Besplatna HPV vakcinacija sada i do 45. godine, ali uz ove uslove

Pored dece uzrasta od devet do 19 godina, pravo na vakcinaciju imaju i osobe od 19 do 26 godina, u skladu sa dostupnim količinama vakcina. Građani starosti od 27 do 45 godina takođe mogu da se vakcinišu, ali uz preporuku specijaliste, prenosi Nova ekonomija.

Preporuku za vakcinaciju u ovoj starosnoj grupi daju ginekolozi, urolozi, dermatovenerolozi ili epidemiolozi, koji procenjuju da li postoji indikacija za vakcinaciju. U praksi, to znači da se zainteresovani najpre obraćaju specijalisti, koji izdaje uput, nakon čega se javljaju izabranom lekaru opšte prakse. On ih potom upućuje u nadležni dom zdravlja, gde se vakcina prima u tri doze tokom godinu dana.

Lekari pri proceni uzimaju u obzir više faktora – polno ponašanje i rizik od novih infekcija, eventualni prethodni kontakt sa HPV-om, kao i zdravstvene promene povezane sa ovim virusom, poput kondiloma ili abnormalnih Papa testova. Dodatni faktori mogu biti oslabljen imunitet, pušenje i druge okolnosti koje povećavaju rizik od razvoja HPV-zavisnih oboljenja.

„Zašto uzrast do 45. godine? Zato što su studije o efikasnosti ove vakcine rađene do uzrasta od 45 godina. To ne znači da vakcina nije efikasna i da ne stvarate antitela ukoliko ste stariji, a želite da se vakcinišete, nego prosto studije koje se rade na ogromnom broju ljudi, rađene su samo do uzrasta do 45 godina“ izjavila je za Radio televiziju Vojvodine, prim. dr Mirjana Štrbac iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Devetovalentna HPV vakcina posebno se preporučuje ženama koje su imale ginekološke intervencije, promene ili abnormalne PAPA testove, uključujući CIN 2 displazije. Kako ističe dr Štrbac, u više od 70 odsto slučajeva može se sprečiti ponovna pojava patoloških promena izazvanih HPV-om ukoliko se vakcina primeni uz hirurško lečenje.

Ova vakcina ne leči postojeću infekciju, ali pomaže da se ona brže eliminiše. Smanjuje rizik ponovne pojave promena i štiti od novih tipova HPV-a, kondiloma i genitalnih bradavica, u slučaju promene emotivnog partnera.

Infekcija HPV-om ne znači nužno trajno prisustvo virusa u organizmu. Kako objašnjava prim. dr Mirjana Štrbac, čak i kada je osoba pozitivna na onkogene tipove HPV-a, to ne znači da će infekcija trajati doživotno.

„HPV se smatra tranzitornom infekcijom, jer se većina žena i muškaraca vremenom spontano oslobodi virusa. Ipak, kod određenog procenta ljudi infekcija može da perzistira, odnosno da traje duže, ali se ne može unapred znati kod koga će se to desiti i koliko će trajati“, navodi ona. Zato, kako dodaje, činjenica da je neko ranije imao HPV ne znači nužno da je virus i dalje prisutan u organizmu.

Jedna od ključnih prednosti vakcinacije jeste dugotrajna zaštita. Antitela koja se razvijaju nakon primanja HPV vakcine ostaju stabilna više od 20 godina, zbog čega se smatra da pružaju zaštitu tokom čitavog života. Devetovalentna HPV vakcina dostupna je u Srbiji i osobama starijim od 45 godina, ali u tom slučaju nije o trošku države. Može se nabaviti u većim apotekama po ceni od oko 13.000 do 18.000 dinara po dozi, pri čemu je za kompletnu imunizaciju potrebno primiti tri doze. Pored državnih zdravstvenih ustanova, vakcinacija je dostupna i u privatnim klinikama i ordinacijama.

Za četiri godine, otkako je HPV vakcina dostupna o trošku države, potpuno je imunizovano oko 51.000 dece i mladih u Srbiji. Povodom Svetskog dana borbe protiv HPV-a organizovana je čak i tribina pod nazivom „Ti možeš sve“, sa ciljem da se vakcina uvrsti u kalendar obavezne imunizacije, ali i da se tokom 2026. godine zaštiti najmanje 30.000 devojčica i dečaka koji do sada nisu primili vakcinu.

U većini zemalja EU vakcina je u potpunosti finansirana iz javnih zdravstvenih fondova. „Catch-up” vakcinacija (naknadna vakcinacija) za starije tinejdžere i mlade odrasle osobe dostupna je besplatno u mnogim, ali ne u svim zemljama.

Stope vakcinacije su najviše u severnoj i zapadnoj Evropi (npr. Švedska 97 odsto, Portugal 95,9 odsto) i rastu zahvaljujući inicijativama kao što je program EU4Health. U Ujedinjenom Kraljevstvu zabeležena je gotovo potpuna eliminacija najrizičnijih tipova virusa (HPV 16 i 18) kod mladih žena, što je dovelo do približno 87 odsto smanjenja raka grlića materice kod generacija koje su vakcinisane na vreme. Slični rezultati potvrđeni su i u skandinavskim zemljama poput Švedske, Danske i Norveške, gde je zabeleženo oko 88 odsto smanjenja invazivnog raka kod žena koje su vakcinisane pre 17. godine, navode iz Svetske zdravstvene organizacije.

Prema najnovijim podacima Batuta u Srbiji su i dalje prisutne značajne razlike u obuhvatu vakcinacije između regiona. Najveći procenat imunizovanih beleži se u Beogradu, Južnobačkom, Zaječarskom, Borskom i Moravičkom okrugu, dok su najniže stope zabeležene na teritoriji Novog Pazara i Tutina, kao i u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu, što predstavlja razlog za dodatnu zabrinutost lekara i apeluju da roditelji ne odlažu vakcinaciju dece.