0
Moldavija sve više postaje cilj agresivne ruske politike. Kremlj je nedavno poništio garancije suvereniteta i celovitosti te zemlje. Koje su namere Moskve?
Bio je to veoma značajan gest američkog predsednika Džozefa Bajdena. Na sastanak predstavnika devet članica NATO iz centralne i jugoistočne Evrope, koji je održan 21. februara u Varšavi, pozvao je i moldavski predsednicu Maju Sandu, iako Republika Moldavija nije članica NATO i koja za sada i ne najavljuje da želi da pristupi Severnoatlantskom savezu. Tokom jednog od govora Bajden se direktno obratio moldavskoj predsednici: „Ponosan sam da stojim na vašoj strani i na strani moldavskog naroda koji voli slobodu“, rekao je on i pozvao prisutne da Maju Sandu pozdrave aplauzom.
Taj gest ima veoma ozbiljnu pozadinu. Republika Moldavija, koja se nalazi između Ukrajine i severozapada Rumunije, već odavno strahuje da će postati sledeća žrtva ruske agresivne politike i trenutno je sve više suočena sa sve očiglednijim i sve žešćim vojnim pretnjama iz Moskve. Početkom prošle nedelje ruski predsednik Vladimir Putin poništio je dekret iz 2012. u kojem Kremlj garantuje suverenitet i celovitost Republike Moldavije. Neposredno pre toga, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da Rusija želi da državnim udarom smeni proevropsko državno rukovodstvo Moldavije. Iz Moskve je nasuprot tome prošlog četvrtka, 23. februara, rečeno da Ukrajina planira vojnu intervenciju u Republici Moldaviji, prenosi Dojče vele.
Koja je uloga tog zveckanja oružjem? I zašto mala Moldavija s tri i po miliona stanovnika odjednom sve više dolazi u centar pažnje ratnih zbivanja?
Strateški značaj Pridnjstrovlja
Moldavija je bila prva zemlja u kojoj je, nakon raspada Sovjetskog Saveza, Rusija podržala separatiste, izazvala višemesečni krvavi rat (1992.) i nakon toga stvorila zamrznuti konflikt: u Pridnjestrovlju, uskom području na istoku Republike Moldavije, s one stranu reke Dnjestra, više od tri decenije vladaju snage odane Moskvi. Osim toga, tamo je stacionirano oko 2.000 ruskih vojnika. U blizini pridnjestrovskog sela Kobasna nalazi se i najveće skladište oružja u Evropi s oko 20.000 tona municije i vojne opreme. Moskva je 1999. pismeno zagarantovala da će povući svoje jedinice iz Pridnjestrovlja, ali to obećanje ona nikada nije ispunila.
Od početka ruskog napada na Ukrajinu, Pridnjestrovlje je dobilo mnogo veći strateški značaj. Rusija bi odatle mogla da otvori zapadni front u Ukrajini ili da u najmanju ruku izazove toliko veliki haos u Republici Moldaviji, da ta zemlja postane ozbiljno krizno žarište na istočnoj spoljnoj granici NATO, a na zapadu Ukrajine.
Blokirane krijumčarske rute
I separatističke snage u Pridnjestrovlju mogle bi da udu zainteresovane za takav scenario. One su se poslednjih decenija finansirale, između ostalog, velikim krijumčarskim poslovima, koji su se odvijali i preko ukrajinskog teritorija. Od početka rata, Ukrajina je zatvorila granicu prema Pridnjestrovlju. Tamošnjem režimu zato preti ekonomski kolaps.
U prvim mesecima nakon početka ruskog rata u Ukrajini, moldavska predsednica Maja Sandu i proevropska vlada te zemlje zauzimali su veoma opreznu poziciju prema Ukrajini – nisu hteli prejako da idu na kurs konfrontacije s Moskvom. To se prošle jeseni promenilo. Moskva je sve više smanjivala isporuke gasa Moldaviji i podržavala opozicione stranke u pokušajima da destabilizuju situaciju u zemlji. To je zasigurno uverilo predsednicu Sandu i moldavsko rukovodstvo da su uzaludna sva nastojanja oko nekakve nagodbe s Moskvom.
PROČITAJTE JOŠ:
0
2
1
Kraj neutralnosti?
Republika Moldavija zato je počela velikom brzinom da prilagođava svoje snabdevanje gasom i strujom na druge ponuđače umesto ruskih. Osim toga, u toj zemlji se u međuvremenu otvoreno raspravlja o tome da li bi zemlja trebalo da promeni svoj status neutralne zemlje, koji zapisan i u ustavu. Govori se i o naoružavanju moldavske vojske, koja je do sada bila gotovo bez oružja. Pre nekoliko nedelja, Nemačka je isporučila Moldaviji oklopna vozila tipa „Pirana“.
Trenutno bi, naime, ta zemlja teško mogla da se brani od separatista, koji u Pridnjestrovlju verovatno imaju na desetine tenkova i drugog teškog oružja, kao i velike zalihe municije. Ukrajina je zato Moldaviji ponudila pomoć u slučaju da Moskva i separatisti isprovociraju konflikt. Da Ukrajina planira intervenciju u Republici Moldaviji besmislena je optužba iz Moskve i u najboljem slučaju služi samo kao opravdanje Kremlju, jer Ukrajini ne odgovara otvaranje drugog fronta i vezivanje njenih vojnih resursa koji su veoma potrebni na drugoj strani.
Ali, ruski predsednik Vladimir Putin jedno je već postigao. Do sada politički pretežno neodlučna Moldavija odlučnije nego ikada u protekle tri decenije oslobađa se iz daviteljskog zagrljaja Moskve. Pored više simboličnih gestova, kao što je bio onaj američkog predsednika prošle nedelje u Varšavi, podrška dolazi i od „starije sestre“ Rumunije, s kojom Moldavija deli zajednički jezik, kulturu i dugu zajedničku istoriju. U ekonomskom odvajanju od Rusije, Rumunija će Moldaviji ubuduće biti jedan od ključnih partnera.
BONUS VIDEO: Putin o ratu u Ukrajini