obećavao prekid sa erom Angele Merkel. Predstavljao se kao konzervativac spreman da vrati političku odlučnost, reformiše ekonomiju i Nemačkoj vrati međunarodnu snagu.

Njegov povratak u politiku mnogi su doživeli kao svojevrsni revanš. Merkel ga je godinama ranije sklonila iz vrha CDU-a, nakon čega se povukao iz politike i izgradio uspešnu karijeru u poslovnom svetu, piše Politiko.

Kada se vratio, nastupao je kao političar sa iskustvom, autoritetom i jasnom vizijom.

Međutim, već tokom prve godine mandata pokazalo se koliko je teško sprovesti ono što je obećavao.

Iako je njegova CDU pobedila na izborima 2025. godine, rezultat je bio jedan od najslabijih u istoriji stranke. Istovremeno, krajnje desničarska Alternativa za Nemačku nastavila je da raste, ozbiljno ugrožavajući tradicionalne partije.

Merc je zbog toga bio prinuđen na kompromisnu koaliciju sa socijaldemokratama, partnerima sa kojima se često sukobljava upravo oko ključnih tema zbog kojih je dobio podršku birača.

Slab kod kuće

Problemi su počeli gotovo odmah.

Merc je postao prvi kancelar u posleratnoj istoriji Nemačke koji nije uspeo da bude izabran u prvom glasanju Bundestaga. Već tada postalo je jasno koliko će njegova pozicija biti krhka.

Mnoga predizborna obećanja ostala su neispunjena. Najavljene poreske reforme nisu sprovedene, cene energije ostale su visoke, birokratija nije smanjena, a nemačka ekonomija i dalje pokazuje ozbiljne znakove stagnacije.

Iako je obećavao oštar zaokret u migrantskoj politici, rezultati su skromni. Broj zahteva za azil jeste opao, ali deportacije ostaju ograničene, dok nezadovoljstvo građana raste.

Poseban problem za kancelara predstavlja utisak da previše lako popušta koalicionim partnerima.

Politički protivnici i deo javnosti sve češće ga porede upravo sa Angelom Merkel – liderkom od koje je želeo da se jasno distancira.

Spoljna politika bila mu je poslednje uporište

Dok je na domaćem planu delovao nesigurno, spoljna politika dugo je bila jedino područje u kojem je Merc uspevao da ostavi utisak snažnog lidera.

Bio je glasniji od Olafa Šolca po pitanju Rusije, otvoreniji kada je reč o vojnom jačanju Evrope i spremniji da govori o nemačkom liderstvu unutar Evropske unije.

Ipak, upravo je tu napravio možda i najveću političku grešku.

Govoreći o američkom napadu na Iran, Merc je optužio Vašington da deluje bez jasne strategije i plana izlaska iz sukoba. Kritika je izazvala burnu reakciju Donalda Trampa, poznatog po tome da veoma teško podnosi javna osporavanja.

Posledice su stigle brzo.

Vašington je najavio povlačenje dela američkih trupa iz Nemačke, dok je doveden u pitanje i plan o raspoređivanju američkih raketa „Tomahavk“ na nemačkoj teritoriji.

Berlin sada pokušava da ublaži utisak krize u odnosima sa SAD, ali politička šteta je već načinjena.

Lider bez bliskog kruga

Dodatni problem predstavlja i način na koji Merc vodi svoju političku ekipu.

Ljudi koji su godinama bili uz njega danas više nisu deo njegovog najbližeg kruga. Nekoliko važnih saradnika napustilo je kancelariju veoma brzo, dok su drugi sklonjeni sa ključnih funkcija.

Bivši saradnici tvrde da Merc očekuje apsolutnu lojalnost, ali da retko uzvraća istom merom.

Zbog toga ga sve češće opisuju kao lidera okruženog savetnicima, ali bez pravih političkih saveznika.

Pred nemačkim kancelarom sada su ozbiljni izazovi.

Ankete pokazuju rekordno nizak nivo podrške, dok AfD nastavlja da jača, posebno na istoku zemlje. Istovremeno, vladajuća koalicija deluje sve nestabilnije, a Merc sve teže uspeva da nametne političku inicijativu.

Mnogi analitičari smatraju da njegov najveći problem više nije samo to što nije ispunio obećanja, već činjenica da je izgubio ono po čemu je želeo da bude prepoznat, utisak odlučnog i autoritativnog lidera.