Ovo je tajno oružje Kine u trgovinskom ratu: Imaju armiju kao niko drugi

Zahvaljujući tome, cena kineskog izvoza — ključnog pokretača ekonomije — ostaje konkurentna uprkos carinskim barijerama koje je uveo Donald Tramp. Kina se istovremeno suočava sa novim trgovinskim preprekama i od strane Evropske unije, ali i od zemalja u razvoju poput Brazila, Indije, Turske i Tajlanda.

Kineske fabrike su sada automatizovanije čak i od onih u SAD, Nemačkoj ili Japanu. Prema Međunarodnoj federaciji za robotiku, Kina ima više robotskih jedinica na 10.000 radnika u proizvodnji nego bilo koja zemlja osim Južne Koreje i Singapura.

Ovaj tehnološki napredak nije slučajan — pokrenut je državnim planovima i poduprt ogromnim investicijama. Automatizacija omogućava Kini da zadrži dominaciju u masovnoj proizvodnji, čak i dok radna snaga stari i sve manje ljudi želi da radi u fabrikama. He Liang, osnivač kompanije Yunmu Intelligent Manufacturing, ističe da je sledeći korak pretvaranje robotike u celokupnu novu industriju, sličnu onoj električnih automobila. “Očekivanje od humanoidnih robota je da stvore novu industriju poput one električnih automobila,” kaže on. “To je nacionalna strategija.”

Roboti zamenjuju radnike ne samo u auto-industriji, već i u hiljadama manjih radionica širom zemlje. Elon Li, vlasnik male radionice u Guangdžouu, spreman je da investira 40.000 dolara u robotsku ruku koja pomoću kamere i veštačke inteligencije kopira način na koji radnik vari lim — nešto što je pre samo četiri godine koštalo 140.000 dolara i bilo dostupno samo kod stranih proizvođača.

U fabrici električnih automobila Zeekr u Ningbou broj robota se popeo sa 500 na 820 u samo četiri godine, a planirano je još više. Roboti vuku aluminijumske ingote, dižu ih do peći i tope, liju delove karoserije i nose ih do montažnih traka, gde se u potpuno automatizovanom, "mračnom pogonu", roboti sinhronizovano zavaruju delove automobila. Ljudska ruka još uvek ima ulogu u finiširanju — kontrola kvaliteta, ručno postavljanje žica, zaglađivanje površina pre farbanja.

Ipak, čak i finalna kontrola sve više postaje zadatak za veštačku inteligenciju: kamere snimaju svaki automobil i softver upoređuje slike sa bazom ispravnih primera, otkrivajući i najmanje greške u svega nekoliko sekundi.

Kineski proizvođači koriste AI ne samo u proizvodnji, već i u dizajnu. Dizajnerka Carrie Li iz Zeekra koristi veštačku inteligenciju da modelira enterijere i istražuje modne trendove koje bi mogla da uklopi u automobile.

Iako i američke fabrike koriste robote, mnogo opreme dolazi upravo iz Kine. Većina novih auto-fabrika u svetu u poslednjih 20 godina podignuta je u Kini, a domaća industrija automatizacije rasla je uz njih. Kineske firme su otkupile strane kompanije poput nemačkog Kuke, i preselile proizvodnju u Kinu. U novoj Volkswagen fabrici u Hefeiu, samo jedan robot je iz Nemačke — ostalih 1.074 su proizvedeni u Šangaju.

Ova industrijska revolucija ne bi bila moguća bez državne inicijative "Proizvedeno u Kini 2025", koja je robotiku označila kao stratešku oblast. Vlada je čak naredila proizvođačima automobila da testiraju humanoidne robote u svojim fabrikama i šalju snimke sa proizvodnje.

U Pekingu je čak organizovana polumaratonska trka u kojoj je učestvovalo 12.000 ljudi — i 20 humanoidnih robota. Samo šest robota je završilo trku, najbrži je zaostajao trostruko u odnosu na ljude — ali simbolika je bila jasna.

Prošlog meseca, premijer Li Ćijang objavio je plan o “intenzivnom razvoju inteligentne robotike”, a država je najavila fond od 137 milijardi dolara za AI, robotiku i napredne tehnologije. Kineske državne banke su za poslednje četiri godine plasirale 1,9 biliona dolara kredita za fabrike i novu opremu.

Uz to, kineski univerziteti godišnje školuju oko 350.000 mašinskih inženjera, daleko više od SAD, gde ih diplomira oko 45.000.

Ali nisu svi srećni zbog toga. Geng Juanjie, vozač viljuškara u fabrici Zeekr, kaže da se oseća usamljeno na poslu okružen robotima i da se plaši za svoju budućnost: “Ovo nije samo moja briga — svi se pitaju da li ćemo jednog dana izgubiti posao zbog robota.”

Za razliku od mnogih zemalja, Kina nema nezavisne sindikate, a jednopartijski sistem praktično ne dozvoljava javni otpor. I upravo zato — automatizacija napreduje brže nego igde drugo. A kako populacija stari, a sve manje mladih bira rad u fabrikama, Kina se oslanja na robote da popune prazninu.

“Kineska demografska prednost je završena,” kaže Stiven Dajer, industrijski analitičar. “Oni su sada u demografskom deficitu, a jedini izlaz je — produktivnost.”