Posle ovacija u Kopenhagenu konačno i u Beogradu: "Yugo ide u Ameriku" otvara Beldoks

Dugometražni rediteljski prvenac Filipa Grujića i Alekse Borkovića "Yugo ide u Ameriku", koji je svetsku premijeru imao prošlog meseca na prestižnom festivalu CPH:DOX u Kopenhagenu i doživeo ovacije, otvoriće međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks, koji će biti održan od 20. do 26. maja u Beogradu.

Film "Yugo ide u Ameriku" kroz formu dokumentarne komedije s elementima putopisa promišljeno i duhovito sagledava nasleđe jedne epohe, otkrivajući njegove nepredvidive odjeke i nova značenja u savremenom društvenom kontekstu.

Ovo ostvarenje prati mlade prijatelje iz Srbije koji kreću na putovanje od Njujorka do Los Anđelesa u kultnom jugoslovenskom automobilu - Yugu. Od simbola industrijskog ponosa, preko objekta podsmeha, do ponovnog rađanja u vidu neočekivanog predmeta nostalgije, ovaj automobil je neodvojivi deo balkanskog etosa. Kroz niz nepredvidivih susreta i situacija na putu, film se razvija kao topla priča o sudaru kultura, ali i o univerzalnoj potrebi za povezivanjem.

Putovanje, koje je u središtu filma, prerasta u lično i generacijsko iskustvo. Za autore i njihove saputnike, rođene tokom devedesetih godina, vožnja kroz Sjedinjene Američke Države način je da se sagleda sopstveni identitet, ali i nasleđe koje je mestom rođenja postalo deo njihovih ličnosti. Kroz susrete sa ljudima različitih životnih priča, ali i stalne tehničke izazove koje donosi vožnja automobila bez savremenih pogodnosti, film otkriva ne samo apsurd i komiku koja proizilazi iz situacija, već i dublje slojeve istorijskih i kulturnih veza između Balkana i Amerike.

Koristeći dinamičnu naraciju autori Grujić i Borković, "Yugo ide u Ameriku" postavlja pitanje da li je mit o najgorem automobilu na svetu zapravo samo proizvod različitih percepcija, ali i kako jedan predmet može vremenom prerasti u simbol identiteta i kolektivnog sećanja. Istovremeno, film funkcioniše kao omaž jednoj epohi, ali i kao savremena priča o prijateljstvu, putovanju i potrazi za smislom u svetu koji se neprestano i veoma brzo menja.

Uoči svetske premijere filma u Kopemhagenu Filip Grujić se u razgovoru za Nova.rs prisećao višegodišnjeg snimanja filma:

- Što više razmišljam o tom iskustvu, to više ne mogu da verujem da se to zaista nama dogodilo. I znam da je posebnost putovanja bila ne u predelima koje smo videli već u uzbuđenju zbog snimanja filma, kao i zbog stalnog boravka u grupi. Tako je bilo lepo biti deo grupe, čak i meni koji imam izrazito potrebu da guram svojim tempom. Podelili smo vreme, podelili smo iskustvo, podelili smo uzbuđenje i umor, i sve je bilo lepše. Kad smo stigli do cilja, zaplakao sam. Ne zbog prirode i raznih čuda koje smo videli, iako ih Sjedinjene Države zaista imaju napretek, već zbog toga što sam znao da takvo uzbuđenje, snimanja prvog filma sa ljudima koje volim ili sam zavoleo, neću više imati.