Obavezni vojni rok se vraća u Evropu: Mnoge zemlje menjaju pravila, ruski napad na Ukrajinu je promenio sve

Sa završetkom Hladnog rata, vlade u Evropi počele su da pridaju manje značaja vojnoj odbrani. U poslednjih dvadeset godina velika većina zemalja ukinula je obavezno služenje vojnog roka, odnosno obavezu vojnog osposobljavanja.Nemačka je, na primer, 2011. godine suspendovala obavezno služenje vojnog roka. Vojna obaveza može da se aktivira samo ako Bundestag utvrdi da postoje napetosti ili da je neophodna odbrana.Isto je ili slično u mnogim drugim evropskim zemljama. Od današnjih 29 evropskih zemalja NATO, uključujući Tursku, samo šest je zadržalo vojnu obavezu od 1993. do danas. Velika Britanija, SAD i Kanada imaju profesionalne vojske već pedeset ili više godina, prenosi Dojče vele.Ko ponovo uvodi vojnu obavezu?U svetlu ruske agresije protiv Ukrajine, obavezno služenje vojnog roka ponovo je postalo tema. Mnoge zemlje ne samo da su povećale svoje budžete za odbranu, već razmatraju i ponovno uvođenje vojnog roka. Za sada je samo nekoliko zemalja preduzelo velike korake u tom smeru.

Ukrajina i LitvanijaUbrzo nakon aneksije Krima, Ukrajina (2014) i Litvanija (2015) su ponovo uvele vojnu obavezu za muškarce od 18 do 26, odnosno 25 godina.Nakon velikog ruskog napada na Ukrajinu prošle godine, ukrajinska vlada je usvojila zakon prema kojem svi muškarci između 18 i 60 godina mogu da budu pozvani u vojsku.LetonijaOva baltička zemlja je jedna od tri zemlje NATO koje se graniče sa Rusijom. Druge dve su Estonija i nova članica Finska, koja nikada nije ni ukidala vojnu obavezu. Sada i Letonija želi ponovo da je uvede.Od 2024. godine svi muškarci od 18 do 27 godina moraće da završe vojnu obuku od jedanaest meseci. Od 2028. svake godine treba da bude regrutovano 7.500 Letonaca – toliko je, prema podacima NATO, ta zemlja imala profesionalnih vojnika 2022. godine.

RumunijaU Rumuniji su 2015. godine propali pokušaji da se ponovo uvede obavezno služenje vojnog roka. O tome se ponovo razgovara od proleća ove godine. Premijer i penzionisani general Nikolae Jonel Čiuka to podržava.Poseban zahtev Ministarstva odbrane je da, u slučaju opšte mobilizacije, svi mladi Rumuni koji žive u inostranstvu moraju u roku od 15 dana da se prijave za regrutaciju.HolandijaHolandskim oružanim snagama nedostaje oko 9.000 regruta. Zato vlada razmišlja o proširenju vojske kroz obaveznu vojnu službu, kao što to Švedska čini od 2018. godine.ŠvedskaNajveća zemlja Skandinavije mogla bi da postane sledeća članica NATO. Švedska je 2010. ukinula služenje vojnog roka, ali ga je ponovo uvela 2018. jer nije bilo dovoljno dobrovoljaca.

Od tada su svi 18-godišnjaci morali da se prijave na regrutaciju. Međutim, kao i u Norveškoj, samo mali deo njih služi vojni rok.Norveška i DanskaU domovini generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga od 2016. godine ne samo svi muškarci, već i sve žene starije od 18 godina, moraju na regrutaciju.Međutim, samo oko 9.000 od 60.000, koliko ih svake godine obavi vojni lekarski pregled, bude pozvano na 19-mesečno služenje vojnog roka. Zbog stroge selekcije, zvanični izvori kažu da vojna služba u Norveškoj ima sličan prestiž kao i druge diplome visokog obrazovanja.U Danskoj je služenje vojnog roka u teoriji obavezno, ali ima dovoljno dobrovoljaca kako bi se zadovoljile potrebe.FrancuskaFrancuska raspravlja o nekoj vrsti „vojne obaveze lajt“. Predsednik Emanuel Makron je uveo Univerzalnu nacionalnu službu 2019. godine, u kojoj mladi ljudi mesec dana volontiraju za dobrobit zemlje.Vlada sada razmatra da to postane obavezno za sve Francuze i Francuskinje između 15 i 17 godina. O toga bi dve nedelje mladi provodili u vojnim objektima.NemačkaNemački kancelar Olaf Šolc je odbacio predlog svog ministra odbrane Borisa Pistorijusa o uvođenju obaveznog služenja vojnog roka. Međutim, pozivi na raspravu o tome dolaze iz čitavog političkog spektra u Nemačkoj.Nedavno je poverenica nemačkog parlamenta za Bundesver Eva Hegl – socijaldemokratkinja kao i Šolc i Pistorijus – predložila da se razgovara o obaveznoj „godini službe“ u vojsci ili u civilnim institucijama. Predstavnici vojske bi o svom radu trebalo da govore u školama.BONUS VIDEO: Ukrajina otkrila koliko je ruskih vojnika poginulo od početka rata

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apukrajinciunistiliskladisteruskevojskeubahmutugp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5698199"]