Da li Amerika zaista može da napusti NATO?

„NATO je danas neprepoznatljiv. Nikada me nije uverio. Oduvek sam znao da je to papirni tigar, a to zna i Putin“, rekao je Tramp.

Ove izjave dolaze u trenutku kada Vašington pokušava da pronađe izlaz iz sukoba sa Iranom, dok istovremeno raste pritisak na saveznike da preuzmu veću odgovornost za bezbednost ključnih pomorskih ruta, posebno Ormuskog moreuza.

Od Grenlanda do Irana

Tramp je i ranije pretio izlaskom iz NATO-a, ali u drugačijem kontekstu. Početkom godine nije isključio tu mogućnost tokom spora oko Grenlanda, teritorije koja pripada Danskoj, ali koju je smatrao strateški važnom za američku bezbednost.

„Ne bih govorio šta sam spreman da uradim, ali Grenland je izuzetno važan za nacionalnu bezbednost“, izjavio je tada.

Taj spor već je tada otkrio duboke razlike između SAD i evropskih saveznika, ali aktuelna situacija dodatno podiže tenzije. Rat sa Iranom, poremećaji na tržištu energenata i nesigurnost u globalnoj trgovini stavljaju NATO pod najveći pritisak u poslednjih nekoliko decenija.

Tramp je poslednjih nedelja sve otvorenije kritikovao evropske partnere, tvrdeći da ne čine dovoljno kako bi pomogli u rešavanju krize.

Šta bi značio izlazak SAD iz NATO-a?

NATO je osnovan 1949. godine kao kolektivni odbrambeni savez zapadnih zemalja i danas broji 32 članice. Njegov temelj predstavlja član 5, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

Sjedinjene Države su od osnivanja ključni stub saveza, vojno, politički i finansijski. Bez njih, NATO bi izgubio veliki deo svoje snage i kredibiliteta.

Zbog toga stručnjaci upozoravaju da već samo dovođenje u pitanje američke posvećenosti ima ozbiljne posledice.

„Sama ideja o izlasku SAD nagriza poverenje, koheziju i verodostojnost kolektivne odbrane“, ocenila je Ilarija Di Đoja, profesorka američkog prava na Univerzitetu Birmingham City.

Može li Tramp to zaista da uradi?

Iako Tramp govori o mogućem povlačenju, takav potez nije jednostavan. Zakon o nacionalnoj odbrani iz 2024. godine ograničava predsednika i predviđa da SAD ne mogu napustiti NATO bez dvotrećinske većine u Senatu ili odobrenja Kongresa.

Pravni stručnjaci ističu da bi Tramp mogao pokušati da zaobiđe ta ograničenja pozivajući se na ovlašćenja u vođenju spoljne politike, ali bi to gotovo sigurno dovelo do institucionalnog sukoba između Bele kuće i Kongresa. U tom slučaju, konačnu reč verovatno bi dali sudovi.

Postoji i istorijski presedan, predsednik Džimi Karter je 1978. godine povukao SAD iz odbrambenog sporazuma sa Tajvanom, ali tada nisu postojale ovakve zakonske prepreke.

Pregovarački trik ili realna pretnja?

Deo analitičara smatra da Tramp pretnju izlaskom koristi kao sredstvo pritiska, posebno imajući u vidu dugogodišnje američke primedbe da evropske zemlje ne izdvajaju dovoljno za odbranu.

Ipak, drugi upozoravaju da je sadašnji kontekst znatno ozbiljniji. Za razliku od ranijih sporova, sada je u pitanju aktivan rat sa Iranom, destabilizacija ključnih energetskih ruta i otvorene podele unutar zapadnog saveza.

U takvim okolnostima, Trampove izjave više se ne doživljavaju samo kao politička taktika, već kao potencijalno realan scenario koji bi mogao da promeni globalnu bezbednosnu arhitekturu.

Zbog toga se više ne postavlja samo pitanje da li bi Amerika mogla da napusti NATO, već kakve bi posledice takav potez imao po Evropu, transatlantske odnose i ceo međunarodni poredak.