"Nije teritorija Ukrajine ključna za Putina, nego nešto drugo": Stvarni cilj ruskog lidera znalo par ljudi koji ga proučavaju od ranih dana rata

Nekolicina analitičara koji proučavaju Putina, kao i ljudi koji ga poznaju, od ranih dana rata, kako piše Njujork Tajms, govore da je glavni cilj ruskog vođe prvenstveno da obezbedi mirovni sporazum koji postiže njegove geopolitičke ciljeve, a ne samo osvajanje određenih teritorija na bojnom polju.

Zašto je Tramp važan Putinu

I kažu da je američki predsjednik najbolje pozicioniran za ostvarenje tih ciljeva - koji uključuju držanje Ukrajine izvan NATO-a i sprečavanje budućeg širenja tog vojnog saveza. To objašnjava zašto se Putin toliko usredsredio na umirivanje Trampa i izbegavanje problema sa Vašingtonom, čak i dok je Tramp bio sve nestrpljiviji zbog Putinovog odbijanja da pristane na prekid vatre.

„Putin želi zadržati Trampa kao resurs za mogući prelaz na mir“, rekao je Sergej Markov, prokremaljski politički analitičar u Moskvi. „Tramp je potreban za postizanje ruskih uslova.“

„Verojatno je bolje da se sastanemo“, rekao je Putin o Trampu zimus, „i, na temelju današnje stvarnosti, mirno razgovaramo o svim temama koja su od interesa i za SAD i za Rusiju.“

Potvrđen sastanak, ali ne i datum

Kremlj je potvrdio da Putin i Tramp planiraju sastanak u narednom periodu, ali nije odredio tačan datum susreta.

Trampova administracija odgađala je da pristane na sastanak, tražeći znak od Kremlja da je Putin ozbiljan u vezi sa prekidom vatre na ratištu.

Iznenadna odluka Bele kuće da održi sastanak otvara pitanje o tome na šta je Putin pristao u sredu tokom razgovora u Moskvi sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Stivom Vitkofom.

Šta je Trampov izaslanik "poneo" u Moskvu

Nije poznato o čemu se tačno razgovaralo, ali je glavni savetnik Kremlja za spoljnu politiku Jurij Ušakov, rekao je da je Putin poslao određene "signale" gospodinu Vitkofu o Ukrajini, ali nije ulazio u detalje.

Jedna od mogućnosti je i da je Putin signalizirao veću fleksibilnost o pitanju kako bi se zemlja mogla podeliti ili trgovati u bilo kakvom dogovoru između Rusije i Ukrajine.

Mesecima su ruski predstavnici u razgovorima s američkim kolegama insistirali da se Moskvi daju četiri regiona za koje je Kremlj tvrdio da ih je "pripojio" od Ukrajine krajem 2022., iako su veliki delovi ostali pod ukrajinskom kontrolom.

Američki pregovarači smatrali su taj stav nerazumnim i procenjivali su to kao znak da Moskva nije ozbiljna u pregovorima o završetku rata.

Neki analitičari čak smatraju da je Putin tokom ovogodišnjih razgovora rekao  svojim izaslanicima da se drže samo najtvrđeg stava kako iznudio sastanak između njega i Trampa.

Zašto Putin želi samit

Ruska strana se nada da će samit nasamo dati Putinu priliku da nagovori Trampa, koji dugo simpatiše Rusiju, da ponovno podrži stavove ruskog vođe o onome što on naziva "temeljnim uzrocima sukoba".

Ljudi bliski Kremlju, kao i politički analitičari, kažu da su mu Putinovi zahtevi - isključenje Ukrajine iz NATO-a, ograničavanje ukrajinskih vojnih sposobnosti i postavljanje temelja za vladu u Kijevu koja je bliska Moskvi - važniji od specifičnosti o tome koji deo Rusija kontroliše.

Tatjana Stanovaja, viša saradnica u Karnegi centru za Rusiju i Evroaziju, ističe da Moskva od početka nije formalno razgraničila četiri „anektirane“ regija - što, kako smatra, pokazuje da je uvek postojala određena fleksibilnost po pitanju zemljišta. Nije isključila mogućnost da bi Moskva bila otvorena za razmenu određenih teritorija.

„Najvažnija stvar za Putina je NATO i čvrste garancije da Ukrajina neće biti u NATO-u i da zemlje NATO-a neće razvijati vojnu prisutnost unutar Ukrajine, plus niz političkih zahteva prema samoj Ukrajini“, rekla je Stanovaja. Drugi zahtevi, dodala je, mogli bi biti otvoreni za pregovore.

„Jedna od osobina Putina jest da se ne drži unapred pripremljenog plana“, ističe Stanovaja. „Živi za danas, zna što na kraju želi da dobije.“

U ovom slučaju, rekla je, ruski vođa želi da Ukrajina prestane biti ono što on smatra „antiruskim projektom“ i da se vrati u sferu uticaja Moskve.

„Dakle, ili će to postići kroz garancije NATO-a, odnosno garancije Zapada, ili kroz političku kontrolu unutar Ukrajine“, rekla je Stanovaja. „Jedno ili drugo, ili oboje. Onda ćemo videti kako će ići. Teritorija je sporedana“, dodala je, a prenosi Njujork Tajms.