Kraj mita o večito snažnom Putinu: Ruskog predsednika stigle godine, počeo je da niže gafove i plastične operacije, ali u Kremlju niko ne sme da ga upozori

Delimično zato što je Putin sada stariji čovek, ova slika sada deluje zastarelo. Poslednjih godina, ni Putin ni njegovi politički menadžeri nisu smislili ništa novo. Kao rezultat toga, i domaća i strana publika se nalaze u situaciji da vare spektakl starca koji je očigledno van kontakta sa stvarnošću, piše Moskovski tajms za Fondaciju Karnegi za međunarodni mir.

Poslednjih meseci, Putinovi nastupi su redovno uključivali čudne, a ponekad i neprimerene izjave prošarane nepristojnim izrazima. On pokušava da se šali, prepušta se sećanjima i upušta se u dugačke, potpuno nepotrebne istorijske digresije.

U jednom incidentu, brbljao je o vremenu („danas je jedno, sutra drugo“), a u drugom je izgledalo da sugeriše da je potpuna invazija na Ukrajinu bila rezultat „dosade“ i „želje za malo akcije“. Takođe je ispričao prljavu šalu usred razgovora o globalnom zagrevanju i prisetio se kako je, dok je pio sake sa jednim od japanskih lidera, diskusija skrenula na kvalitet japanske sperme.

Podjednako su sramotni Putinovi komentari koji sugerišu da ne shvata pravo stanje stvari u Rusiji. U nekoliko navrata se javno svađao sa zvaničnicima oko prosečnih plata. Kada je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin rekao Putinu da je prosečna plata u ruskoj prestonici 160.000 rubalja mesečno (2.038 dolara), Putin mu nije verovao. „Hajde, veća je od toga!“, odgovorio je Putin. Sobjanjin je odlučio da se ne svađa.

Putinova omiljena tema - zdravlje

Još jedna Putinova omiljena tema je zdravlje. Predsednik je rekao da je njegov „dobar izgled“ posledica vežbanja i hvalio se da ne nosi naočare.

Čak je preneo reči nekoga „bliskog njemu“, ko ga je očigledno opisao kao „kiborga“. Čudnovatost takvih tvrdnji pojačava činjenica da se Putin očigledno redovno podvrgava plastičnoj hirurgiji i kozmetičkim procedurama.

Nije uvek bilo tako. Putin je godinama negovao ćutljivu mačo sliku oficira bezbednosnih službi čiji je posao da raščisti nered koji su ostavili političari devedesetih.

Govorio je oštrim, naglim frazama, koje se brzo pamte. Oblačio se u neupadljiva odela. U javnosti je komentarisao samo pitanja koja su se odnosila na njegov položaj. Porodični život i hobiji, na primer, bili su strogo tabu.

Naravno, ovo je bila veštački konstruisana slika. Kremljov spin doktor Gleb Pavlovski, koji je radio sa Putinom početkom 2000-ih, rekao je da je Putinova javna slika u tom periodu bila zasnovana na Maksu Otu fon Štirlicu, ćutljivom špijunu poznatom iz blokbaster sovjetske triler serije „Sedamnaest trenutaka proleća“.

Kada je zemlja počela da ostavlja devedesete iza sebe, Putinova slika je promenjena.

Umesto Putina kao obaveštajnog oficira, dobili smo mačo Putina – simbola snažne Rusije.

"Putinove vratolomije"

Predsednik je postao poznat po vratolomijama poput ronjenja za drevnim grčkim urnama na dnu Crnog mora, letenja pored kranova u motornom paraglajdingu, testiranja automobila ruske proizvodnje u Sibiru i fotografisanja bez majice i sa oružjem u tajgi.

Nakon svog konfrontacionog govora na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti 2007. godine, Putin je počeo da stavlja veći naglasak na razlike između Rusije i Zapada – i shodno tome je pravio poređenja između sebe i navodno slabih i neodlučnih zapadnih lidera.

Slika fizički spremnog ruskog snažnog čoveka navodno je bila kontrast mlitavim zapadnim birokratama u odelima i kravatama.

Kremlj je promovisao ovu vrstu slike – negde između Indijane Džounsa i Džejmsa Bonda – relativno dugo. Čak i 2021. godine, javnost je bila počašćena fotografijama i video zapisima Putina u sibirskoj šumi u pratnji njegovog redovnog pratioca na takvim putovanjima, tadašnjeg ministra odbrane Sergeja Šojgua.

Međutim, postoji očigledan rok trajanja ovakvog pozicioniranja – niko ne može ostati mlad zauvek. Čak i u vreme tog putovanja sa Šojguom, Putin je već imao skoro sedamdeset godina.

Gotovo neprimetno, Putin je postao neka vrsta karikature starijeg čoveka koji voli da priča priče, drži nepoželjna predavanja, pretvara se da je mlad i žali se na život.

Iako redovno kritikuje zapadne političare – ponekad preteći, ponekad sa humorom – od tih pretnji zapravo ništa ne proizilazi.

Takvo besmisleno gunđanje dramatično je u suprotnosti sa Putinovim nemilosrdnim slikama špijuna i mačo muškarca, u kojima je svaka reč nosila značenje i posledice.

Bilo bi logično da Kremlj pokuša da smisli novu javnu ličnost za Putina sada kada je u sedamdesetim godinama.

Na primer, mogao bi se predstaviti kao mudar stariji državnik koji čuva snagu i retko se pojavljuje u javnosti, čije su mu godine dale bogatstvo relevantnog iskustva. Međutim, ili niko nikada nije predložio Putinu da neguje takvu sliku, ili je on sam odbacio tu ideju.

Čini se da zvaničnici Kremlja deluju po starom priručniku – radi šta car želi i pokušaj da ga ne ljutiš. Putin očigledno uživa u pojavljivanju u javnosti i pokušaju da pokaže da je imun na proces starenja.

U stvarnosti, međutim, ono što ljudi vide u Putinovim javnim nastupima jeste starac koji se bori sa problemima, čije priče o fizičkoj aktivnosti su u suprotnosti sa činjenicom da većinu vremena provodi na video konferencijama.

Zaista, Putinova ljubav prema pominjanju sopstvenog dobrog zdravlja postavlja pitanje – ako je sve tako sjajno, zašto stalno priča o tome?

Naravno, nema ničeg neobičnog u procesu starenja. Ali neprihvatanje onoga što se dešava rizikuje da Putina pretvori u šalu i otkriva ozbiljne probleme sa procesom političkog donošenja odluka u Rusiji.

Sve je jasnije da niko oko Putina nije spreman da ga upozori na njegove greške. U autoritarnim režimima poput moderne Rusije, takva intervencija bi jednostavno bila previše rizična.

BONUS VIDEO: Da li Putin preti?