Kako je sukob generala doveo do teškog poraza od kog se Ukrajina dugo neće oporaviti

Ukrajinske oružane snage su neke operacije izvele uz podršku SAD-a, ali uprkos uvreženom mišljenju da SAD, odnosno CIA, stoje iza svake ukrajinske akcije, to očigledno nije slučaj. Na primer, kada su ukrajinske snage upale u Kursku oblast, to je iznenadilo američke službe i izazvalo kritike. Isti članak NYT potvrđuje da su nesuglasice bile stvarne.

Osim operacije u Kursku, navode se i druge operacije u kojima je došlo do razmimoilaženja između američkih i ukrajinskih službi. Najveći primer je ofanziva u Hersonskoj oblasti 2022. godine. Prema izveštajima, Amerikanci su izvršili pritisak na Kijev da snage aktivnije napreduju na desnoj obali Dnjepra tokom jeseni 2022, prenosi Index.hr.

Tada su SAD i Velika Britanija zahtevale smenu generala Andrija Kovalčuka, koji je komandovao snagama prema Hersonu. Nakon oslobađanja Hersona, plan je bio da se nastavi ofanziva na levu obalu Dnjepra, ali za to nije bilo dovoljno snaga.

General Valerij Zalužni je bio protiv takve ofanzive jer je smatrao da treba preseći ruske snage u Zaporoškoj oblasti (oko Melitopolja) kako bi ih podelili i opkolili. Pentagon je, prema pisanju, bio upozoren da bi u tom slučaju, s gubitkom oko 300.000 ruskih vojnika, moglo doći do nuklearnog udara.

Sukob Zalužnog i Majlija

Nakon toga odlučeno je da se krene u napad na Herson, ali i da se ruskim snagama dopusti povlačenje u dubinu. Nezavisno od toga, Njujork tajms piše o tenzijama između generala Zalužnog i američkog generala Marka Majlija. Navodi se da je Zalužni prekidao komunikaciju kad god se Majli nije slagao s ukrajinskim zahtevima za oružjem. Pentagon je zato morao razviti posebnu komunikacionu šemu.

Problemi su se nastavili i 2023. godine, kada je najavljivana nova ukrajinska ofanziva, koja se pokazala neuspešnom. Strategija razvijena u Vizbadenu pala je kao žrtva političkih razmirica u Kijevu.

Sukobi u vrhu vojske

Predsednik Zelenski se sukobio s načelnikom Zalužnim, dok je Zalužni bio u nesuglasicama sa svojim „tvrdoglavim“ podređenim, generalom Sirskim, koji je kasnije postao načelnik Generalštaba.

Zelenski je podržao Sirskog, a ukrajinske snage su potrošile značajne resurse na odbranu Bahmuta. To se smatra jednim od ključnih razloga neuspeha ofanzive 2023. godine. Ofanziva je odlagana u očekivanju isporuke opreme, što je ruskim snagama dalo vreme da utvrde odbranu.

Umesto planiranih 12 brigada, samo je sedam upućeno prema Melitopolju, dok je pet poslato u Bahmut, gde je Sirski pokrenuo napade s obećanjem da će „doći do Luganska“. Na kraju su obe operacije propale, uz velike gubitke za Ukrajinu. Zalužni je smenjen, a Sirski postavljen za vrhovnog komandanta.

„Da smo imali pet brigada, Bahmut bi bio oslobođen“

Sirski je nedavno dao veliki intervju ukrajinskom portalu „Leva obala“ i komentarisao članak Njujork tajmsa. Tvrdi da nije imao pet brigada na raspolaganju za Bahmut, već samo dve.

„Da smo imali pet brigada, mislim da bi Bahmut i Soledar bili oslobođeni“, rekao je.

Priznao je da su prilikom planiranja ofanzive shvatili da nemaju dovoljno snaga. Verovali su u faktor iznenađenja, misleći da ruska vojska nije spremna. Ipak, potvrdio je da su u operaciju ušli bez dovoljno resursa.

General je naveo i izjavu Zalužnog iz 2023, koji je rekao da je front ušao u „ćorsokak“ u kojem nijedna strana ne može napredovati, jer su tehnički izjednačene – što podseća na Prvi svetski rat.

Bahmut kao „vojna avantura“

Sirski je na neki način potvrdio da su operacije oko Bahmuta bile vojna avantura, pokrenuta bez dovoljno opreme i koordinacije. Bilo da se radi o dve ili pet brigada, jasno je da su SAD i deo ukrajinskog vojnog vrha bili protiv trošenja resursa u tom pravcu.

Prema tekstu NYT i Sirskom, koncentracija snaga u Bahmutu možda je Ukrajini oduzela šansu za uspešnu ofanzivu u Zaporožju.

Ukrajina još dugo neće povratiti teritoriju

Zbog toga je Ukrajina verovatno dugoročno izgubila priliku da povrati teritorije. Nakon bitke za Bahmut i neuspešne ofanzive u Zaporožju, u zemlji je došlo do promene društvene klime. Takođe, potvrđeno je da je američka pomoć trenutno smanjena, a Ukrajina sada uveliko zavisi od evropske pomoći, koja nije dovoljna za preokret.

Iako je Ukrajina prebacila privredu na ratni režim i počela proizvoditi sopstveno oružje, to verovatno neće doneti velike promene uskoro. I dalje zavise od vojne i finansijske podrške sa Zapada, pre svega SAD-a.

Kijev često delovao samostalno

Rusija svakog meseca povećava brojnost svojih snaga za 8.000 do 9.000 vojnika preko sistema ugovora, dok Ukrajina ima ozbiljnih problema s mobilizacijom. Sirski je rekao da je Ukrajini potrebno 30.000 novih vojnika mesečno, ali da to trenutno ide veoma teško.

Iako se često tvrdilo da Ukrajina slepo sledi SAD, iz ovih podataka je jasno da je Kijev često delovao samostalno, sprovodeći planove koji nisu uvek bili usklađeni s Vašingtonom – i zbog toga sada trpi posledice.