"Rusi dolaze": U Ukrajini vri, na severu Evrope spremaju se za novi front

To, kao i niz nedavnih letova dronovima nepoznatog porekla iznad nuklearnih elektrana u zemlji, doveli su Švedsku na ivicu, probudivši dugogodišnje strahove od mogućeg ruskog upada.Švedske oružane snage su sredinom januara izvestile da je šest ruskih ambifibijskih ratnih brodova napustilo svoju pomorsku bazu u Kalinjingradu, ruskoj enklavi uklesanoj između Poljske i litvanije, i ušlo u Baltičko more. Iako nije neuobičajeno da se ruska plovila kreću u tom području, njihov broj je neobičan, prenosi France24.Švedska je odmah prihvatila ovaj potez kao signal upozorenja pozivajući se na promenu bezbednosne situacije u Evropi i području Baltičkog mora i odgovorila je brzim jačanjem svog vojnog prisustva na jugoistočnom švedskom ostrvu Gotland. U roku od 48 sati od 60.000 stanovnika prepuno je patrolirajućih vojnika i oklopnih tenkova u prizoru koji nije viđen decenijama.

"Bilo je prilično uobičajeno videti vojsku ovde, ali to viš enije slučaj. Ovih dana vas to zaista iznenađuje", rekao je jedan stanovnik za dnevne nacionalne novine Dagens Niheter.Misteriozni dronoviOtprilike u isto vreme, švedska policija je primila nekoliko izveštaja o posebno velikim bespilotnim letelicama koje lete iznad tri švedske nuklearne elektrane - kao i iznad najmanje dva aerodroma, šireg područja Stokholma i palate kraljeske porodice. Poreklo dronova nije identifikovano, ali 17. januara je švedska obaveštajna agencija objavila da je preuzela istragu.Ovi incidenti su unervozili Švedsku.U poslednjih nekoliko nedelja, spekulisalo se o tome šta bi potencijalna pretnja iz Rusije moglada znači za ovu malu zemlju od 10 miliona stanovnika. Dok su neke novine raspravljae o tome koliko bi dugo švedska odbrana mogla da izdrži u slučaju ruskog napada, drugi su analizirali osnovne razloge zašto bi Švedska mogla da bude zanimljiva vojna meta. Neki mediji su takođe organizovali ćaskanja uživo u kojima su odbrambeni stručnjaci odgovarali na pitanja zabrinutih građana o sve napetijoj situaciji.

Ponovo su se pojavile rasprave o tome da li Švedska treba da uđe u NATO. Ovog puta debatu je podstaklo insistiranje Rusije da transatlanski savez ne primi nijednu novu članicu, posebno ne Ukrajinu.Iako je vlada kojom upravljaju socijalisti nedavno ponovila svoj dugogodišnji stav da će Švedska ostati "van NATO saveza", većina Šveđana smatra da članstvo u NATO-u treba da bude švedska, a ne ruska odluka.Švedska ministarska spoljnih poslova En Linde i njen finski kolega Peka Havisto, čija zemlja takođe nije članica NATO-a, su u ponedeljak demonstrirali ovu tačku sastankom sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom u Briselu radi dijaloga o njihovom "produbljivanju partnerstva"."Uočite ruske podmornice"Strah Švedske od Rusije datira stotinama godina unazad, uglavnom zbog suprotstavljenih planova za proširenje sadašnje Finske. Rusija je na kraju pobedila, ukravši Švedskoj status evropske supersile. Od tada "Rusi dolaze!" je postao uobičajeni švedski izraz.Na vrhuncu Hladnog rata 1980-tih, i dok su se bivši SSSR i SAD utrkivali da postanu najvažnija nuklearna sila, blizina Švedske Rusiji i nekoliko viđenja sumnjivih ruskih podmornica u stokholmskom arhipelagu - izazvali su strahove u Švedskoj.

Malin Rajzing, švedska novinarka koja je odrasla u pomorskom gradu Ninašamnu, priseća se tenzija."Sećam se kako bismo se moji prijateli i ja popeli na litice i gledali preko Baltičkog mora da vidimo da li možemo da uočimo rusku podmornicu. Tako samo se tada igrali", rekla je ona."Takođe se sećam da su ljudi raspravljali gde da nađu najbliže skrovište za bombe u slučaju da Rusi dođu", dodala je ona.Neka skloništa su od tada pretvorena u centre za servere podataka, što je simbol promenljive percepcije Švedske o opasnostima koje predstavlja Rusija.Godine 2010. više od 20 godina nakon pada SSSR i završetka Hladnog rata, švedski strah od Rusa se donekle raspršio, a vlada je odlučila da obustavi obaveznu vojnu službu koja je bila na snazi od 1901. godine.Ali samo sedam godina kasnije, zemlja je odlučila da ponovo aktivira vojnu obavezu, pozivajući se na rusku aneksiju ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine i pojačanu vojnu aktivnost u blizini Švedske.Sve o ostrvu GotlandOstrvo Gotland (najveće švedsko ostrvo) i njegova strateška geografska lokacija u Baltičkom moru, trenutno su u središtu švedskih strahova od Rusije. Ostrvo leži samo 300 kilometara severno od pomorske baze u Kalinjingradu i suočava se sa tri baltičke države - Estonijom, Litvanijom i Letonijom na istoku.

Drugim rečima, ko god kontroliše Gotland ima slobodan pristup baltičkim zemljama.Ali ima više od toga: sve tri baltičke zemlje su članice NATO-a, što znači da bi članice NATO-a, uključujući i SAD bile obavezne da stanu u odbranu u slučaju napada po članu 5."Da bi pomogli svojim saveznicima, Amerikanci bi morali da pošalju avione brzo i da prelete Baltičko more. Ali ako bi Rusi stekli kontrolu nad Gotlandom, mogli bi da koriste protivvazdušne rakete i obalske robete, što bi Amerikancima otežalo da stignu i brane Baltik", objasnio je Magnus Kristijanson, istraživač vojne strategije na Švedskom univerzitetu odbrane.Istakao je da bi rusko preuzimanje baltičkih država bilo pogubno za svetski poretak."To ti uništilo kredibilitet NATO-a, od njega ne bi ostalo ništa, buduću da je izgrađen na članu 5. 'svi za jednog, jedan za sve'. To bi bila katastrofa", dodao je on.Do 18. januara svih šest ruskih amfibijskih brodova je napustilo Baltičko more. Ali švedske trupe u Gotlandu ostaju na mestu.

BONUS VIDEO: Rusija i Ukrajina: Ide li Evropa ka ratu?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=rusijaiukrajinaidelievropakaratu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3028059"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram