Ovo je najvažnije ostrvo Evrope i upravo se pretvara u moćnu tvrđavu: Ključna tačka NATO strategije protiv Rusije

Zapanjujuća ofanziva, pod kodnim imenom „Operacija Paukova mreža“, kojom je direktno upravljao predsednik Volodimir Zelenski i ukrajinska služba bezbednosti (SBU), bila je toliko razorna da su je ruski vojni blogeri nazvali „ruski Perl Harbor“.

Dok Vladimir Putin planira odgovor, evropski lideri i vojni zvaničnici rade na tome da njihova vojska bude spremna da se suoči sa bilo kakvom pretnjom iz Moskve.

Premijer Ujedinjenog Kraljevstva, Kir Starmer, izjavio je da će zemlju učiniti „borbeno spremnom“, uključujući izgradnju 12 novih nuklearnih podmornica i najmanje šest fabrika municije u okviru Strateškog pregleda odbrane.

Nemački kancelar Fridrih Merc je prošle nedelje najavio da će Berlin finansirati proizvodnju raketa dugog dometa u Ukrajini, neposredno nakon što je progurao zakon o ulaganju 500 milijardi evra u odbranu i infrastrukturu.

Zašto je Gotland strateški ključan za NATO?

Međutim, nigde se remilitarizacija ne sprovodi tako intenzivno kao na švedskom ostrvu Gotland – turističkoj destinaciji od 1.000 kvadratnih milja u Baltičkom moru koja se brzo pretvara u plutajuću tvrđavu i ključnu NATO vojnu ispostavu.

Tokom nedavne posete Gotlandu, šef švedskog Generalštaba i zamenik vrhovnog komandanta, general Karl Johan Edstrom, govorio je o viziji Gotlanda kao budućeg NATO čvorišta i prve linije odbrane od ruske agresije.

On je upozorio da transatlantski bezbednosni savez „ne sme da skrene pogled sa Rusije narednih 15 godina“ i istakao da Gotland mora biti spreman da „izdrži udarac“ i nastavi borbu. Položaj ostrva je od neprocenjive strateške važnosti.

Gotland se nalazi samo 190 kilometara od Estonije, Letonije i Litvanije – članica NATO-a – i oko 370 kilometara od visoko militarizovane ruske enklave Kalinjingrad.

Ulaskom Švedske u NATO, Gotland postaje savršena baza za nadzor i odvraćanje ruskih vazdušnih i pomorskih pretnji u Baltičkom moru, kao i platforma za obezbeđivanje vazdušne podrške NATO trupama i izvođenje udara na ruske položaje u slučaju rata.

Međutim, nakon skoro potpune demilitarizacije ostrva pre početka rata u Ukrajini, švedska vojska sada žurno obnavlja borbenu spremnost i neophodnu infrastrukturu.

„Gotland je ključno ostrvo za odbranu i odvraćanje u celoj NATO zoni odgovornosti“, rekao je general Edstrom. „Vidim tri ključne uloge: logistički centar za prenos resursa sa Zapada na Istok, platformu za kontrolu morske i vazdušne komunikacije u Baltiku, i bazu za razvoj ofanzivnih sposobnosti potrebnih za duboke udare protiv ruske agresije“.

Strateška vrednost Gotlanda kao logističkog čvorišta i lansirne rampe za napade na ruske ciljeve nije promakla ni drugim zapadnim vojnim liderima. Nemački general Karsten Brojer izjavio je da ogromno povećanje ruske vojne proizvodnje ukazuje na pripreme za budući sukob s NATO-om, posebno ističući ranjivost baltičkih država.

Bivši američki general i direktor CIA-e, Dejvid Petreus, rekao je prošle nedelje da bi Rusija mogla pokušati da testira odlučnost Zapada upadom u Litvaniju, što bi mogao biti uvod u širi napad.

Tokom Hladnog rata, Gotland je bio dom hiljada vojnika, jer je neutralna Švedska prepoznala opasnost od mogućeg sovjetskog napada. Analitičari su tada Gotland nazivali „nepotopivim nosačem aviona“. Ipak, nakon raspada SSSR-a, Švedska je postepeno smanjivala vojno prisustvo, pa je do 2005. gotovo cela vojska povučena.

Ali nakon ruske aneksije Krima i rata u Donbasu, Švedska se naglo predomislila. Već 2015. donesen je zakon o formiranju nove mehanizovane jedinice na ostrvu, a 2018. ponovo je aktiviran Gotlandski puk. Od 2020. ponovo se obučavaju regruti na ostrvu, prvi put od Hladnog rata.

Ruska invazija na Ukrajinu 2022. ubrzala je militarizaciju i navela Švedsku da zatraži članstvo u NATO-u. Do 2027. Švedska planira da stacionira oko 4.500 vojnika na Gotlandu, uključujući mehanizovani i pešadijski bataljon, Domobransku jedinicu, kao i specijalizovane odrede za signalnu podršku, inženjeriju, protivvazdušnu odbranu, artiljeriju i medicinsku podršku.

U planu su i jedinice za uklanjanje eksplozivnih sredstava i borbena logistika. Sve to će omogućiti Gotlandu da funkcioniše kao NATO operativna baza na prvoj liniji odbrane Baltika.

Infrastrukturna agencija Švedske gradi nove kasarne, medicinske ustanove, sportske i servisne objekte, a do 2030. očekuje se puna operativna sposobnost.

General Edstrom priznaje da ima još mnogo posla, ali je izrazio zadovoljstvo dosadašnjim napretkom. „Za izgradnju nove vojne infrastrukture potrebno je vreme... Gotland je naviknut da ugošćava međunarodne vežbe, tako da jedinice već znaju kako da sarađuju sa saveznicima“, rekao je.

Reakcije Rusije: Vežbe, pretnje i strateške poruke

Moskva je svesna strateške važnosti Gotlanda. Ako bi Rusija zauzela ostrvo, baltičke države bi bile u potpunosti okružene – sa istoka Rusijom, sa zapada Kalinjingradom, a sa severa Gotlandom.

To bi izolovalo baltičke države od ostatka NATO saveznika i omogućilo Rusiji da uspostavi potpunu dominaciju nad Baltikom.

Ruska aneksija Gotlanda takođe bi omogućila vazdušnu podršku trupama koje bi pokušale da zauzmu tzv. Suvalki koridor – uski pojas teritorije između Poljske i Litvanije koji je NATO-ova najosetljivija tačka.

Pre nego što je Švedska obnovila vojne kapacitete na Gotlandu, Rusija je izvela vojne manevre koji su uključivali simulirane nuklearne udare na samo 40 kilometara od ostrva, izazvavši osudu međunarodne zajednice.

Nakon što je Švedska ušla u NATO, ruski analitičari upozorili su da bi Gotland mogao postati „cilj broj jedan“ u slučaju rata, uključujući i nuklearni udar. Ruski vojni analitičar i penzionisani mornarički kapetan Vasilij Dandikin rekao je da bi NATO mogao pretvoriti Baltičko more u svojevrsno „NATO more“, što je ozbiljna pretnja za Rusiju.

General Edstrom je poručio: „Čak i ako se rat u Ukrajini završi, Rusija će i dalje ostati u dugoročnom sukobu sa Zapadom. Zato ne smemo da skrećemo pogled sa Rusije narednih 10 do 15 godina“.

Švedska i koncept „ukupne odbrane“

Militarizacija Gotlanda deo je šire strategije pripreme švedske vojske i civilnog društva za eventualni rat. Premijer Ulf Kristerson rekao je: „Nismo u ratu, ali nemamo ni mir“, pozvavši građane da se pripreme na sve scenarije.

Prema konceptu „ukupne odbrane“, svi građani uzrasta od 16 do 70 godina smatraju se delom odbrambenog sistema i mogu biti pozvani u slučaju rata ili pretnje.

Vojska sarađuje sa civilnim sektorom i kompanijama kako bi obučila stanovništvo. Švedska je podeljena na četiri vojne regije plus Gotland kao petu. Vojne i civilne strukture zajedno izrađuju planove, održavaju zajedničke vežbe i integrišu odbrambene kapacitete.

U novembru, švedska Agencija za vanredne situacije poslala je pet miliona brošura građanima sa uputstvima kako da se pripreme za krizu ili rat. U brošuri se govori o ponašanju tokom rata, prirodnih katastrofa, sajber napada i terorizma.

Takođe se ulaže u modernizaciju nuklearnih skloništa – Švedska ima čak 64.000 skloništa, kapaciteta za sedam miliona ljudi, što je više od dve trećine populacije.