Kako živeti nakon tragedije u Dnjepru? Anastasija je ruskom napadu izgubla roditelje: "Čula sam jaku tutnjavu, nešto poput zemljotresa"

Ruski napad na grad Dnjepar u januaru, bio je jedan od najkrvavijih od početka rata. Prema navodima vlasti, najmanje 46 ljudi je pogunulo, a 80 je povređeno kada je krstareća raketa tipa Ch-22 pogodila višespratnicu. Petoro ljudi je i dalje u bolnici. Desetine ljudi izgubili su svoje domove, porodicu, prijatelje i još uvek pate od posledica te tragedije.Mlada žena sa televizijskih snimakaDvadesetčetvorogodišnju Anastasiju Švez ljudi često prepoznaju na ulici. Na svom Instagram profilu i dalje ističe da je ona ta „mlada žena koja je u svim vestima o gradu Dnjepru“.

Anastasija je jedna od preživelih u ruskom raketnom napadu 14. januara. Tog dana izgubila je roditelje, mačku, stan, sve što je do tada imala. I dalje joj je teško da dođe do porušene kuće. Ali želi sa drugima da podeli kroz šta je prošla. „Kad god o tome pričate lakše vam je u srcu, iako ništa ne možete da promenite i morate da živite sa tim“, kaže, prenosi Dojče vele.Od svog detinjstva, Anastasija je sa roditeljima živela u zgradi koja je sada uništena. Majka Natalija je radila u banci, a otac Maksim bio je automehaničar. Zajedno sa majkom, Anastasija se brinula o životinjama, posebno o mačkama lutalicama. Hranile su ih i tražile im dom. Kada je rat počeo, otac Maksim je ostao bez posla, nakon čega se kao dobrovoljac prijavio za postavljanje barikada u gradu.

Tuga za roditeljima i dečkomNakon ručka, u sobotu 14. januara, roditelji su, kaže, sedeli u kuhinji i pravili sveće za vojnike u rovovima. Anastasija je htela da se odmori, jer je prethodnu noć radila u pekari. „Samo deset minuta kasnije, kada sam odložila mobilni telefon i htela malo da odspavam, čula sam jaku tutnjavu, nešto poput zemljotresa“, priseća se Anastasija trenutka kada je raketa pogodila zgradu.Čitavo stepenište devetospratnice bilo je uništeno, skoro do prizemlja. Od stana na šestom spratu u kome je živela, ostali su samo hodnik i deo sobe u kojoj je bio krevet na kojem je ležala. „Počela sam da zovem roditelje, iako sam shvatila da je kuhinja potpuno nestala“, kaže Anastasija.

Dopuzala je do ivice sobe i pokušala da privuče pažnju spasilaca. U tom trenutku nastala je slika na kojoj se ona vidi, koja se proširila svim društvenim mrežama. Tada se još nadala da su njeni roditelji preživeli. Ali sledećeg dana njihova tela su izvučena iz ruševina.Od te tragedije Anastasija živi sa bakom i tetkom. I dalje je na bolovanju, ali se nada da će se uskoro vratiti na posao. Kaže da se boji buke, lupanja vratima i sirena za vazdušnu opasnost. Ponekad uzima tablete za smirenje.Smrt roditelja nije njen prvi gubitak u ovom ratu. U septembru, tokom ukrajinske kontraofanzive u oblasti Harkova, poginuo je njen dečko Vladislav, koji je bio vojnik. „Još nisam obradila taj gubitak, a sada ni mojih roditelja više nema. Stalno nosim tugu za njima“, kaže mlada žena za suzama u očima.

"Ne smemo da umremo"Kada joj neko kaže „dobar dan“, psihološkinja Olga Botvinova se osmehne. Sa suprugom Jevhenom živela je u toj istoj zgradi u Dnjepru. „Tog dana, 14. januara, pravili smo planove za narednih šest meseci. Bila je to neverovatna atmosfera. Znak da ne smamo da umremo”, kaže Olga.Dan raketnog napada za Olgu je kao drugi rođendan. Prava je čudo da je priživela. „Sedela sam u sobi koja više ne postoji i radila sam na laptop računaru. Odjednom me je muž pozvao u susednu sobu. Nekoliko minuta kasnije dogodilo se ono što se dogodilo”, kaže.Kada su Olga i njen muž došli k sebi, prvo su hteli sa devetog sprata da se spuste dole stepenicama. Ali iza vrata sobe ugledali su ponor. Olgi je išla krv iz slepoočnice, a njen muž, inače hirurg, od majice joj je napravio zavoj. Zatim je uzeo baterijsku lampu i sa prozora dozivao pomoć. Nekoliko sati kasnije su ih spasili.

"To je naš treći novi početak"Ruska agresija na Ukrajinu nekoliko puta je promenila živote Olge i Jevhena. Poreklom su iz Donjecka. Kada je 2014. godine počeo rat u Donbasu, spakovali su kofere i preselili se u Herson. Kada je taj grad u proleće 2022. okupirala Rusija, morali su da potraže novo mesto za život. Pobegli su u deo zemlje koji je pod kontrolom Kijeva, nastanivši se u stambenoj zgradi u Dnjepru, koja je sada srušena.Dan nakon raketnog napada, 15. januara, Olga i Jevhen su saznali da je i njihov prethodni dom u Hersonu uništila ruska raketa. „Počinjeno iznova po treći put. Ali živi smo. Materijalne stvari će se vremenom rešiti”, kaže Olga sa gorkim osmehom.Kako sada dalje?I Anastasija i Olga kažu da ne žele da se opterećuju onima koji su ispalili raketu koja je pogodila njihovu zgradu. Olga ističe da želi pozitivno da razmišlja kako se ne bi „do kraja života osećala kao žrtva“. Trenutno razvija projekte za psihološku podršku žrtvama rata. Anastasija kaže da bes „ne može da vrati njene roditelje“. Mlada žena prikuplja donacije za ukrajinsku vojsku, „kako bi naši momci uništili taj otpad na našoj teritoriji“, kaže Anastasija, misleći na ruske agresore.Obe žene, koje su preživele raketni udar, kažu da njihovi životi moraju nekako da se nastave. „Moram da živim ne samo za sebe, već i za roditelje, kako njihov životni trud ne bi bio uzaludan“, kaže Anastasija. I Olga ističe da ju je činjenica da je preživela, učinila svesnom da nema moralno pravo da odustane. „Svaki dan je veliko čudo i pruža šansu da se dalje krene i živi. Imam tu šansu, za razliku od onih koji su takođe bili u našoj stambenoj zgradi, koji su imali decu i životne planove, ali nisu preživeli. Imam tu šansu i ne smem da je propustim!“BONUS VIDEO: Bajden došao u Kijev

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apbajdendosaoukijevnm-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5397649"]