Izveštaj EK za CG: Hitno rešiti slučaj Raonić, može imati posledice po pregovore sa EU

Brzo pravosudno rešenje slučaja koji se odnosi na imenovanje Borisa Raonića na mesto direktora Radio-televizije Crne Gore od suštinskog je značaja kako bi se obezbedilo da Javni servis u potpunosti poštuje zakon, kao i najviše standarde profesionalnog integriteta i odgovornosti“, poručeno je u Nacrtu izveštaja o napretku Crne Gore.

U dokumentu u koji su „Vijesti“ imale uvid navodi se da je „u toku sudski postupak kojim se osporava zakonitost imenovanja generalnog direktora RTCG, što i dalje otvara pitanja o nedostatku transparentnosti i mogućem kršenju zakonskih procedura“.

„U novembru 2024. godine tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv članova Saveta RTCG zbog navodne zloupotrebe službenog položaja prilikom imenovanja generalnog direktora, a sudski proces je u toku“, precizirano je u Nacrtu.

Podseća se da je „efikasna primena novog Zakona o Javnom servisu, usvojenog u junu 2024. godine, obezbedila RTCG-u dovoljnu institucionalnu i finansijsku nezavisnost, kao i resurse potrebne za ostvarivanje njegovog mandata“.

EK je upozorila i na to da činjenica da Skupština Crne Gore još nije imenovala člana Saveta Agencije za audiovizuelne medijske usluge „može imati posledice po poglavlje 10 u pregovorima sa EU“.

Evropska komisija u Nacrtu izveštaja konstatuje da je, nakon značajnih zakonodavnih unapređenja koja su uvedena kroz sveobuhvatan paket medijskih zakona usvojen u junu 2024, nacionalno zakonodavstvo o medijima u velikoj meri usklađeno sa pravnom tekovinom Evropske unije.

„Nadležni organi započeli su sveobuhvatnu analizu usklađenosti sa Evropskim aktom o slobodi medija.“

Iako se navodi da primena unapređenog zakonskog i strateškog okvira za medije počinje da daje početne pozitivne rezultate, „puna primena zakonodavnih unapređenja – uključujući transparentna i meritokratska imenovanja – tek treba da bude ostvarena kako bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje i potpuna nezavisnost Agencije za audiovizuelne medije (AMU) i javnog servisa RTCG“.

„Skupština je u julu imenovala tri nova člana Saveta RTCG-a, ali je više puta propustila da imenuje dva člana Saveta AMU, čime je značajno prekoračen rok propisan Zakonom o audiovizuelnim medijskim uslugama. Skupština je dva puta poništila konkurs za izbor članova. Dodatno, i u trećem ponovljenom pokušaju, u julu 2025, Skupština ponovo nije imenovala članove Saveta AMU. Ovakvo stanje onemogućava punu primenu zakonskog okvira i može imati posledice po poglavlje 10 u pregovorima sa EU. Crna Gora mora hitno imenovati preostale članove Saveta AMU“, poručuje se u Nacrtu izveštaja.

Naglašava se da svaka eventualna zakonska izmena u ovoj oblasti mora biti predmet konsultacija sa svim relevantnim akterima, uz obavezno očuvanje zakonskih garancija nezavisnosti AMU „kako bi se sačuvali prethodno ostvareni rezultati i izbeglo odstupanje od pravne tekovine EU i evropskih standarda“.

Funkcioneri osuđuju napade, pa napadaju

U dokumentu je naglašeno i da Crna Gora nastavlja da primenjuje politiku nulte tolerancije prema nasilju nad novinarima.

„Nadležni organi nastavljaju da pružaju brzu i efikasnu institucionalnu i policijsku reakciju na nove slučajeve nasilja nad novinarima, koji se uglavnom odnose na uznemiravanje i pretnje putem interneta. U novembru 2024. godine jedan novinar je fizički napadnut u Podgorici. Policija je reagovala odmah i uhapsila osumnjičene, dok je tužilaštvo brzo podiglo optužnicu. U prvostepenoj presudi donetoj u aprilu 2025. troje okrivljenih je proglašeno krivim za napad – dvojica su osuđena na zatvorske kazne, a jedan je dobio uslovnu kaznu“, navodi se u Nacrtu izveštaja.

Podseća se i da su u avgustu dvojica fotoreportera i jedan novinar – Boris Pejović i Balša Rudović iz „Vijesti“ i Stevo Vasiljević iz „Pobjede“ – bili „fizički zlostavljani, uz pretnje i verbalne uvrede, dok su obavljali svoj profesionalni zadatak u selu kod Berana, navodno u prisustvu pripadnika policije“.

„Tužilaštvo je pokrenulo istragu protiv više osumnjičenih, od kojih je jedan uhapšen i određen mu je pritvor od 30 dana.“

U vezi sa ranjavanjem istraživačke novinarke Olivere Lakić iz 2018, u Nacrtu izveštaja konstatovano je da je „suđenje u jednom od najtežih i najdugoročnijih slučajeva nasilja nad medijskim poslenicima počelo u junu 2025.“

Naglašeno je i da je zabrinutost izazvao „sudski postupak koji je u januaru 2025. pokrenuo brat predsednika Srbije protiv jednog medija pred Osnovnim sudom u Podgorici“.

„Tokom 2024, tužilaštvo je postupalo u 14 slučajeva nasilja nad medijskim radnicima – podiglo optužnice u dva slučaja i pokrenulo prekršajne postupke u tri. U istom periodu policija je evidentirala 16 slučajeva nasilja nad novinarima, od čega je sedam kvalifikovano kao krivično delo. Troje novinara i dalje je pod policijskom zaštitom. Iako su vlasti u velikoj meri osuđivale slučajeve nasilja nad novinarima, i dalje se beleže primeri oštrih verbalnih napada na medije i predstavnike civilnog društva od strane javnih funkcionera i političkih partija, uključujući i visoke zvaničnike iz sektora bezbednosti i odbrane“, stoji u Nacrtu izveštaja.

U Nacrtu dokumenta stoji i da su „na nacionalnom nivou sindikat i profesionalne organizacije u medijskom sektoru dobro uspostavljene i aktivno se zalažu za unapređenje socio-ekonomskih uslova, profesionalnih standarda i bezbednosti medijskih radnika“.

Ekonomska nezavisnost medija i preporuke

„Usvajanjem novog Zakona o medijima u junu 2024. godine uvedena je medijska samoregulacija kao preduslov za dobijanje sredstava iz Fonda za pluralizam i raznovrsnost medija. Nakon usvajanja zakona, članstvo u Savetu za samoregulaciju medija značajno je poraslo – tokom izveštajnog perioda broj članova povećan je sa 17 na 75 medijskih kuća. Sektorski kolektivni ugovor još nije potpisan, što otežava medijskim radnicima ostvarivanje radnih prava pod jednakim uslovima kao i radnicima u drugim sektorima. Plate novinara i dalje su ispod nacionalnog proseka. Predstavnici sindikata RTCG-a izrazili su zabrinutost zbog navodnog neprimerenog pritiska menadžmenta, diskriminacije sindikalnih članova i odlaganja kolektivnog pregovaranja“, stoji u dokumentu.

U Nacrtu izveštaja konstatuje se da „značajno povećanje državnog finansiranja medija u skladu s novim Zakonom o medijima doprinosi finansijskoj održivosti komercijalnih medija, koji su inače ograničeni relativno malom publikom i skromnim tržištem oglašavanja“.

„Lokalno medijsko tržište, posebno televizijski sektor, i dalje je pod dominacijom regionalnih i međunarodnih medijskih kompanija. Državno finansiranje sadržaja od javnog interesa u elektronskim, štampanim i onlajn medijima ostalo je stabilno na nivou od 0,2 odsto tekućeg državnog budžeta, koje se raspoređuje kroz Fond za pluralizam i raznovrsnost medija. Zabeležen je značajan porast broja organa javnog sektora koji poštuju zakonsku obavezu objavljivanja podataka o dodeljenim sredstvima medijima. Ipak, ta obaveza i dalje se sprovodi samo delimično – uslove za objavljivanje ispunilo je 56 odsto registrovanih medija i 64 procenta organa javnog sektora“, stoji u Nacrtu izveštaja.

Poručeno je da je potrebno uložiti dodatne napore da bi se u potpunosti sprovele odredbe novog medijskog zakonodavstva, naročito u delu koji se odnosi na javno finansiranje medija i uspostavljanje javnog registra medija.

U Nacrtu izveštaja je naglašeno i da su „preporuke Evropske komisije iz prethodne godine delimično sprovedene, pa u velikoj meri ostaju na snazi“.

U narednom periodu, naglašeno je, Crna Gora treba, posebno, da nastavi da obezbeđuje brzu i efikasnu zaštitu novinara od svih oblika nasilja kroz pravosudne i policijske mehanizme, uz prioritetno procesuiranje i sudsko razrešenje najznačajnijih nerešenih slučajeva.

Država treba i da „nastavi sa doslednom primenom medijskog zakonodavstva i daljom usklađenošću sa pravnom tekovinom EU, obezbeđujući blagovremeno imenovanje članova Saveta AMU i da sve eventualne buduće izmene zakona o medijima ne ugroze dosadašnji napredak, posebno kada je reč o očuvanju političke nezavisnosti javnog servisa RTCG i AMU, uključujući zaštitu uređivačke, institucionalne i finansijske nezavisnosti ovih institucija od bilo kakvog neprimerenog uticaja“.

Naglašena je i potreba usklađivanja nacionalnog medijskog zakonodavstva sa Evropskim aktom o slobodi medija.