„Izbori će vrlo verovatno biti 5. ili 12. jula“: Dragan Milić poziva opoziciju i studente da se hitno organizuju

Dr Milić kaže da se plaši da će ukoliko izbori budu održani na te datume- kada će „i više od 20 odsto građana biti na godišnjem odmoru“- a opozicija i studenti se ne budu hitno organizovali „nastati veliki problem“, piše Danas.

On „priznaje“ da i PODES još nije doneo odluku da li će i u kom formatu učestvovati na vanrednim parlamentarnim izborima, ali dodaje da će „svakako sarađivati sa svim političkim opcijama koji su protiv ove odnarodjene i kriminalizovane vlasti“.

„Ukoliko se izbori održe 5. jula ili 12. jula, izvesno je da će veliki broj građana biti na letovanju. Ko će se vraćati sa letovanja i praviti duple troškove zbog glasanja? Jedan deo hoće, ali svakako ne svi. Pritom, među onima sa kojima sam razgovarao postoji razmišljanje: ’moj i glas moje žene ništa neće promeniti’. Istovremeno, vrh Srpske napredne stranke je najavom na TV-u da su izbori mogući do prve polovine jula praktično dao uputstva svojim članovima da na letovanja ne idu pre 15 jula, a da će onaj ko nije poslušao morati da se vrati“, kaže dr Milić.

Prema njegovoj oceni, postoje tri grupe razloga da se vanredni izbori održe uskoro i leti, a ne krajem godine.

„SNS shvata, naročito nakon izbora u Mađarskoj, da gotovo izvesno gube izbore ako izlaznost bude velika. Pod velikom izlaznošću smatram onu od preko 70 odsto. Ako ona bude preko 75 odsto SNS izvesno gubi vlast jer će se efekat njihove tradicionalne krađe na izborima svesti na minimum. Krađa izbora plaćanjem glasača, ucenjivanjem, dovođenjem glasača iz drugih država ima efekta kada je izlaznost manja. Što manja izlaznost to veća šansa za njih.

Oni računaju da će upravo letnji meseci, izvesno, smanjiti izlaznost. BIA će raditi analize koliko je ljudi uplatilo letnje aranžmane i kada, pa će izbori najverovatnije biti u vreme kada je najveći broj građana Srbije van zemlje. Statističari koje je angažovao SNS- domaći i strani- izračunali su da bi na letnje izbore izašlo oko 63 odsto glasača, svakako ne više od 65 odsto, što ide u prilog SNS-u. Pritom, SNS računa i na disciplinu svojih pristalica koji bi i pod ucenom morali da se vrate da glasaju“, kaže on.

Naš sagovornik kao drugu grupu razloga vidi ekonomsku krizu i njene posledice, koje će kako vreme prolazi, biti sve veće, zbog čega će rasti i nezadovoljstvo u narodu.

„Kako predviđaju ekonomski stručnjaci, cena goriva će se krajem godine popeti na blizu 300 dinara, što znači da će sve poskupeti. Ukoliko se izbori odlože za decembar, može izbiti i kriza sa grejanjem jer je pitanje kako će se obezbediti energenti i po kojoj ceni. A SNS već ima već jednačinu sa mnogo nepoznatih“, kaže.

On još kaže da režim računa i na to da su u ovom trenutku opozicija i studenti „nedovoljno spremni za izbore, dezorganizovani i još uvek okrenuti sporenjima između sebe“, što ubraja u treću grupu razloga da se sa izborima požuri.

Fakulteti će, dodaje, tokom letnjih meseci biti zatvoreni, biće manje studenata u studentskim centrima i teže će se okupiti i organizovati u punom broju.

„Lično mislim da za izbore koji bi bili uskoro ni opozicioni blok, a ni studentska lista nisu spremni. Niko. Strašno se kasni i to je nedopustivo. Svojevremeno je DEPOS pobedio na izborima jer je okupio sve političke opcije u jedan front. Takav pristup garantuje uspeh. Sujeta je i dalje jako izražena i svako zazire od onog drugog. Ne razumem zašto se već nisu organizovali sastanci antirežimske opozicije u cilju definisanja strateškog pristupa izborima i regulisanja tehničkih pitanja, kao što su kontrola izbora, birački spiskovi i slično“, kaže.

Dodaje da je entuzijazam koji imaju studenti u blokadi „lep i poželjan“, ali da „samo entuzijazam neće doneti pobedu“.

„Pobedu može doneti samo dobra organizacija. Komunikacija mora biti mnogo bolja i do nje mora doći što pre. Ukoliko se hitno ne prevaziđu razlike, imaćemo veliki problem. Dogovor se mora postići, a za to su najodgovorniji oni koji su najjači. Patetično optuživanje manjih partnera da su krivi za loš rezultat neće držati vodu“, kaže dr Milić.

Koga PODES predlaže za ministre u budućoj Vladi?

PODES je ovih dana predložio sastav potencijalne Vlade, ukoliko opozicija bude odnela pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima.

„Naš je predlog da nova reformska Vlada ima 16 ministarstava umesto sadašnjih 32. Možete zamisliti koliko bi ta Vlada bila efikasnija ali i jeftinija i kolike bi se uštede ostvarile. Tih 16 ministarstava treba da bude rasporedjeno u deset do 12 najvećih gradova u Srbiji, a sednice bi se naizmenično održavale u gradovima sedištima ministarstava“, kaže dr Milić, dodajući da predlog „nije Sveto pismo“ i otvoren je za diskusiju.

On kaže da je PODES predložio i članove „buduće Vlade stručnjaka, a ne partijskih poslušnika“, čiji će zadatak biti da „promeni nakaradni sistem i otetu državu vrati građanima“.

„Nismo razgovarali sa njima, i to smo naglasili, i rekli smo da ne znamo da li bi prihvatili te funkcije, ali je ideja bila da pokažemo kakav profil ličnosti mi vidimo na najodgovornijim funkcijama. Svi beže od javne rasprave i predloga, mi ne. Smatramo da iz javne debate uvek izađu najbolja rešenja, a neko mora da inicira tu raspravu“, kaže.

Prema predlogu PODES, ministar finansija bi bio univerzitetski profesor u penziji Miodrag Zec; ministar pravde- advokat Ivan Ninić; ministar unutrašnjih poslova- bivši komandat SAJ Spasoje Vulević, a načelnik UKP inspektor Slobodan Milenković, koji je otkrio aferu „Jovanjica“; ministar odbrane- penzionisani general Milosav Simović; ministar energetike i rudarstva- bivši direktor EPS Miroslav Tomašević; ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture- akademik Dušan Teodorović; ministar spoljnih poslova i evrointegracija- politikolog, prevodilac i bivši političar Ivan Vejvoda; ministar privrede, unutrašnje i spoljne trgovine- univerzitetski profesor i bivši predsednik Društva ekonomista Srbije Boban Stojanović.

Ministarka prosvete i nauke bila bi Ivanka Popović, bivša rektorka UB; ministar kulture- dramski pisac i akademik Dušan Kovačević; ministr sporta i omladine- nekadašnji fudbaler Nemanja Vidić; ministarstvo državne uprave, lokalne samouprave, turizma, brige o selu, manjinska i ljudska prava- advokat i nekadašnji gradonačelnik Subotice Jene Maglai; ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja- sindikalni funkcioner, politički aktivista i uzbunjivač Novica Antić; ministarka poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede- nositeljka liste „Ujedinjeni za Kosjerić“  Slavica Pantović; ministar zdravlja, zaštite životne sredine i demografiju- koordinator NVO Doktori protiv korupcije Draško Karađinović.

PODES, takođe, predlaže da se broj poslanika u Narodnoj skupštini smanji sa 250 na 99 i da se oni biraju „na ime i prezime“ u izbornim jedinicama koje bi bile tako sastavljene da ravnomerno reprezentuju sve građane Srbije.
Predlaže  i da se sedište predsednika Srbije sa Andrićevog venca u Beogradu izmesti u Kragujevac, gde je „nastala moderna srpska država“.