Mađarima je prekipelo: Ovo su glavni razlozi zašto su se ujedinili i srušili Orbana

Jedan od ključnih razloga bila je korupcija koja je, prema ocenama međunarodnih analiza, poprimila sistemski karakter. Mađar je tokom kampanje govorio o „industrijskim razmerama korupcije“, tvrdeći da je upravo ona dovela do blokade milijardi evra iz fondova Evropske unije (TEPSA). Procene ukazuju da je čak 28 milijardi evra javnih i evropskih sredstava tokom godina završilo u rukama firmi bliskih vlasti, što je dodatno podstaklo bes birača.

Taj narativ potvrđuju i mediji. Guardian piše da je Orbanov pad „u velikoj meri pokrenut besom zbog korupcije i ekonomskih teškoća“ , dok Vox navodi da je upravo kombinacija „široko rasprostranjene korupcije i stagnacije“ bila ključni faktor njegovog poraza . Mađarska je, prema podacima Transparency Internationala koje citiraju analitičari, godinama važila za jednu od najkorumpiranijih zemalja EU, što je dodatno urušavalo legitimitet vlasti.

Poseban udarac režimu zadale su afere iz 2024. godine, uključujući skandal sa pomilovanjem u slučaju zataškavanja zlostavljanja dece, koji je doveo do ostavki predsednice Katalin Novak i ministarke pravde Judit Varge. Upravo taj trenutak bio je prelomni, jer je, kako navodi AP, tada Peter Mađar – bivši deo sistema – javno raskinuo sa Fidesom i optužio ga za korupciju i elitizam .

Drugi veliki razlog poraza vlasti bila je ekonomija. Mađarska je u prethodnim godinama zabeležila jednu od najviših inflacija u Evropskoj uniji, koja je u jednom trenutku dostigla više od 25 odsto, što je dramatično smanjilo kupovnu moć građana. Iako je inflacija kasnije opala, posledice su ostale – visoke cene hrane, skupo stanovanje i pad realnih plata. Analitičari ističu da je upravo „kriza troškova života“ bila centralna tema izbora, uz nezadovoljstvo stanjem u zdravstvu i javnim službama.

Ekonomski problemi dodatno su pojačani dugotrajnim stagnacijama. Nakon predizbornih državnih troškova 2022. godine, mađarska ekonomija je praktično ušla u period minimalnog rasta, što je stvorilo osećaj da sistem ne funkcioniše u korist građana.

Treći ključni faktor bio je sam lider TISZA – Peter Mađar. Kao bivši član vladajuće elite, on je imao kredibilitet kakav opozicija ranije nije imala. Mediji ističu da je njegova prednost bila u tome što je „insajder koji se okrenuo protiv sistema“, što mu je omogućilo da dopre do birača koji su godinama bili skeptični prema opoziciji. Njegova kampanja fokusirala se na konkretne probleme, a ne ideološke podele, čime je uspeo da privuče širok spektar birača.

Veliku ulogu odigrala je i mobilizacija građana. Izlaznost je dostigla skoro 80 odsto, što je rekord u novijoj istoriji Mađarske. Kako prenosi El País, čak 73 odsto mladih birača glasalo je za TISZA, što ukazuje na snažan generacijski zaokret. Mladi su, prema analizama, glasali ne samo protiv Orbana, već za potpuno drugačiji politički model.

U širem kontekstu, izbori su predstavljali i svojevrsni referendum o političkom sistemu. Nakon godina optužbi za kontrolu medija, pravosuđa i institucija, birači su, kako piše Guardian, tražili „povratak demokratiji i institucijama“. Upravo ta želja za promenom sistema, a ne samo vlasti, bila je ključna razlika u odnosu na prethodne izbore.

Na kraju, važan faktor bila je i spoljnopolitička dimenzija. Orbanova bliskost sa Rusijom i sukobi sa Evropskom unijom doveli su do zamrzavanja oko 17 milijardi evra evropskih fondova, što je dodatno opteretilo ekonomiju i povećalo nezadovoljstvo građana. TISZA je ponudila jasnu alternativu – povratak evropskom kursu i normalizaciju odnosa sa Briselom.

Kada se svi ovi faktori saberu, jasno je da pobeda TISZA nije bila slučajna. To je bio rezultat dubokog nezadovoljstva, ekonomskih pritisaka i pojave novog političkog aktera koji je uspeo da objedini razočarane birače.

Najkraće rečeno – kako zaključuju strani mediji – ovo nisu bili samo izbori protiv Viktora Orbana, već glas protiv sistema koji je, posle 16 godina, izgubio poverenje sopstvenih građana.