Rusko-američki pregovori su počeli u ponedeljak u Ženevi. Ruska agencija RIA Novosti je saopštila da je sastanak trajao oko 7,5 sati. Susret dve delegacije je održan iza zatvorenih vrata. Rusku delegaciju predvodili su zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin, a američku stranu je predstavljala zamenica državnog sekretara Vendi Šerman. Predstavnici delegacija su juče nakon sastanka za medije izneli svoje zaključke i stavove.

Šta kaže SAD?

Kada je zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman izašla sa sastanka posle više od sedam sati pregovora, jedna stvar joj je bila jasna. Nije bila sigurna da li je Moskva posvećana razgovorima, prenosi Radio Slobodna Evropa.

„Rusja shvata da je najbolji način za nastavak diplomatije deeskalacija i da se smanje tenzije“, rekla je ona, misleći na veliko povećavanje trupa koje je izazvalo strah od nove vojne ofanzive usmerene na Ukrajinu.

„Videćemo koliko su ozbiljni“, rekla je ona.

#social-embed_0

Šerman je ušla na sastanak 10. januara u Ženevi, spremna da na sto stavi pitanje raketa i vojne vežbe u pokušaju da smiri tenzije i smanji šanse da Rusija napadne Ukrajinu. Pregovori su započeli nakon što je Rusija okupila oko 100.000 svojih vojnika blizu granice sa Ukrajinom.

Zahtevi koji su se našli na pregovaračkom stolu su prekid širenja NATO-a na istok i saradnja sa bivšim sovjetskim republikama koje nisu članice zapadnog vojnog saveza. Rusija je pozvala na ograničavanje u vezi sa raspoređivanjem NATO raketa po Evropi ali i vojnim vežbama.

Šerman je istakla da su SAD čvrste u odluci da ne pristanu na bezbednosne predloge Moskve i dodali su da nikome ne žele uskrate priliku da uđu u NATO.

„Nećemo dozvoliti nikome da zalupi otvorena vrata NATO-a, jer je ta politika oduvek bila centralna za alijansu. Nećemo odustati od bilateralne saradnje sa suverenim državama koje žele da rade sa SAD-om“, rekla je Šerman za medije.

Istakla je da je razgovor sa ruskom delegacijom bio iskren i da ostaje otvorena za novi susret gde će se razgovarati o detaljima. Navela je da ne zna da li je Rusija spremna za smirivanje tenzija na području Ukrajine.

Šta kaže Rusija?

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov istakao je da je razgovor sa SAD-om bio složen i profesionalan i da su predlozi Rusije ozbiljno shvaćeni.

On je nakon susreta rekao da bi Rusija mogla da vojno odgovori ako NATO razmesti strateško naoružanje u Evropi. Dodao je da dijalog ne sme biti doveden u bezizlaznu situaciju i da NATO mora da izađe u susret ruskim zahtevima.

„Stekli smo utisak da je američka strana ruske predloge shvatila ozbiljno i da je izvršila detaljnu studiju“, rekao je Rjabkov. On je rekao da nije bilo napretka u pogledu ruskog zahteva za obevezujućom garancijom da Ukrajina, Gruzija i druge bivše SSSR republike nikada ne uđu u NATO.

A uoči naknadnih razgovora sa NATO-om 12. januara u okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ostavio je otvorena vrata Moskvi da u svakom trenutku izađe iz diplomatskih pregovora.

„Ovo je jedan od najvećih problema pred nama“, rekao je ruski predstavnik o zastoju oko zahteva za proširenjem NATO-a i vojnom saradnjom.

Mišljenja stručnjaka

Primedbe Rjabkova su dodale postojeća pitanja o posvećenosti Rusije diplomatiji, kažu analitičari, prenosi Radio Slobodna Evropa.

„Američka strana bi volela da izađe iz današnjih diskusija i shvati da li Rusi ozbiljno razmišljaju o pregovorima i ne mislim da smo dobili odgovor na to“, rekla je Angela Stent, bivša američka nacionalna obaveštajna službenica za Rusiju i profesor na Univerzitetu Džordžtaun.

Vilijam Kortni, bivši karijerni diplomata koji je učestvovao u američko-sovjetskim pregovorima o odbrani, rekao je da su predlozi SAD o raspoređivanju raketa i vežbama u suštini povratak kontroli naoružanja i merama izgradnje poverenja koje su postojale između dve nacije, ali su SAD optužile Rusiju za kršenje, što je dovelo do propasti.

Kortni je rekao da američka pregovaračka pozicija stavlja Kremlj u tešku poziciju: ako napadne Ukrajinu, pretrpeće ozbiljne ekonomske sankcije, a ako prihvati sporazume o kojma se pregovaralo u prošlosti, mora da „smisli kako da se nosi sa ovim postignućem u smislu domaće propagande“.

Koji su sledeći koraci?

Šerman će predvoditi američku delegaciju na sastanku u Briselu 12. januara, gde će bezbednosni zahtevi Kremlj i zabrinutost Zapada u vezi sa postupcima Moskve ponovo biti u centru pažnje. Na sastanku će učestvovati delegacije svih 30 zemalja NATO-a.

Delagacije SAD i Rusije će učestvovati na sastanku u Beču 13. januara, čime će se završiti svi sastanci i pregovori dogovoreni za ovu nedelju.

Ako Rusija izabere agresiju, kaže Šerman, „možda je sasvim očigldno da nikada nisu bili ozbiljni u pogledu bavljenja diplomatijom“.

BONUS VIDEO: Ukrajinci u rovovima čekaju ishod pregovora

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram