Od oko 5,4 miliona Palestinaca, više od 2,3 miliona njih živi u Gazi, malom komadu zemlje površine tek 365 kvadratnih kilometara, dok ostatak živi u 90-ak kilometara udaljenoj Zapadnoj obali. Ovim teritorijama upravljaju dve različite palestinske političke struje čije su tenzije i sukobi dominirali palestinskom političkom scenom poslednjih godina - Hamas i Fatah.
Iako se i Hamas i Fatah zalažu za istu stvar – državu Palestinu – ove dve grupe imaju potpuno različitu ideju kako da postignu svoj cilj.
Fatah je odustao od nasilja protiv Izraela, Hamas ga vidi kao jedini način borbe. Hamas je islamistička organizacija, a Fatah je sekularna. Hamas ne priznaje Izrael, ali prihvata palestinsku državu u granicama iz 1967. godine (pre Šestodnevnog rata i izraelske okupacije) i Jerusalimom kao glavnim gradom. Fatah priznaje Izrael, a želi da izgradi državu na granicama iz 1967. godine (pre Šestodnevnog rata i izraelske okupacije) i Jerusalimom kao glavnim gradom.
Raskol koji deli Palestince traje od kraja 1980-ih, konačan razlaz dogodio se sredinom 1990-ih, a tenzije su dostigle vrhunac 2006. godine kada su se pretvorile u direktni okršaj u Gazi. Od tada do danas, Fatah je dominantan u Zapadnoj obali, a Hamas potpuno kontroliše Gazu. Nijedan dosadašnji pokušaj pomirenja nije urodio plodom.
Da bi se bolje razumela podela između ove dve struje, neophodno je objasniti šta je Fatah, a šta Hamas.
Fatah ili zvanično Harakat al Tahrir al Falastini je dominantna politička frakcija u Zapadnoj obali već decenijama.
Fatah je 1959. godine osnovao Jaser Araft kao prvu palestinsku organizaciju koja je vodila gerilski rat protiv Izraela. Kada je u maju 1964. godine Arapska liga osnovala Palestinsku oslobodilačku organizaciju (PLO), Fatah je postao vodeća sila ovog bloka. PLO se prvobitno zalagao za proglašenje arapske države na teritoriji cele Mandatne Palestine (teritorija današnje Palestine i današnjeg Izraela prim. aut.).
Početkom sedamdesetih, Fatah i PLO su predvođeni Arafatom organizovali niz terorističkih napada usmerenih protiv izraleskih civila, kako u Izraelu, tako i u inostranstvu. Među napadima su otmice aviona, među kojima je napoznatiji slučaj simultano oteta četiri aviona 1970. godine koja su uništena u jordanskoj pustinji, kao i masakr u Minhenu 1972. godine kada su članovi PLO oteli devet izraleskih sportista i trenera na Olimpijskim igrama i potom ih ubili.
Fatah i PLO su zagovarali ideju oružane borbe za Palestinu sve do 1993. godine, kada su organizovani tajni pregovori u Oslu između Jasera Arafata i Jicaka Rabina, tadašnjeg premijera Izraela. Sporazum, koji je ostao poznat kao Sporazum iz Osla iako je potpisan u Vašingtonu nekoliko meseci nakon pregovora, bio je prvi dogovor Izraelaca i Palestinaca od 1948. godine koji je dao tračak nade da je mir blizu.
Pročitajte još:
Osnovna ideja je bila stvaranja dve država, što je UN predlagala 1947. godine. PLO se tim sporazumom odrekao terorističkih napada kao sredstva borbe i priznao pravo Izraela da postoji na teritoriji Mandatne Palestine. U zamenu, vođama PLO-a dopušteno je da se vrate iz egzila u Tunisu i priznati su kao Palestinske vlasti, upravno telo Pojasa Gaze i delova Zapadne Obale.
Ovaj zaokret u politici PLO danas je suština sukoba sa Hamasom koji se i dalje zalaže za potpuno uništenje države Izrael.
Hamas je nastao 1987. godine tokom Prve intifade, ustanka Palestinaca protiv Izraela. Osnovali su ga šeik Ahmad Jasin i njegov pomoćnik Abdul Aziz al-Rantisi kao krilo Muslimanskog bratstva. Godine 1988. Hamas je napisao svoju povelju, koja poziva na uništenje države Izrael i zaklinje se da će „podići Allahovu zastavu nad svakim pedljem Palestine“. Povelja je i danas na snazi.
Kao politička stranka, što je i danas, Hamas ne priznaje državnost Izraela, a oružani sukobi i dalje su legitiman način borbe. Od 1992. godine, Hamas ima i svoje militantno krilo – Iz al-Din al-Kasam brigade (IQB), ili samo al-Kasam brigade, koje i danas stoje iza većine napada na izraelsku vojsku i civile. Prvi samoubilački napad Hamas je izveo upravo nakon popisivanja sporazuma kojim je PLO 1993. priznao pravo Izraela da postoji na, kako to Hamas vidi, arapskoj zemlji.
Desetine zemalja proglasile su Hamas terorističkom organizacijom, iako neke ovu oznaku primenjuju samo na njegovo vojno krilo.
Do sukoba dve strane došlo je nakon izbora 2006. godine na kojima je Hamas pobedio, ali je Fatah odbio da prizna tu pobedu. U okršaju dve frakcije koji je trajao od januara 2006. godine do maja 2007. godine ubijeno je oko 600 ljudi – uglavnom Palestinaca. U narednim godinama, ubijene su još desetine ljudi u okršajima dve strane.
Hamas je preuzeo vlast u Gazi 2007. godine i od tada je ova enklava u središtu borbi sa izraleskom vojskom. Većina napada na Izrael, uključujući i skoro redovna reketiranja Tel Aviva, pa čak i Jeruslima koji je pod kontrolom izraelske vojske od 1967. godine, dolaze sa teritorije Gaze. Ujedno, na ovoj teritoriji je zabeleženo i najviše palestinskih žrtava. Samo u poslednjem ratu koji je počeo napadom Hamasa na južni Izrael 7. oktobra ubijeno je više od 3.000 Palestinaca.
Život u gazi pod Hamasom i u Zapadnoj obali pod Fatahom se dosta razlikuje.
Gaza je pod blokadom od strane Izraela i Egipta. Obzirom na svoju malu teritoriju, a brojno stanovništvo, važi za najnaseljenije mesto na svetu. Ujedno i jedno od najsiromašnijih.
U izveštaju iz 2023. godine, agencije UN-a procenjuju da je za 58 odsto stanovnika Pojasa Gaze potrebna humanitarna pomoć, a 29 odsto domaćinstava u Gazi živi u ekstremnim ili katastrofalnim uslovima u odnosu na 10 odsto u 2022. godini. Kancelarija UN-a za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) navodi da je pomoć u hrani potrebna za 1,3 miliona ljudi, a više od 90 odsto vode u Gazi nije za piće.
Mali broj Palestinaca dobija dozvolu da poseti rodbinu ili prijatelje na Zapadnoj obali, ali je Izrael nedavno povećao broj radnih dozvola za stanovnike Gaze.
Za većinu stanovnika Gaze, prelaz Rafa ka Egiptu predstavlja jedina izlazna vrata, ali putnici se moraju prijaviti sedmicama unapred, a lista čekanja je ogromna.
Stopa nezaposlenosti u Gazi među najvišima je u svetu, prema OCHA. Stopa nezaposlenosti iznosi 46 odsto, a još je viša među mladima i iznosi oko 70 odsto, pokazuju najnoviji podaci Palestinskog centralnog biroa za statistiku.
Prema procenama MMF-a, prihod po glavi stanovnika u Gazi je tek četvrtina onog što imaju Palestinci na Zapadnoj obali.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar