Izgubila je sina, snaju i unuku, onda je saznala stravičnu istinu: Jedan potez bahatih investitora uništio živote ljudi

Kako je rekla za BBC, pre zemljotresa je bila domaćica. Živela je na periferiji Istanbula, a njen 31-godišnji sin Ahmet Džan Zabun, sa ženom i bebom je živeo u Karamanmarašu na jugoistoku zemlje.

Ahmet nije bio Nurgulino jedino dete, ali s obzirom da je bio najstariji, njihov odnos je bio poseban. Završio je fakultet i bila je ponosna na ono što je postigao. I Ahmet i njegova supruga Nesibe su bili advokati. Kada je zemljotres pogodio Karamanmaraš, uništeno je najmanje 7.000 zgrada, uključujući i onu u kojoj je Ahmet živeo. Nurgul je odmah otišla da potraži svog sina, njegovu ženu i bebu ili, kako ona voli da kaže, svoje "troje dece".

Dok su mnoge zgrade u Karamanmarašu uništene u zemljotresu, deo grada u kojem je Ahmet živeo nije bio toliko pogođen katastrofom. Veći deo naselja je jedva oštećen, ali njegova zgrada od 10 spratova, poznata kao Ezgi, bila je sravnjena sa zemljom.

Slična odstupanja desila su se i u drugim područjima koja su bila pogođena zemljotresom. Mnogi u Turskoj su počeli da se pitaju zašto su se neke zgrade srušile, a druge ne, čak i ako su bile smeštene jedna pored druge, slične visine, starosti i stila gradnje.

Osam dana kasnije pronađena su tela Ahmeta, Nesibe i njihove šestomesečne ćerke Asude. U toj zgradi je poginulo ukupno 35 ljudi. Samo je dvoje preživelo.

Nakon gubitka porodice, Nurgul je krenula da traži odgovore na pitanja zašto se zgrada njenog sina srušila, a druge ne. Razgovarala je sa lokalnim inženjerima i građevinskim stručnjacima. Učila je o građevinskim propisima. Poslala je BBC-u poruku, tražeći pomoć u analizi urušavanja sinovljeve zgrade.

"Pokušala sam da pronađem što više dokaza o mestu gde sam izgubila dete. To nije trebalo da bude moja odgovornost, ali izgleda da to nisam uradila ne bismo ništa saznali", rekla je ona. Kaže da se u mnogim područjima pogođenim zemljotresom istrage zatvaraju, jer nema dokaza. Kako se to njoj ne bi dogodilo, Nurgul je počela da daje intervjue i otvorila je naloge na društvenim mrežama. Kada je tužilaštvo otvorilo istragu i naručilo veštačenje o urušavanju zgrade Ezgi, Nurgulin iskaz je postao ključan.

U izveštaju, koji je završen u julu 2023. godine, utvrđeno je da su mnoge izmene na zgradi izvršene kršenjem postojećih propisa i da su nezakonite.

Vanredni profesor građevinarstva na Tehničkom univerzitetu u Istanbulu, Bejza Taškin, rekla je za BBC da činjenica da su okolne zgrade ostale netaknute ukazuje na to da je postojao veliki strukturalni problem sa zgradom Ezgi. Izveštaj je otkrio da ključni element u konstrukciji zgrade nije pravilno izgrađen, niti je kasnije izmenjen. Zvanična analiza takođe je pokazala da neki materijali i građevinski procesi nisu ispunili standarde.

Ali tu postji još nešto: kafić zgrade. Pitanja o ranijem renoviranju kafića u prizemlju počela su da se postavljaju ubrzo nakon urušavanja zgrade Ezgi. Renoviranje je uključivalo spajanje tri odvojene jedinice u prizemlju. Uklanjanjem dela poda postavljen je servisni lift, a na zidovima su izbušene rupe za ventilaciju. Druga izmena je podrazumevala uklanjanje ili zamenu nosećeg zida.

Stanovnici zgrade Ezgi su potpisali peticiju, tražeći od lokalnih vlasti da ispitaju uzroke rušenja zgrade. Nadležni su odgovorili da "nije pronađeno odstupanje od prvobitnog projekta".

Nakon što je stigao izveštaj o uzrocima kolapsa, tužilaštvo je pokrenulo krivični postupak. Dizajner enterijera kafića u prizemlju i inženjer koji je bio glavni odgovoran uhapšeni su u septembru 2023. i čekaju suđenje. Takođe je raspisana i poternica za izvođačem radova, ali ona nije izvršena, verovatno zbog njegovih poodmaklih godina. Advokat je odbacio optužbe da je njegov klijent odgovoran za kolaps.

Hapšenja i krivične prijave nisu jedinstvene za slučaj Ezgi - na desetine povezanih slučajeva je i dalje otvoreno. U julu prošle godine, tursko ministarstvo pravde je saopštilo da je uhapšeno više od 350 ljudi.