Kada je porodica Keno napustila Azaz u Siriji pre deceniju, bežeći od građanskog rata u zemlji, odlučila je da potraži utočište u Kahramanmarašu. Živopisni grad koji se prostire duž planinskog lanca Binboga.
Mnogi od njih su se naselili duž Azerbejdžanskog bulevara i podigli svoje porodice u istorijskoj turskoj zajednici. Naučili su jezik, slali decu u školu i grad nazivali svojim domom.
Tada su zemljotresi pogodili i razbili njihovu porodicu.
Otkako se katastrofa dogodila, Mohamed Keno je uporno tragao za svojim tetkama, ujacima i rođacima, prenosi Skaj njuz.
Ovaj 27-godišnjak je studirao poslovni menadžment na Univerzitetu u Gazijantepu, udaljenom samo nešto više od sat vremena.
Gazijantep je bliže epicentru zemljotresa jačine 7,8 stepeni po Rihterovoj skali, ali mnoge od njegovih novih, zaštićenih zgrada izdržale su pritisak.
Put na kome je živela njegova šira porodica u Kahramanmarašu, nešto dalje od epicentra, nije. Dugačak bulevar je sada oivičen gomilama otpada sa obe strane.
Mohamed je čuvao ruševinu i izvlačio svoje najmilije – žive ili mrtve.
Pet domaćinstava u porodici Keno je uništeno u zemljotresu. Njih 18 je preživelo, a 11 je ubijeno.
Skaj njuz piše da su svedočili kada su dva njegova rođaka, Tasnem i Šam, pronađena. Tasnem (10) pronađen je mrtav, a najmlađi Šam (8) zapanjujuće je pronađen živ nakon pet punih dana. Prevezen je u bolnicu, ali je nekoliko sati kasnije preminuo od zadobijenih povreda. Svetlucavi trenutak preživljavanja praćen surovom realnošću srčane boli.
Treća sestra Fadel (14) i rođaka Ainor (3) još uvek su zakopane pod ruševinama i iako su verovatno mrtve, Mohamed odbija da ostavi njihova tela da istrunu.
On još uvek vodi potragu za njima i napušta mesto samo da bi se pomolio u džamiji, obavestio svoje preživele roditelje i krenuo na granicu sa Kilisom kako bi preneo tela koja će biti položena u Azaz.
PROČITAJTE JOŠ:
„Odajemo počast mrtvima odgovarajućom sahranom. Vraćamo se u Siriju, našu zemlju, našu zemlju, da legnemo sa svojim rođacima“, kaže Mohamed, držeći kadu koju koristi da pomogne u mirisu raspadajućih tela koja ispunjavaju vazduh .
Uprkos nedokučivom gubitku njegove porodice, Mohamedova vera je nepokolebljiva. On snažno veruje da je odloženi odgovor u njihovim zajednicama i neaktivnost u njegovom rodnom regionu severozapadne Sirije nastavak zanemarivanja koje je njegov narod doživljavao tokom rata.
„Međunarodna zajednica interveniše samo na osnovu sopstvenog interesa. Njihove akcije su uništile našu zemlju“, kaže on.
U istom dahu, Mohamed odbija da pripiše krivicu za tragediju ove prirodne katastrofe. Za razliku od rata, on ga vidi kao Božji čin.
„Izbegli smo smrt i došli do nje – i to je Božija volja“, kaže on rezignirano dižući ruke.
BONUS VIDEO: Da li ima razloga za strah od jačih zemljotresa u Srbiji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar