Tuga, jad i čemer: Bežali su u Tursku zbog rata u Siriji, a sada se zbog zemljotresa vraćaju nazad

Bebe su hladne i plaču, a njihovi roditelji su zgrabili sve što im je ostalo, trpajući se u automobile da bi stigli do ovog mesta i pobegli iz pakla koji su ostavili.Neki se vraćaju sa telima onih koji su poginuli u zemljotresu u Turskoj, nadajući se da će ih ponovo spojiti sa svojim porodicama na drugoj strani. Drugi traže utočište, ponovo grade svoje živote.Kalid Husein, mladić, pokazuje video snimke ljudi koje je pokušao da spasi i onih koje je izgubio, prenosi Skaj njuz.

„Spasili smo jednog čoveka, i moj brat je doneo skoro 100 tela ovde na granicu i odveli smo decu u bolnicu“, rekao je on.Dok je pokušavao da pomogne strancima u zemljotresu, njegov brat je udahnuo poslednji dah. Sada putuje nazad da ga sahrani.Nakon što su pobegli od građanskog rata u Siriji, primorani su da ponovo uđu u borbu. Njihovi domovi u Turskoj su pretvoreni u ruševine, a oni su se borili da tamo nađu sklonište.Veruju da je njihova domovina najbolja opcija. Ali situacija u Siriji je još strašnija - sa vrlo malo pomoći koja se provlači i ratom koji još uvek besni."Nema više straha. Uopšte nema straha", kaže Khalid. Svi su ovde već videli toliko toga.Ali neke od majki izgledaju duboko uznemirene: vreme je neprijateljsko, kao i njihova sledeća destinacija - severozapadna Sirija koju drže pobunjenici.

Jedna žena kaže: „Da, plašimo se da se vratimo u Siriju, a ovde se bojimo da nam se kuća ne sruši“.Na ovoj granici nema lakih izbora, samo očaj i nada.Svi gledaju kako kamioni UN pomoći prelaze preko granice. Ali oni se igraju nadoknade, a kritičari kažu da je bilo smrtonosnih kašnjenja u donošenju vitalne hrane, pomoći i opreme za spasavanje.Beli šlemovi, koji su na početku vodili operaciju spasavanja, kritikovali su ih zbog pregovora sa sirijskim predsednikom Bašarom al Asadom o dobijanju pomoći, verujući da mu to daje „besplatnu političku korist“.Još uvek postoje čudesne priče o preživljavanju, čak i u Siriji.U bolnici Akrabat u Idlibu, dvogodišnji Arslan iz Halama na operaciji je spasavanja noge. On je jedini preživeli u svojoj porodici, izvučen iz dubokih ruševina, uz svog oca koji ga je štitio do kraja.Lekari u bolnici su preopterećeni, iscrpljeni i hitno im je potrebna dodatna medicinska pomoć. Sirija, dom zaboravljenog sukoba, sada se bori sa katastrofom za koju je užasno nedovoljno opremljena.Zajedno sa neverovatnim pričama o bekstvu su bezbrojne priče o gubitku. Čitave porodice su zauvek nestale. Oni koji su uspeli da prođu bore se sa krivicom preživelih ili se prilagođavaju realnosti da niko drugi u njihovoj užoj porodici nije tu da im pomogne.BONUS VIDEO: Snimak koji dokazuje da su čuda moguća: Žena spasena iz ruševina u Turskoj nakon 222 sata

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apzenaspasenaizrusevinaposle222satagp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5360122"]