Hoće li NATO trupe doći u Rumuniju i koji su dalji koraci Alijanse oko Ukrajine

Rumunija već dugo želi NATO-trupe na svojoj teritoriji, slične onima u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj koje su tamo locirane 2014. nakon ruske invazije na Ukrajinu. Sredinom februara, kada se sastanu ministri odbrane NATO, ta će joj želja verovatno biti ispunjena.Francuska je izrazila interesovanje da predvodi te jedinice, a tokom posete Bukureštu ove nedelje, francuska ministarka odbrane Florans Parli najavila je da grupa eksperata već stiže u Rumuniju kako bi započela s pripremama.Pritom Rumunija možda i nije jedina istočna članica NATO koja će dobiti nove savezničke trupe. Situacija je postala alarmantna, i američki, NATO i drugi zapadni zvaničnici ukazuju da Rusija ubrzano nastavlja da jača snage blizu granice sa Ukrajinom, prenosi Dojče vele.

„Vojna opcija je moguća“Jedan obaveštajni zvaničnik, koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman, kaže da Kremlj nastavlja da „ubrzanim tempom“ raspoređuje visoko opremljene taktičke grupe. To se, kaže, događalo i tokom poslednjih sedmica, u vreme pojačane diplomatske aktivnosti.„Ne radi se samo o tome da je broj (tih bataljona) veoma visok – već sada je više nego duplo veći nego na početku godine – mi sve više vidimo mnoge stvari koje ukazuju da vojna opcija s njihove strane postaje sve više moguća.“„Okupacija, zauzimanje pola zemlje, formiranje kopnenog koridora od Krima do Moldavije i Rumunije – sve su to stvari za koje mislimo da su potpuno moguće i verovatno se aktivno razmatraju“, rekao je taj izvor.S druge strane, kako je početkom ove nedelje naglasio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, čekajući ishod diplomatskih napora i dalje ruske poteze saveznici stavljaju snage u stanje pripravnosti i šalju brodove i avione da pojačaju postojeće odbrambene mere koje imaju za cilj odvraćanje.

„Vazdušna policija“ više nije dovoljnaGeneral u penziji Filip Bridlav, komandant NATO snaga u Evropi od 2013. do 2016, pohvalio je tu odluku. Govoreći u istraživačkom centru „Atlantski savet“ on je preporučio Alijansi da razmotri i „opcije koje bi Putinu pokazale da će dobiti suprotno od onoga što je tražio“.Jedna od njih je, kaže Bridlav, nešto što je on želeo da uradi još kada je bio glavni komandant NATO, odnosno u vreme kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. Napominjući da SAD i druge nacije sada šalju dodatne borbene avione za misiju „vazdušne policije“, tj. za patrole koje pokrivaju baltičke države i druge teritorije NATO, Bridlav ukazuje da je došlo vreme da se ta funkcija podigne na viši nivo i osnaži.„’Vazdušna policija’ je mirnodopska funkcija za odmetnute avione“, rekao je. „Trebalo bi da promenimo NATO u stav 'vazdušne odbrane'. Dajte našim avijatičarima pravila i uputstva koja bi im omogućila da odgovore na ratobornu akciju.“Pored pojačane uzbune trupa, Bridlav predlaže i „moguće pomeranje elemenata Zajedničke operativne grupe veoma visoke spremnosti (VJTF) i druge stvari, kako bismo poboljšali naše pozicioniranje“.VJTF se sastoji od oko 20.000 multinacionalnih vojnika, i to je prethodnica NATO-snaga „za odgovor“ koju čini 40.000 vojnika. Vreme reakcije VJTF je ove godine već skraćeno sa sedam na pet dana.

„Gde još možemo da stvaramo probleme Rusiji?“Ako je potrebno, te snage bi se rasporedile i brže od toga, smatra Ben Hodžis, takođe general u penziji, bivši komandant američke vojske u Evropi. On to opisuje ovako: „Ako mi kažete da imam rok od pet dana da se preselim, onda ću biti spreman da se preselim za dan ili dva dana.“Hodžis je takođe preporučio da se sagledaju i drugi načini da se Moskva ubedi da ne izazova sukob sa NATO: „Gde još možemo da stvaramo probleme

Rusiji]? Kako da budemo u prednosti? Kako da ugrozimo luku Sevastopolj?“Ipak, Hodžis ne podržava slanje američkih jedinica u Ukrajinu da bi odvratile od Rusiju od invazije. To bi, smatra, „stvorilo pravi problem za sve naše evropske saveznike i potkopalo jedinstvo Alijanse, jer bi većina smatrala da SAD nepotrebno rade nešto što je provokativno“.„U principu, nije me briga da li provociram Ruse“, rekao je Hodžis za DW, „ali ovoga puta ne bih savetovao da se to radi.“General kaže da bi možda bilo bolje da američko vazduhoplovstvo i vojska pomognu Ukrajincima da unaprede svoje vazdušne i protivraketne odbrambene sposobnosti. „Rusija nije pokazala nikakve znake da ozbiljno razmišlja o deeskalaciji“, ocenjuje Hodžis. „Oni pokušavaju da izvrše maksimalan pritisak u nadi da ćemo pući i da će neko konačno reći, ’Za ime boga, samo im recite da nećemo pustiti Ukrajinu u NATO’, pa da onda mogu da proglase pobedu i odu.“Ali to bi, upozorava general, bila „katastrofa za ovu američku administraciju, za NATO i za bezbednost i stabilnost istočne Evrope".Stvari ipak ne idu u tom pravcu – ni za NATO, a ni za Kremlj. Do stacioniranja novih borbena jedinica u Rumuniji verovatno je ostalo još samo nekoliko meseci, a general Hodžis zaključuje: „To je odavno trebalo uraditi.“BONUS VIDEO: Rusija i Ukrajina: Ide li Evropa ka ratu?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=rusijaiukrajinaidelievropakaratu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3028059"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram