Panika u Evropi zbog kraha švajcarske banke: Priča o njoj je prepuna afera, a evo koje su izazvale najveći potres

Kredit Suis je sinoć saopštio da će posuditi do 50 milijardi švajcarskih franaka od nacionalne banke, kako bi uverio ulagače da ima potrebnu gotovinu za nastavak rada."Ova dodatna likvidnost podržala bi temeljne poslove i klijente Kredit Suisa dok banka preduzima potrebne korake za restrukturiranje poslovanja, odnosno stvaranje jednostavnije i fokusiranije banke izgrađene oko potreba klijenata", rekla je banka.Vest je uticala na finansijska tržišta širom sveta, a strah od bankarske krize proširio se Evropom.No, ovo nije prvi put da je švajcarski div u velikim problemima, prenosi Index.hr.Curenje podatakaDetalji više od 18.000 računa u jednoj od najvećih svetskih privatnih banaka otkrili su u februaru opsežan popis klijenata umešanih u mučenje, trgovinu drogom, kršenja ljudskih prava i druge ozbiljne zločine. Na tim računima u jednoj od najpoznatijih finansijskih institucija u Švajcarskoj, banci Kredit Suis, nalazi se više od 100 milijardi švajcarskih franaka, izvestio je Gardijan.

Curenje podataka ukazuje na "rasprostranjene propuste pažnje Kredit Suisa, uprkos ponovljenim obećanjima tokom decenija da će se ukloniti sumnjivi klijenti i nezakonita sredstva", navodi britanski list, inače deo konzorcijuma od 48 medijskih kuća kojima je omogućen ekskluzivan pristup podacima.Analiza otkriva kako je Kredit Suis neprestano otvarao ili održavao bankovne račune za brojne visokorizične klijente širom sveta. Među njima su bili trgovac ljudima na Filipinima, šef berze u Hongkongu, zatvoren zbog podmićivanja, milijarder koji je naručio ubistvo svoje devojke, libanske pop-zvezde, i direktori koji su opljačkali državnu naftnu kompaniju Venecuele, kao i korumpirani političari od Egipta do Ukrajine.Informaciju je nemačkim novinama Süddeutsche Zeitung prvotno otkrio anonimni uzbunjivač, koji je rekao da su švajcarski bankarski zakoni nemoralni. Novine su se zatim udružile s mnogim medijskim kućama širom svieta kako bi istražile podatke povezane s desetinama hiljada računa, od kojih su neki otvoreni još 40-ih godina prošlog veka, a više od dve trećine otvoreno je nakon 2000. godine. Mnogi su računi i danas aktivni.Banka je saopštila da "snažno odbacuje" optužbe protiv sebe, tvrdeći da se izveštavanje temelji na "selektivnim informacijama izvučenima iz konteksta, što je rezultiralo tendencioznim tumačenjima poslovanja banke".

No, curenje podataka daleko je od jedinog skandala koji je pogodio tu finansijsku instituciju poslednjih godina. "Vik" se osvrće na neke od najvećih kontroverzi koje je švajcarska banka morala prebroditi.1. Predsednik banke podneo ostavku zbog kršenja kovid-pravilaAntonio Horta-Osorio podneo je ostavku na mesto predsednika Kredit Suisa 17. januara 2022. nakon "kršenja" pandemijskih restrikcija, manje od godinu dana nakon preuzimanja te uloge.Istraga koju je sproveo upravni odbor banke otkrila je da je Horta-Osorio, bivši izvršni direktor Lloyds Banking Groupa, nekoliko puta prekršio karantinska pravila, "uključujući prošlogodišnji put u London kako bi gledao finale Vimbldona", izvestio je Fajnenšel tajms.Njegov odlazak bio je "teška neugodnost" za Kredit Suis koji je angažovao portugalskog bankara da "pomogne u ponovnom definisanju strategije" nakon što su prethodni skandali "naštetili ugledu banke u upravljanju rizicima i otvorili pitanja o njenom vođstvu", piše list.Kredit Suis je odmah imenovao člana uprave Aksela Lehmana za novog predsednika, koji je bio na čelu banke samo pet nedelja pre velikog curenja podataka, piše Gardijan.

2. Skandal s tuna-obveznicamaŠvajcarsku su banku 2021. godine globalni regulatori kaznili s gotovo 350 miliona funti nakon što je priznala krivicu za prevaru u dugotrajnom skandalu koji je Mozambik gurnuo "u finansijsku krizu", izvestio je Gardijan.Takozvani "skandal s tuna-obveznicama" nastao je zbog 1.3 milijarde dolara vrednih zajmova koje je Kredit Suis dogovorio za Republiku Mozambik između 2012. i 2016., navodno usmerenih na "ulagačke šeme koje sponzoriše vlada, uključujući projekte pomorske sigurnosti i državni ribolov tune".Ali deo sredstava je nestao, pišu novine, a kasnije je otkriveno da je jedan od izvođača radova u Mozambiku potajno dogovorio pozamašne provizije "u vrednosti od najmanje 137 miliona dolara, uključujući 50 miliona dolara za bankare Kredit Suisa koji su trebali osigurati povoljnije kredite", otkrili su regulatori.Međunarodna prevara potom je dovela do toga da Međunarodni monetarni fond obustavi pomoć Mozambiku, što je izazvalo finansijsku krizu u zemlji.

3. Propast Arčegos hedž fondaBanka je izgubila 5.5 milijardi dolara kada je Arčegos Kapital Manadžment propao početkom 2021. godine. Velika ulaganja američkog hedž fonda "u određene tehnološke deonice nisu dale rezultate i vrednost njegovog portfelja kod Kredit Suisa naglo je pala", objasnio je Rojters.Izveštaj o umešanosti Kredit Suisa u rizični hedž fond kritikovao je ponašanje banke i pokazalo da su njeni gubici bili rezultat temeljnog propusta upravljanja i kontrole u njenoj investicionoj banci, a posebno u njenom glavnom brokerskom odelu.Rečeno je da je banka bila "usresređena na maksimiziranje kratkoročne dobiti" i da na kraju nije uspela "zauzdati proždrljivo preuzimanje rizika" od fonda "uprkos brojnim signalima upozorenja".4. Korporativno špijuniranjeBivša izvršna direktorka Kredit Suisa Tidjane Thiam bila je prisiljena napustiti banku u martu 2020., nakon što je istraga otkrila da je špijunirala dvoje svojih zaposlenih.Banka je unajmila privatne detektive da prate Iqbala Khana, bivšeg šefa odeljenja za upravljanje imovinom, koji je prešao njenom najvećem rivalu UBS-u, te Petera Goerkea, bivšeg voditelja ljudskih resursa.Kredit Suis je ublažavao i umanjivao optužbe za špijuniranje, ali je prošle godine švajcarsko telo za nadzor financijskog tržišta (FINMA) reklo da je banka planirala špijuniranje u "sedam navrata između 2016. i 2019. i većinu ih je izvela".

5. Kršenje američkih sankcijaKredit Suis je 2009. kažnjen sa 536 miliona dolara zbog kršenja američkih sankcija protiv Irana i nekoliko drugih zemalja, uključujući Libiju, Sudan, Burmu i Kubu, između 1995. i 2007. godine.Američko ministarstvo pravosuđa saopštilo je da je banka sprovodila plaćanja koja su tim zemljama omogućila pristup američkim finansijskim institucijama - što je praksa koju je Vašington zabranio, objašnjava Dojče vele.Bila je to najveća takva kazna u istoriji kršenja američkih sankcija i, da banka nije sarađivala, vlasti su rekle da bi morala platiti još više.6. Pomaganje diktatorimaGodine 1995. Kredit Suis bio je među švajarskim bankama kojima je naloženo da vrate gotovo pola milijarde dolara koji su čuvani na računima filipinskog diktatora Ferdinanda Marcosa. Radi se o sredstvima za koja su Filipini rekli da su oteta iz nacionalne riznice, izvestio je tada AP.Kasnije je otkriveno da je Kredit Suis otvorio račune za diktatora i njegovu suprugu pod imenima "Vilijam Sanders" i "Džejn Rajan", što je pomoglo da se njihova sredstva zaštite od nadzora.BONUS VIDEO: Milić: Bajdenova poseta Ukrajini - poruka Rusiji da Putin nije u Kijevu, tu je Bajden koji šeta

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=2102rejutra-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5404809"]